уторак, 25. новембар 2014.

Како до системске подршке?

На последњој седници Савета родитеља једне основне школе у Зајечару, донета је одлука да школа приступи сакупљању понуда заинтересованих агенција за организовање рекреативне наставе и екскурзија по утврђеном плану и маршутама.  Како школа није ни до краја септембра нове школске године расписала конкурс то је Савет родитеља поново отворио то питање на седницама током септембра и октобра. Разлог за непоступање по предлогу Савета родитеља представници школе објашњавали су „предстојећим изменама закона“, „препоруама са семинара“, „погрешним тумачењем“, „обавезом школе на поштовање закона о тендерима“, „разнолико тумачење малих и великих тендера“... На изричит захтев да се представници школе прецизно изјасне на питање: да ли школа може или не може да одговори на предлог Савета родитеља, следио је одговор „школа не може да организује рекреације и екскурзије док се законом не дефинише процедура“.
Након октобарске седнице Савета родитеља, родитељи су у сарадњи са одељенским учитељима/цама прибавили најоптималнију понуду и приступили потписивању појединачних уговора са једном од туристичких агенција.
Међу децом која иду на рекреативну наставу налази се и ученик-дете без родитељског старања и са сметњама у развоју. Према изменама у финансирању породичног смештаја хранитељска породица има право да за дете које је на породичном смештају, поднесе захтев за увећање надокнаде и то за ..... рекреативне наставе и екскурзије школске деце.
Како школа није одговорила својој надлежности већ су организацију рекреативне наставе преузели сами родитељи, из тих разлог школа није надлежна да изда потврду о организовању рекреативне наставе.

Ово је још један пример о законски дефинисаном праву детета на системску подршку којa се емпиријски не може имплементирати.  Дакле, остаје на хранитељима/цама да одлуче (у зависности од породичног финансијског прилива)  хоће ли дете „да прати своју вршњачку групу“ или ће бити сепарисано - „издвојено“. При том треба се имати у виду и да Правилник о додатној подршци детету и ученику са сметњама у развоју.......“, под прописаним условима одређује потребу за „личним пратиоцем детета“, а да за то локалне самоуправе углавном „немају новце“ па и та потреба детета се (у већини случајева) задовољава из ресурса саме хранитељске породице а не из републичког и локалног буџета, дакле супротно од законом предвиђеног.

петак, 25. април 2014.

Доста је било времена за жаловање – дошло је време за активирање.

Сва деца са сметњама у развоју имају право на реализацију свих права која им
припадају по слову Закона. То није питање милостиње државне администрације, њене добре воље или степена химаности. То је обавеза државе, друштва и сваког појединца.
Ретки су светли примери локалних самоуправа које су преузеле део одговорности како би породици са дететом са сметњама у развоју пружиле систематичну подршку да што лакше препроди потешкоће и проблеме на које свакодневно наилази и тиме обезбеде друштвено очување породичних вредности. Осим неколико спорадичноних примера у виду доделе новчаних средстава, светлим примером се сигурно не може похвалити ни  градска управа града Зајечара.

понедељак, 3. фебруар 2014.

Koliko znamo o stereotipu?

U istraživanjima iz vremena ranije istorije pročitaćemo da su stanovnici današnje severne Evrope prepoznati kao “vatreni” i “impulsivni” ljudi nasuprot “hladnim južnjacima”.  U vreme Rimskog Carstva, na primer, prostor zapadno i severno od njegovih granica smatran je  varvarskim prostorom. Danas znamo da takve predstave više ne važe, ili, ako za nekoga uprkos svemu važe, onda su obrnute. Ono što je u istorijskoj perspektivi uvek isto, bez obzira na vrednosne promene, jeste činjenica da se pozicija drugačijeg određuje iz pozicije moći.
Materijal za ovaj blog nije nastao preko noći. Nevolja nemuštog dečaka dodeljenog nam na hraniteljstvo dovela nas je do spoznaje o jednom, do tada nepoznatog segmenta društvene zajednice. Prve godine hraniteljskog rada činili smo greške. Tokom daljeg rada shvatili smo da se uspeh u hraniteljstvu, kao i u bilo kom drugom poslu, ne dešava slučajno. „Moć pozitivne misli“ i „Uspeh pomoću pozitivnog mentalnog stava“ uvrstili smo među osnovne principe koji dovode do uspeha.
Zahvaljujem se kolegijalnoj podršci mojih saradnika (Martin Sladok, Čigoja Jasmina i Milankov Stevan) koji su mi pomogli da premostim kritične momente kada sam nailazio na potpuno nerazumevanje naše sredine.
Zahvaljujem se i bližim saradnicima koji su čvrsto podržali osnivanje UHP „ISKRICA“ kao i osnivanje Asocijacije hranitelja i usvojitelja „Porodica plus“.
Zahvaljujem se svima koji su pomogli osnivanje Saveza hranitelja Srbije "Više od porodice".
Molim Božji blagoslov za sve dobre ljude koji su deo sebe podarili mladom ljudskom biću.


Powered By Blogger