Deca nisu dabrovi pa samo da jedu da bi plivali kroz mutnu reku života

Po meni ovakav kakav je, dosadašnji sistem hraniteljstva kao oblik socijalne zaštite deteta bez roditeljskog staranja ne može evoulirati u funkcionalnu socijalnu zaštitu. U ovakvom sistemu hranitelj se oseća kao mornar koji sređuje kabinu na torpedovanom brodu. Nažalost, 99 posto drugih ljudi su došli u javnu, državnu upravu i/ili lokalnu „samoupravu“ i vi sad imate tu narcisoidnu administraciju koja je sama sebi svrha. Vi uđete u lokalu jedinicu i kažete „dobar dan“, a oni koji vas ugledaju odgovore „nema para“. Ovo je zemlja u kojoj niko ne zna na šta ima pravo i šta mu je obaveza, jer ono što predviđaju zakonski propisi, to vam može već portir da ospori pri ulasku u neku instituciju.

Правилник о додатној подршци детету и ученику

На основу члана 98. став 19. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, број 72/09) и члана 34. став 6. Закона о предшколском васпитању и образовању („Службени гласник РС”, број 18/10),

министар просвете, министар здравља и министар рада и социјалне политике споразумно прописују


ПРАВИЛНИК
О додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику

Драги тата, срећно ти ново лето

Волео бих да могу ово обраћање почети са „Поштовани очеви“. 

Видео сам дубоку патњу и разарање које недостатак очинства уноси у дечје животе.
Домови су пуни младих који су лакомислено живели, након што су били напуштени од својих очева, повређени од човека који би требао да има навише љубави за њих.
Велики број младих сада следи исти образац неодговорности, наслеђен од својих очева. Њиховим мајкама никад није било намењено да саме сносе терет родитељства.
Деци је очајнички потребан отац. Око ове чињенице нема компромисног погађања.

Инклузивно образовање - Интерресорна комисија

Које су компетенције интерресорне комисије?

Која је улога педагошког асистента?

Која је процедура за ангажовање педагошког асистента? Ко га финансира и како?
Који надлежни орган је дужан да обезбеди педагошког асистента за рад са ученицима, јер педагошки асистент је додатна подршка за школу, а персонални асистент пружа подршку појединачно, једном ученику?

Шта ради педагошки асистент када је у учионици заједно са учитељем?

Говори Драган Вулевић

Међу регионална конференција „Градимо високо квалитетну мрежу хранитељства као вредност и потребу“ 

04.12.2012. Зајечар 

Говори: Драган Вулевић (дипл. правник, виши саветник, начелник, Министарство рада и социјалне политике) 

Време после мог излагања могли би да употребимо да разговарамо јер, мени ће бити јако значајно да чујем и ваше мишљење јер сам ја као неко ко је одговоран за један део посла у оквиру ... и ја сам добио задатак од мојих претпостављених да усагласим или да испеглам, да изгладим те несугласице. Зато је мени ваше мишљење јако значајно. Али , зашто нам је било потребно да се на одређен начин институционално, стручно и одређене процедуре реализују према закону о социјалној заштити на другачији начин.

ХУМАНИСТИЧКА ПЕДАГОГИЈА

Имамо ли право да затварамо очи пред реалношћу?

На Западу је усвајање деце постало робно-новчана и техничка операција. Децу продају и купују као ствари. За купљену децу важи „период под гаранцијом“ - као и за сваку другу робу. Заједно са одбацивањем права деце да одрастају у природном породичном окружењу, одбацује се хуманистичка педагогија, што значи педагошки систем који се заснива на настојању да се оплемени природно биће човека путем породице као оплемењене природне заједнице. Истовремено, лишавање деце родитељске љубави и поштовања узрок је најтежих менталних болести и најгорих облика друштвене патологије.

Strateški plan 2012.-2015.

Udruženje hraniteljskih porodica "Iskrica" sačinilo je nacr strateškog plana  Saveza hranitelja Srbije "Više od porodice"za 2012.-2015. 

Nacrt ovog dokumenta UHP "Iskrica" izlaže zainteresovanim hraniteljskim osobama i hranitelskim organizacijama radi bližeg upoznavanja i mogućnosti participacije (učešća) zainteresovanih strana.

Sugestije i predlozi biće uzeti u razmatranje pri sačinjavanju finalne forme strateškog plana na prvoj narednoj sednici Upravnog odbora Saveza.   

STRATEŠKI PLAN 2012.-2015.

I  UVOD

U Srbiji postoji više od 15 hraniteljskih udruženja (u daljem tekstu: organizacija) koje rade na unapređenju položaja dece, međutim, niti je u dovoljnoj meri zastupljeno njihovo učešće u procesima donošenja politika za decu bez roditeljskog staranja niti njihovo pojedinačno delovanje može da ima toliko snažan uticaj na donosioce odluka. Ne postoje razrađeni mehanizmi koji podstiču i promovišu aktivnu participaciju dece na svim nivoima.

Okupljanje većeg broja hraniteljskih organizacija i zajednički rad u procesima zastupanja najboljeg interesa deteta omogućava snažniji uticaj na donosioce odluka i osigurava veću prisutnost izvornih predstavnika hraniteljskih porodica u svim procesima kreiranja politika za decu na nacionalnom nivou.

Otac kao kolac ili nešto više od toga

Kao aktivista hraniteljske organizacije, viđao sam, iz prve ruke, duboku patnju i razaranje mladih ljudskih bića koje nedostatak očinstva, unosi u njihove živote.

Naši zatvori su puni muškaraca i žena koji su lakomisleno živeli, nakon što su bili napušteni od svojih očeva, povređeni od čoveka, koji bi trebalo da ima najviše ljubavi za njih.

Mnogi sada slede isti obrazac neodgovornosti, koji su njihovi očevi imali dok se tako mnogo majki žrtvovalo, da pomognu svojoj deci da prežive. Njima nikada nije bila namera, da hrabro nose ovaj teret.

Nacrt standarda u završnoj fazi

Минимални стандарди и спецификација услуге Хранитељство

Сврха хранитељства

Хранитељство обезбеђује негу и заштиту и услове за оптималан развој деце у породичном окружењу која не могу да живе са својим родитељима, као и одраслима који не могу да живе самостално, како би наставили живот у својим заједницама, а не у институцијама. За децу и младе, хранитељство обухвата и припрему за повратак родитељима или други стални животни аранжман и припрему за зрело доба у оквиру породичног окружења. За одрасле особе са инвалидитетом  и старе хранитељство пружа прилику за одржавање или побољшање квалитета живота и живот у заједници.

Razlika između informacije i dezinformacije

Ne znam kako da napišem demanti na tekst iznet u javnost a da pri mom damantovanju ne „povredim“ bilo čiju veličinu. S obzirom da se od 2004. godine intezivno bavim temom hraniteljstva, ne mogu sa odobravanjem da pređem preko neistinitih informacija, ili dezinformacija koje se plasiraju u javnost. 

Najpre da citiram integralni tekst objavljen u Večernjim NOVOSTIMA (on line), (B. STJELJA) 27. mart 2012. 20:55 pod naslovom „Triput više dece za hraniteljskim stolom“ i dramatičnim (?) pod naslovom „U Srbiji je poslednjih godina dramatično povećan broj hraniteljskih porodica. Hranitelji na obuci, jer je gotovo polovina mališana trpela zlostavljanja u svojoj biološkoj porodici“ 

Kao prvo, ne vidim zašto je povećan broj interesenata za hraniteljstvo postao dramatičan. Kao drugo ne vidm u čemu je vest "da je gotovo polovina mališana trpela zlostavljanja u svojoj biološkoj porodici" postala vest. Dobro je poznato već godinama da se deca izmeštaju iz bioloških porodica iz ovog ali i iz drugih razloga.

Ipak pročitajmo tekst, svaki red i svaki međured.

Da li je i to moguće?

Dogodilo se to u Valjevu. Da li? Ne. Dogodilo se to u Srbiji. Dogodilo se to što se dogodilo u "najboljem interesu deteta". Verovatno da mi koji smo odgali više od 3 deteta (i odgojili ih) nemamo stručnih kompetencija za ocenjivanje šta sadrži misao "najboljeg interesa deteta" koja je definitivno postala obična fraza. Mi koji radimo na sopstvenom potomstvu prinuđeni smo da brišemo naša napljuvana lica od onih koji žive od poreza ubranih na dečjem mleku, pelenama, čaćama, cuclama. Pljuju nam u lice pojedini socijalni činovnici koji se drznu da pod okriljem državne institucije kažu nam da smo nekompetentni, neuki, bedasti i kao takvi nismo sposobni za svoju decu. Jedna porodica (i ne samo jedna) sa petoro dece treba postati još jedna među mnogim "kolateralnim štetama" u "najboljem interesu deteta". I sada, ja trebam ostati pribran dok pišem ovaj tekst i pljunuti u maramicu da ne bi ispljuvao monitor.

Hranitelj kao potrošna roba

U okviru projekta “Gradimo visokokvalitetnu mrežu hraniteljstva kao društvenu vrednost i potrebu” u Ćićvcu je održana Druga panel diskusija. U Sali Opštine Ćićevac, 09.februara 2012.  pristigle hraniteljke iz Novog Sada, Leskovca, Kruševca i Ćićevca kao i dvojica starešina hraniteljskih porodica iz Zaječara došli su da upoznaju predstavnike Regionalnog centra za porodični smeštaj dece i omladine - Ćuprija o svojim veštinama hraniteljstva, o uspesima i problemima u zadovoljavanju potreba svojih hranjenika.

Pogled na hraniteljstvo iz ugla prosvećenosti

Izgleda da nam je nacija zaista funkcionalno nepismena. Koliko nas srbenda poznajemo rad Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Zorana Đinđića? Koliko smo pročitali napisanih stranica o prosvetiteljstvu sebe samih? 

Priznajem i nosim greh što sam tek skoro naučio (bolje ikad nego nikad) da najveća prepreka naučno istraživačkom radu su nepobeđene slabosti sopstvenog karaktera zbog kojih čovek ne postavlja pitanje šta istina jeste, već šta bi on želeo da je istina. Samo oslobodjen od sujete i ostalih greha čovek može nepristrasno, trezveno i objektivno da razmišlja na putu spoznaje istine.

VIZIJA I NJEN ZNAČAJ

Kada smo bili u pubertetu sanjali smo o ostvarivanju nekih sopstvenih fantazija. Zatim smo ulazili u doba spajanja dva bića suprotnih polova (tada je to bilo normalno). Maštali smo o budućoj porodici i o svemu što ona proizvodi. Jedni su, iz generacije, nosili fakultetske diplome u džepu, drugi su nosili krštenice svojih najmlađih članova porodice, treći su u džepu nosili poluprazne staklenke (popularno nazvane "poloke"). Svako je sebi krojio životni put "kako je znao i umeo". Mnogi od nas "izveli su dsvoju decu na put" a onda su rešili da daju društvenoj zajednici svoj mali doprinos. Danas živimo u vreme "društvene tranzicije" ili (narodski rečeno) tumaramo u pokušaju društvenog preobraženja. Jedni su davno zaboravili dečje snove, pubertetske fantazije, mladalačke mašte. Oni drugi sve su to smućkali i procedili. Na kraju su sve to sveli na kristalizaciju i, dobili su neku viziju svog preostalog putovanja do odredišta bez povratka.

HRANITELJ MORA BITI “ZA” ili “PROTIV”

“Reforme su uvek plivanje uz vodu. Reforme su uvek sukobi s mentalitetom, nasleđem, interesima, entropijom i inercijom.” – Zoran Đinđić

Niko ne može bolje i brže da razvije hraniteljstvo, naše znanje i veštine, kvalitet našeg življenja, nego mi sami.