Hraniteljstvo - "laici" i profesionalci

Hraniteljstvo je posao - pružanje usluga socijalne zaštite. Taj posao je specifičan i veoma delikatan. Što pre to shvatimo tim pre ćemo uspeti da napravimo jednakost između prava i obaveza koje ova vrsta posla zahteva.

  

Analiza zakonskih okvira  

Porodični smeštaj je jedan od oblika zaštite dece bez roditeljskog staranja, koji se primenjuje onda kada je smeštaj u drugu porodicu najpovoljnije rešenje za dete. Porodični smeštaj deteta u drugu porodicu vrši se TERETNIM UGOVOROM porodično pravnog karaktera - dakle uz NADOKNADU. U stvari porodični smeštaj se sastoji od 5 pravnih odnosa:

1) pravnog odnosa između organa starateljstva i deteta, 

2) pravnog odnosa između organa starateljstva i porodice u koju je dete smešteno, 

3) pravnog odnos između organa starateljstva i roditelja deteta, 

4) pravnog odnosa između porodice u kojoj je dete smešteno i roditelja deteta, 

5) te pravnog odnosa između porodice u kojoj je dete smešteno i samog deteta. 

Hraniteljstvo i hraniteljski stres

Jedno ozbiljnije istraživanje na ovu temu sigurno bi dalo precizne podatke koji bi poslužili kao baza za razvoj hraniteljskih kompetencija ali i precizne odgovore na hraniteljske potrebe za društvenom podrškom na ovu temu. Tako nam ostaje da se za sada „oslanjamo“ na nezvanična istraživanja pojedinih hraniteljskih udruženja. Koliko su nadležni faktori za zaštitu deteta, hranitelji (i oni potencijalni) spremni na suočavanje sa činjenicama o realnom stanju deteta bez roditeljskog staranja uzimajući u obzir njegove razvojne smetnje kao i njegovo stanje za dodatnom podrškom? I koliko realno stanje dece iz ove grupacije u kontinuiranoj brizi o njima predstavljaju snažan izvor hraniteljskog stresa? Nema ozbiljnijeg istraživanja posvećenog ovom „fenomenu“.

Hranitelj - socijalno isključen akter

„Ako je naš glavni interes da proučavamo živote koje ljudi mogu voditi – sloboda koju imaju da vode minimalno pristojne živote – onda je pogrešno usmeriti pažnju samo na jedno ili drugo sredstvo kojim se ta sloboda ostvaruje. Moramo posmatati osiromašene živote, a ne samo prazne novčanike.“ (Amartya Sen, indijski nobelovac)
Društvena isključenost predstavlja “proces kojim su određeni pojedinci gurnuti na ivicu društva i sprečeni u punom učestvovanju u društvu zbog svog siromaštva ili nedostatka osnovnih znanja i mogućnosti za doživotno učenje, ili kao rezultat diskriminacije. Ovo ih udaljuje od zaposlenja, prihoda i mogućnosti obrazovanja, kao i od društvenih mreža, okvira i aktivnosti zajednice. Ovakvi pojedinci imaju malo pristupa vlasti i organima donošenja odluka i na taj način se često osećaju nemoćnim i nesposobnim da uzmu kontrolu nad odlukama koje utiču na njihov svakodnevni život” (Council of EU, 2004: 8). 

A kako je u praksi spskoga hraniteljstva?