Hraniteljstvo – RCPS

Iz ugla hranitelja nezvanično je zaključeno da centri za socijalni rad nisu ispunili svoju ulogu. Hranitelji ne žele tu konstataciju zvanično izneti u javnost iz dva utvrđena razloga: iz straha od gubitka redovnog novčnog priliva ili iz straha od novog životnog diskontinuiteta koji za dete ima pogubne posledice. Da je ova tvrdnja sadrži istinu govori i činjenica da je nadležan tim u Ministarstvu pristupio osnivanju Regionalnih centara za porodični smeštaj dece i oladine (RCPS), mada će se zvanično pravi razlozi objasniti na sasvim diplomatski način koji će zamagliti sve dosadašnje propuste centara za socijalni rad (i bahato ponašanje pojedinih radnika tih službi) u kojima su deca bila samo još jedna od kolateralnih šteta društvene tranzicije. U svakom slučaju oni hranitelji koji se hraniteljstvom bave poluprofesionalno pozdravljaju osnivanje RCPS. Ovi hranitelji veruju da će osobe iz RCPS konačno prihvatiti hranitelje kao partnerske saradnike jer je to osnovni uslov za bilo koju priču u kojoj se pominje "najbolji interes deteta". Ako toga nema sve ostalo je samo fikcija i dalje može služiti za opravdanje bilo čijeg nerada, za "preživljavanje" pojedinaca kojima su deca postala sredstvo a ne cilj.

Inkluzija na parče

Koliko možemo doprineti razvoju inkluzivnog obrazovanja ako se "frljamo" sa osnovnim pojmovima ne pridavajući značaj njihovom pojmovnom određenju?

Pojmovno određenje

Dete sa posebnim potrebama ili dete ometeno u razvoju je maloletna, profesionalno dijagnostifikovana osoba:

1. koja zbog fizičkog ili mentalnog nedostatka ima znatno ograničenje jedne ili više životnih aktivnosti, kao što su: hod, vid, govor, sluh, disanje, briga o sebi, učenje i rad;
2. koja ima istoriju takvog nedostatka;
3. za koju se smatra da ima takav nedostatak

Homoseksualna zajednica i dečja prava

Moj glas nije uperen protiv čoveka – heteroseksualnog bića – koji ima organsku predispoziciju za homoseksualnost. Moj glas je uperen protiv homoseksiualne zajednice kao jednog od oblika ultrakapitalističke društvenosti.

Mehanizam za podršku civilnom društvu (Civil Society Facility) 2011-2013

Prikaz projekta za državu: Srbija

1.         Osnovne informacije

1.1 CRIS broj: [ubacuje ELARG D3]

1.2 Naziv: Civil Society Facility (CSF) for Serbia  

1.3 ELARG Statistička šifra: 35 (Civilno/građansko[1] društvo)

1.4 Lokacija: Srbija  

Dogovor o sprovođenju:

1.5 Institucija koja sklapa ugovor: Evropska komisija, Delegacija EU u Republici Srbiji:

1.6 Korisnik: Organizacije civilnog društva u Srbiji

Finansiranje:

1.7 IPA doprinos:                             Ukupno: 4,5 miliona EUR

2012: 2  miliona EUR
2013: 2,5  miliona EUR

Integracija nije inkluzija

Termini integracija i inkluzija često se koriste alternativno, kao da označavaju iste procese. Korisno je razjasniti njihova različita značenja, kako bi ljudi u praksi koristili isti jezik i bolje se razumeli.

Deca sa posebnim potrebama

Termin deca sa posebnim potrebama, preuzet je iz engleskog jezika i ne odgovara u potpunosti potrebama našeg govornog područja. Nije dovoljno jasan i precizan, te stvara izvesnu zabunu, čak i "podržava" već formirane predrasude prema "posebnoj" deci. Ovaj ermin koristi se kada se govori isključivo (samo) o detetu sa smetnjama u razvoju, ali i kada se govori o deci iz ugroženih i osetljivih grupa.

Otvoreno pismo

Došlo je vreme da vam kažem: „Trebate promeniti svoje navike!“ Dok pišem ovaj tekst, nemam skrivenih motiva. Ima nas koji se borimo za kvalitetniju budućnost nesrećne dece. Gubitak njihove budućnosti nije kao gubitak na vašim stranačkim izborima ili gubitak nekoliko poena na berzi nekolicine srbijanskih „biznismena“. Ovaj tekst pišem u ime sve dece koja iz bilo kog razloga ostaju bez roditeljskog staranja. Pišem u ime dece kojoj ste uskratili roditeljsku ljubav, dece kojoj ste okrenuli leđa, u ime dece čiji plač prolazi neprimećeno. Pišem u ime dece koja sutra nemaju kuda poći. Ova deca potražuju majku, očekuju očev zagrljaj, nose osećanje niže ljudske vrednosti. Traže objašnjenje za svoju tamnu prošlost i pitaju za svoju sumnjivu budućnost.

Hraniteljstvo i jedna sudbina

Zamišljena ili istinita, u ovom slučaju za mnoge relevantne činioce nebitno.

Mogle su biti dve srećkice. Sudbina je drugačije htela. Obe sestrice su smeštene na hraniteljstvo kod jedne „gospođe“ u ruralnoj sredini nadomak Knjaževca. Tračak nade za srećnije detinjstvo nije zablistao punim sjajem. Seoski poslovi, za obe sestrice postali su redovne obaveze u novom domu. Sticanje radnih navika jeste lepa osobina pravilnog odgoja svakog deteta. Svaka lepota prestaje to biti kada čovek izađe iz okvira njene definicije. Tako je i sa hraniteljstvom. Kad hranitelj prekorači granice racionalnog odgoja deteta lepota hraniteljstva postepeno apsorbuje jedan od oblika nasilja.E, to već nije lepo. To postaje problematično.

Inkluzija kao potreba ili obaveza

Poslednjih nekoliko dana elektronskom poštom kruži cirkularno pismo kojim Koalicija za monitoring prava deteta u Srbiji pokreće akciju „Svi uključeni“.
Mi koji smo iz nekih razloga „u šemi“ sa aktuelnom inkluzijom, sa srdačnim osmehom, trebamo iskazati veliku zahvalnost tamo nekim resornim ministrima, podministrima, sekretarima i pomoćnicima kao i „našim“ delegatima u skupštini jer su nas podsetili na dečja prava proklamovana još u vremenu kada smo i mi bili deca. Termin inkluzija prevedan na stari dobar srpski rečnik ima značenje uključenosti.

Savez hranitelja Srbije - Krovna organizacija hranitelja Srbije

Osnovan je dugo učekivani Savez hranitelja Srbije "VIŠE OD PORODICE"

www.shs-vop.com

Inkluzija - Baba o uštipcima a ja o inkluziji

Institucija Personalnog asistenta vec odavno je prisutna u obrazovanju nekoliko zemalja u okruženju. Akako je kod nas u Srbiji? 

Hranitelji nisu upućeni u novitete koji su sastavni deo tranzicije socijalne zaštite. Obraćaju mi se hranitelji čak i neki od roditelja sa raznim pitanjima a koje ih povezuje zajednička nit; kako da njihovo dete ostvari pravo na Personalnog asistenta? Hranitelji se nalaze u ulozi roditelja i kao svaki roditelj i hranitelj ima svoje dnevne obaveze (administrativna birokratija, radni odnos, privatno gazdinstvo...) Mnogima se uši oznojile tražeći odgovor na ostvarivanje detetovih prava na Personalnog asistenta a što je u direktnoj vezi sa inkluzivnim obrazovanjem.

U http://www.mp.gov.rs/propisi/propis.php?id=9 ne pominje se personalni asistent, ali se pominje lični pratilac deteta. 

E sada, nije levak nego funija.

Da li se zakoni oslanja na pravilnike i uredbe ili pravilnici podupiru zakon to očito da prosečnom građaninu nije jasno već dugi niz godina.

Bilo kako bilo, tek u čl. 4 Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci, gde se navodi lista mogućih neposrednih i posrednih oblika podrške, postoji odredba

7) angažovanje pratioca za ličnu pomoć detetu radi lakšeg funkcionisanja i komunikacije sa drugima tokom ostvarivanja vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi ili obrazovno-vaspitnog rada u školi, tokom celodnevne nastave ili produženog boravka, vannastavnih aktivnosti, izvođenja nastave u prirodi, izleta, ekskurzija, odmora i slično"

Dakle, ovo će biti u nadležnosti interresornih komisija, i sigurno će zavisiti od spremnosti lokalne zajednice da razvija ovaj, i druge servise podrške ili će za sve to, po starom volšebnom običaju, nedostajati novci.

Hraniteljstvo, udruženje, savez, mreža – šta nam sve to treba?

Malo je onih koji su dovoljno mudri da sebi priznaju koliko ne znaju. Gotovo četiri petine među nama drži se ustaljenog pravila „sve znam i ništa nikom ne dam“. Ta petina će vam obično kazati onu standardnu rečenicu „ne interesuje me politika, svi ste vi isti , gledate samo lične interese“. 

Ako ste mislili da ću se baviti tom „pametnom" i sebičnom većinom moram vas razočarati. Ja pripadam onoj manjini koja zagovara celo životno učenje, manjini koja ima određene ciljeve u svom životu, koja ima lične interese. 

Sama imenica „udruženje“ sa prisvojnom imenicom „hraniteljsko“ definiše skupinu osoba definisanog profila sa težnjom ostvarivanja svojih ličnih interesa pod uslovima koje propisuju zakonski okviri i dogovorena pravila ponašanja. Prvi kamen spoticanja za većinu hranitelje je razmena (davanje i primanje), pravilo broj jedan. Drugo pravilo, lični primer za mnoge hranitelje predstavlja strah od eventualnih neprijatnosti. Odgovornost je nešto sa čime se po svojoj prirodi čovek sa balkanskih prostora ne želi suočiti. Znanje je umesto motivacionog faktora prihvaćeno kao mogućnost „dodatne pretnje“.

DECA BEZ RODITELJSKOG STARANJA

Ovoj grupaciji (11.252 deteta) nalaze se deca čiji roditelji: 
 
- ne vrše adekvatno roditeljsko staranje (55,3%)
- ne vrše roditeljske dužnosti (20,1%)
- su umrli (10,7%)
- su potpuno lišeni roditeljskog prava (7,9%)
- su delimično lišeni roditeljskog prava (5,8%)
- su nepoznati (0,3%)

Muškog pola su 4.848 a ženskog pola 4.397 deteta.

U ovoj grupaciji najviše je one dece koja su u starosnoj dobi od 8 do 17 godina starosti (5.506).

U periodu 2007.-2009. Rastu usluge starateljske zaštite (misli se na službeno starateljstvo države nad maloletnim licem, prim.komentatora). U 2009. Godini 6.962 deteta je bilo pod starteljstvom ili privremenim starateljstvom države.

(izvor: Komparativna analiza o uređenju socijalnih usluga u Srbiji i drugim zemljama-članicama EU, sep.2010.).

Promene u sistemu obrazovanja

Nova zakonska i podzakonska regulativa podržava inkluzivni pristup u sistemu obrazovanja

SOCIJALNA ZAŠTITA - DELATNOST OD JAVNOG INTERESA

Socijalna zaštita jeste organizovana društvena delatnost od javnog interesa čiji je cilj pružanje pomoći i osnaživanje za samostalan i produktivan život u društvu pojedinaca i porodica, kao i sprečavanje nastajanja i otklanjanje posledica socijalne isključenosti. (čl.2.Zakona o socijalnoj zaštiti).

Šta je smisao pozitivnih propisa koji se odnose na uloge republičkih organa, lokalne samouprave, javnih službi, udruženja građana, privrednih subjekata i drugih entiteta relevantnih za unapređenje položaja građana u oblasti socijalne politike i socijalne zaštite?

Možemo li verovati ljudima koji u vršenju republičkih i lokalnih funkcija ne prihvataju ili ne žele da razumeju značaj razvoja integrativne socijalne zaštite u lokalnoj zajednici?

HRANITELJSTVO MEĐU GLUVIM TELEFONIMA

"Javno zastupanje predstavlja proces delovanja (a ne jednokratnu aktivnost) sa ciljem postizanja poželjnih promena u društvu kako bi odnosi moći i raspodela bogatstva postali demokratičniji i pravedniji i kako bi se marginalizovanim društvenim grupama obezbedili prostor i uloga u javnom odlučivanju". - InterAction: Women’s Advocacy Workshop materials.

Da nebi tekst „Gde us novci?“ http://hranitelj.blogspot.com/2011/03/gde-su-novci.html#more ostao nedorečen dužni smo, prvenstveno hraniteljima ispričati kraj (?) priče. Za sve one, od aktuelnog Premijera sve do običnog građanina koji još nisu spoznali termin „socijalno odgovorna država“ ili „socijalno odgovorno društvo“ (sasvim svejeno) ovo će ostati samo jedna od mnogi „tužnih priča o kuji i sedam kučića“, kao obična „demagogija“, „filozofija“ ili neka druga slična „izmišljotina“.

Gde su novci?

U rešenju o odobravanju projekta i dodeli sredstava (II Broj:02-103/15 od 18.05.2010.) stoji: „Odobrava se projekat i dodeljuju se sredstva Udruženju hraniteljskih porodica ISKRICA u iznosu od 100.000,00 dinara (slovima: stohiljadadinara), za projekat Podrška hraniteljstvu. Ovo rešenje stupa na snagu danom donošenja.“ Dalje sledi obrazloženje, pravna pouka i potpis gradonačelnika Zaječara.

Zvanični predstavnici UHP ISKRICA su trebali da dobitju dva primerka potpisanog ugovora shodno članu 11. Istog ugovora. Ni do danas isti primerci ugovora nisu dostavljeni. U fotokopiji Ugovora o dodeli sredstava za projekat vidno je da su obe strane uredno potpisale ugovor: ispred UHP ISKRICA stoji potpis ovlašćene osbe ispred Upravnog odbora, a sa druge strane stoje dva potpisa ovlašćenih lica ispred uprave grada Zaječara. Svi potpisi uredno su overeni otiscima važećih pečata. Međutim, primetno je da na ugovoru nema upisanog datuma (?).

INKLUZIVNO OBRAZOVANJE

Škola je dužna da upiše svako dete sa područja škole. Novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) ukinuta je „kategorizacija“ dece sa smetnjama u razvoju. Sada deca sa smetnjama u razvoju imaju pravo na obrazovanje u:

1. Redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja
2. Redovnom sistemu uz pojedinačnu ili grupnu dodatnu podršku
3. Posebnoj predškolskoj grupi ili školi

Odluku o vrsti škole koju će dete sa smetnjama u razvoju pohađati je isključivo na roditeljima odnosno starateljima, ali i na hraniteljima koji su rešenjem ovlašćeni za dužnost neposrednog startelja uz saglasnost nadležnog centra za socijalni rad shodno Porodičnom zakonu. Izabrani lekar ima mogućnost da predloži školovanje deteta u posebnoj grupi ili školi, ali roditelj odnosno staratelj nije u obavezi da postupi po ovom predlogu, odnosno imaju slobodu da biraju vrstu škole u kopju će upisati dete.

RAZMIŠLJANJA JEDNOG HRANITELJA

Neotuđivo je pravo dece sa posebnim potrebama, (ja upotrebljavam adekvatniji termin: dete sa dodatnim potrebama)  odnosno dece sa smetnjama u razvoju  da žive u svojim porodicama biološkim ili alternativnim poznatim kao srodničke i hraniteljske porodice. To znači da država treba da preuzme na sebe odgovornost kako bi tim porodicama sa decom sa dodatnim potrebama u razvoju pomogla da  što lakše prebrode poteškoće i probleme na koje svakodnevno nailaze.

Naša država zatvara oči pred potrebom hraniteljskih porodica na koju bi morala da adekvatno odgovori. Trenutno se hranitelji i njihove porodice, uz eventualnu ali nedovoljnu saradnju centara za socijalni rad uglavnom sami bore za ostvarivanje prava svog štićenika sa dodatnim potrebama u razvoju  na adekvatno obrazovanje i dinamičan život koje uživaju njegovi vršnjaci.

IMAMO LI HRABROSTI?

„Hrabrost nije odsustvo straha, hrabrost je otpor strahu“ – Mark Tven

Ako nešto radimo i ničeg se ne bojimo, uprkos mogućim rizicima, onda to nije hrabrost – to je ludost.

Često je prvi korak najteži i potrebno je biti hrabarda bi smo ga napravili. Nakon toga dolazi sledeći izazov i opet moramo pokazati želju i hrabrost da se izborimo sa svim preprekama. Bez obzira oliko nam delovalo teško, svaki korak koji načinimo vodi nas bliže ka cilju.

IMAMO LI AMBICIJE?

“Kompletno ponašanje je sa svrhom – usmereno ka određenom cilju. A presudan faktor kopji upravlja našim aktivnostima jeste naša želja da nam bude bolje nego što bi bilo ako bismo izostavili našu aktivnost.” - Aristotel

Imamo li odgovornost?

Ako verujete u priču da vi kao pojedinka ne možete ništa promeniti, nemojte gubiti vreme čitajući ovaj blog. Možda vam je “pametnije” da odete do obližnje kladionice, kafića ili se zavalite na otrcan kauč i prelistate jeftinu dnevnu štampu uživajući u raznoraznim glupostima.

Ima i onih koji će ovaj tekst pročitati iz puke znatiželje. Ipak ovo ćaskanje će prihvatiti samo ini koji u podsvesti imaju želju da nešto konkretno učone za sebe i sebi drage osobe.

Siromaštvo i društvena isključenost

EUROCHILD, evropska organizacija, pokrenula je kampanju „2010 Evropska godina borbe protiv siromaštva i društvene isključenosti”.

Zašto je UHP ISKRICA jedna od potpisnica ove kampanje?

ĆASKANJE NA TIMOČKOM KEJU

Nekada fatalna lepotica, ruralnog porekla, Darić Nada, već šest godina pažljivo je posvećena novoj i glavnoj ulozi svog života – postala je hraniteljica. Čvrsta i visprena kao u vremenu kada je pre trideset godina zakoračila u bračne vode, mamila je divljenje prolaznika koji su konstantovali kako izgleda predivno uprkost tome što je svoju biološku decu podizala u vremenu kada su je društvena zbivanja s kraja prošloga veka ozbiljno ranjavala u svakom pogledu. Nakon nedavnog povratka sa konferencije “Mreža za decu” gde je boravila sa svojim sardničkim timom, sveža i sa “napunjenim baterijama”, nakon što je udobno smestila malog Srečka u invalidska kolica, razdragano je ćaskala na Timočkom keju o svojim planovima za lepšu budućnost Srećka – mališana bez roditeljskog staranja smeštenog u njenom domu na hraniteljstvo. A mali Srećko, privlačan, crnpurast i sladak, podseća na negro-bombonu.

MOGUĆE ULOGE HRANITELJSKIH UDRUŽENJA

O članu 7. novog Zakona o socijalnoj zaštiti pisao sam u jednom od prethodnih tekstova. U ovom tekstu idemo dalje.

Novi Zakona o socijalnoj zaštiti predviđa socijalne usluge među kojima i one koje su tematski interesantne za hraniteljska udruženja. To znači da hraniteljska udruženja mogu svoje aktivnosti, sa ovlašćenjem u pravnim okvirima (nakon usvajanja ovog Zakona), planirati i ostvarivati ali pod uslovom da obezbede licencu kod nadležne institucije. U ovom smislu, a prema novom Zakonu (član 41. do 60.) želeo bih da bliže ukažem na one aktivnosti kojim se hraniteljska udruženja mogu baviti u smislu pružanja socijalnih usluga.

Službena procena hraniteljske podobnosti

Obrazac broj 1 (SINTETIZOVANI IZVEŠTAJ) propisuje način i elemente za procenu sposobnosti i uslova potencijalnih hranitelja/hraniteljica. Ovaj obrazac popunjavaju radnici centra za socijalni rad ovlašćeni za realizaciju hraniteljskog programa a potpisuju ga tri člana stručnog tima. Popunjen obrazac br.1 predstavlja NALAZ I STRUČNO MIŠLJENJE O OPŠTOJ PODOBNOSTI BUDUĆIH HRANITELJA

Kada stručni tim centra za socijalni rad donese pozitivan izveštaj (na obrascu br.1) u propisanom roku hraniteljskom licu se izdaje potvrda na obrascu br.2 (POTVRDA O BAVLJENJU HRANITELJSTVOM)

Treba imati u vidu da ova potvrda ima važnost dve godine nakon čega se obnavlja mišljenje o opštoj podobnosti hranitelja. Predviđena je i obaveza hranitelja, u toku važenja potvrde, na određeni broj sati pohađanja (akreditovane) edukativne nastave propisane pravilnikom.