Hraniteljstvo - "UNOSAN BIZNIS"

Čitam tekst objavljen na adresi
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=09&dd=22&nav_category=12&nav_id=460343
Citiram deo teksta:

"Malo građana zna da hraniteljstvo, pored humanitarnog karaktera, može da bude i izvor prihoda za celu porodicu, što je informacija posebno značajna za one koji su ostali bez posla."
Ježim se od pomisli da neuki novinari promovišu hraniteljstvo kao unosan biznis a ne kao socijalnu odgovornost sa pratećom novčanom nadoknadom za pokrivanje troškova. Naknada za rad hranitelja iznosi oko 100 eura. Samo neki od mediokriteta mogu konstantovati da od te sume novca može živeti cela porodica (mislim na potpunu porodicu prosečnu sa četri člana).

Dalje citiram:
"Država nudi dodatna novčana sredstva za hraniteljske porodice koje su spremne da na hraniteljstvo prime decu sa teškoćama u razvoju."
Istina je da hranitelj može primiti iznos za tuđu negu po odluci nadležnofg centra za socijalni rad pod uslovom da dete kroz kategorizaciju rešenjem komisije ostvari pravo na tuđu negu. I to nije ništa novo. Ostalo je sve "skurdi-vardi", u prevodu, kako se ko snađe.

O pravnim okvirima i birokratskom načinu ostvarivanja dečjih prava na zadovoljenju svojih potreba do sada nema pisanih niti izgovorenih reči kroz medije. Verovatno i mnogi hranitelji imaju šta pametno da kažu ali to nikoga iz resora socijalne politike ne interesuje.

Hraniteljstvo - MOTIV ZA OSNIVANJE HRANITELJSKIH UDRUŽENJA

Koja je to snaga koja pokreće čoveka da se bavi hraniteljstvom? Humanost, volonterizam, socijalna odgovornost? Da li se radi o motivu ili motivima? Da li dobrovoljno pružanje usluga podrazumeva i mogućnost nematerijalnih koristi ili je izričito vezano za neki vid odricanja? Imaju li različita ideološka ili filozofska učenja uticaja na nastanak volonterskog angažovanja? Ovo su samo neka od pitanja koja ukazuju na svu složenost motiva koji pokreću čoveka na angažovanje u oblasti hraniteljskog rada. Zato ćemo u narednom delu nastojati da damo odgovor na ova i druga pitanja kojima ćemo nadamo se bar delimično razjasniti ove dileme.

Hraniteljstvo - ASOCIJACIJA, DVE GODINE POSLE

Asocijacija hranitelja i usvojitelja Srbije “Porodica plus” deo je životne škole učenja.

Nakon početka rada Asocijacije počeo sam se pitati, iako su oba pojma - i pojam države i pojam nevladine organizacije zapravo upitna, da li da tom odnosu pristupim sa nekim dilemama isključivo iz polja nevladinih organizacija, ostavljajući po strani mnoge otvorene probleme države i postojećeg političkog poretka.
Danas uočavam da je sam koncept nevladinih organizacija na neki način difuzan, nedovoljno jasan i neprecizan. I ne samo to. Usudio bih se da kažem, da je i koncept Asocijacije, a posebno njen praktični značaj predstavljao izvesnu regresiju u odnosu na ideje hranitelja okupljenih u okviru “Somborske inicijative”.

Hraniteljstvo u Strategiji za smanjenje siromaštva

1. Problemi koje identifikujemo kao najvažnije 
2. Problemi i smetnje koji otežavaju rad hraniteljskim udruženjima
3. Predlog za poboljšanje saradnje sa lokalnom samoupravom  i centrom za socijalni rad
4. Doprinos implementaciji Strategije za smanjenje siromaštva

Mala škola 09 - PETICIJA I DRUGO

PRAVO I PRAKSA

Latinsko značenje reči peticija je pismena molba, pismena predstavka, molba grupe građana predstavnićkom telu.
Već ovakva definicija pojma peticija, ukazuje da ova reč ima brojna i mnogostruka značenja. S jedne strane, ona se može odrediti kao oblik obraćanja građana kao pojedinca u vidu zahteva ili molbe određenom državnom (javnom) organu. Ona se istovremeno označava kao pismena predstavka, u smislu pritužbe građanina kao pojedinca određenom državom organu. Međutim, reč peticija označava i kolektivno, grupno obraćanje ili zahtev građana određenom organu, pre svega predstavničkom telu u cilju rešavanja određenog pitanja od užeg ili šireg društvenog interesa, odnosno opšteg interesa na nacionalnom ili nižim nivoima vlasti. Pored pomenutih termina, često se upotrebljava reč predlog, koji se, čini sublimira, sve različite oblike pojedinačnog ili grupnog obraćanja građanina određenom državnom organu ili javnom telu bez posebnog određivanja njegove terminološke sadržine.

Mala škola 08 - IZAZOV DRUŠTVENOG UGOVARANJA

IZAZOV DRUŠTVENOG UGOVARANJA: GRAĐANI, NEPROFITNE ORGANIZACIJE I VLAST

Nije loše pogledati evropska razmišljanja o pozitivnim i negativnim pravcima kretanja organizacije civilnog društva.

Mala škola 07 - PARTNERSTVO U FORMULISANJU PROJEKTA

U procesu kreiranja projekta pitanje mogućih partnera treba postaviti već na samom početku, paralelno sa analizom problema koji želite da datim projektom rešite.

Trenutno najzastupljeniiji pristup u kreiranju i sprovođenju projekata‐pristup logičkog okvira preporučuje da se analiza problema kojim u projektu želimo da se bavimo, obavlja paralelno sa analizom zainteresovanih strana. Zainteresovane strane su svi oni pojedinci, institucije i grupe (vladine i nevladine organizacije, privatni sektor) koje mogu direktno ili indirektno, pozitivno ili negativno:
o uticati na projekat (ili rešenja relevantna za projekat)
o biti pod uticajem projekta

Mala škola 06 - PARTNERSTVO

Termini partnerstva i saradnje u srpskom jeziku se često koriste kao sinonimi, to jest poistovećuju se te je važno već na početku objasniti glavnu razliku između ova dva pojma.

- Pojam saradnja pokriva širok spektar međuljudskih odnosa koji podrazumevaju zajedničko delovanje ali koji ne moraju voditi zajedničkom cilju već mogu biti čak i slučajni ili nametnuti.

- Partnerstvo predstavlja vrstu ugovornog odnosa, formalizovanog oblika saradnje između ljudi ili organizacija.

Mala škola 05 - UČEĆA ORGANIZACIJA

UČEĆA ORGANIZACIJA
Piše:Marija Raos

Što je učenje?
-otkrivanje nesklada između očekivanog i ostvarenog
-relativno stalne promjene u ponašanju, koje se mogu mjeriti, a pojavljuju se kao rezultat iskustva;
-stjecanje znanja, vještina ili promjene u ponašanju; prikupljanje informacija

Što je znanje?
-suma svega što znamo – istine, principi i informacije
-posebne informacije kojima se razvijaju vještine i stavovi u cilju efektivnog obavljanja posla, dužnosti i zadataka

Mala škola 04 - Kreativne tehnike za zdravo radno okruženje

Motivišite sebe da bi ste motivisali druge.

Najbolji način da motivišete druge jeste da prvo motivišete sebe . Ne može se očekivati od uposlenih da budu podstaknuti na rad i postizanje velikih rezultata, ukoliko Vi ne verujete u njihovo ostvarenje. Da bi ste preneli viziju zaposlenima, potrebno je da budete sigurni u ono što radite i da verujete da će cilj biti dostignut. Otkrijte prvo Vaše lične „motivacije“, jer ćete lakše moći da uočite ono što motiviše druge (uposlene).

Mala škola 03 - ORGANIZACIJSKI RAZVOJ I DELOVANJE NEVLADINIH ORGANIZACIJA

ORGANIZACIJSKI RAZVOJ I DELOVANJE NEVLADINIH ORGANIZACIJA

piše: prof.dr. Miroslav Ružica

INFRASTRUKTURA - KLJUČ RAZVOJA TREĆEG SEKTORA
Kako se novi privatni i neprofitni sektor i stari vladin sektor udružuju u socijalnim delatnostima? Ja bih danas govorio uopšteno o razvoju neprofitnog sektora u Istočnoj Evropi na osnovu mog istraživanja o tome kako u stvarnosti taj novi welfare mix funkcioniše.
Započeću s nekoliko opštih zapažanja. Kada je reč o socijalnoj transformaciji, razvoju neprofitnog sektora u Centralnoj i Istočnoj Evropi, rekao bih da je, najopštije gledano, tu posredi jedna uspešna priča - uspešno obavljen proces. To se može potkrepiti brojem novih institucija i programa koji su doživeli bum u Istočnoj Evropi. Ako se pomerimo dalje na istok, ili jugo-istok, situacija je drugačija, bilo da je reč o socijalnoj transformaciji ili, pak, razvoju neprofitnog sektora.