VIZIJA I NJEN ZNAČAJ

Kada smo bili u pubertetu sanjali smo o ostvarivanju nekih sopstvenih fantazija. Zatim smo ulazili u doba spajanja dva bića suprotnih polova (tada je to bilo normalno). Maštali smo o budućoj porodici i o svemu što ona proizvodi. Jedni su, iz generacije, nosili fakultetske diplome u džepu, drugi su nosili krštenice svojih najmlađih članova porodice, treći su u džepu nosili poluprazne staklenke (popularno nazvane "poloke"). Svako je sebi krojio životni put "kako je znao i umeo". Mnogi od nas "izveli su dsvoju decu na put" a onda su rešili da daju društvenoj zajednici svoj mali doprinos. Danas živimo u vreme "društvene tranzicije" ili (narodski rečeno) tumaramo u pokušaju društvenog preobraženja. Jedni su davno zaboravili dečje snove, pubertetske fantazije, mladalačke mašte. Oni drugi sve su to smućkali i procedili. Na kraju su sve to sveli na kristalizaciju i, dobili su neku viziju svog preostalog putovanja do odredišta bez povratka.

HRANITELJ MORA BITI “ZA” ili “PROTIV”

“Reforme su uvek plivanje uz vodu. Reforme su uvek sukobi s mentalitetom, nasleđem, interesima, entropijom i inercijom.” – Zoran Đinđić

Niko ne može bolje i brže da razvije hraniteljstvo, naše znanje i veštine, kvalitet našeg življenja, nego mi sami.

Hraniteljstvo – RCPS

Iz ugla hranitelja nezvanično je zaključeno da centri za socijalni rad nisu ispunili svoju ulogu. Hranitelji ne žele tu konstataciju zvanično izneti u javnost iz dva utvrđena razloga: iz straha od gubitka redovnog novčnog priliva ili iz straha od novog životnog diskontinuiteta koji za dete ima pogubne posledice. Da je ova tvrdnja sadrži istinu govori i činjenica da je nadležan tim u Ministarstvu pristupio osnivanju Regionalnih centara za porodični smeštaj dece i oladine (RCPS), mada će se zvanično pravi razlozi objasniti na sasvim diplomatski način koji će zamagliti sve dosadašnje propuste centara za socijalni rad (i bahato ponašanje pojedinih radnika tih službi) u kojima su deca bila samo još jedna od kolateralnih šteta društvene tranzicije. U svakom slučaju oni hranitelji koji se hraniteljstvom bave poluprofesionalno pozdravljaju osnivanje RCPS. Ovi hranitelji veruju da će osobe iz RCPS konačno prihvatiti hranitelje kao partnerske saradnike jer je to osnovni uslov za bilo koju priču u kojoj se pominje "najbolji interes deteta". Ako toga nema sve ostalo je samo fikcija i dalje može služiti za opravdanje bilo čijeg nerada, za "preživljavanje" pojedinaca kojima su deca postala sredstvo a ne cilj.