Hraniteljstvo - Više od porodice

VIZIJA I NJEN ZNAČAJ

2012-01-30T09:40:00.000-08:00

Kada smo bili u pubertetu sanjali smo o ostvarivanju nekih sopstvenih fantazija. Zatim smo ulazili u doba spajanja dva bića suprotnih polova (tada je to bilo normalno). Maštali smo o budućoj porodici i o svemu što ona proizvodi. Jedni su, iz generacije, nosili fakultetske diplome u džepu, drugi su nosili krštenice svojih najmlađih članova porodice, treći su u džepu nosili poluprazne staklenke (popularno nazvane "poloke"). Svako je sebi krojio životni put "kako je znao i umeo". Mnogi od nas "izveli su dsvoju decu na put" a onda su rešili da daju društvenoj zajednici svoj mali doprinos. Danas živimo u vreme "društvene tranzicije" ili (narodski rečeno) tumaramo u pokušaju društvenog preobraženja. Jedni su davno zaboravili dečje snove, pubertetske fantazije, mladalačke mašte. Oni drugi sve su to smućkali i procedili. Na kraju su sve to sveli na kristalizaciju i, dobili su neku viziju svog preostalog putovanja do odredišta bez povratka.

A, šta je to VIZIJA?

Jedna od mnogih definicija ukrako glasi: Vizija treba da bude tako sastavljena da jasno pokazuje kuda imamo nameru da se krećemo. Ona se može iskazati i na sledeći način: Vizija je živa mentalna slika (WordNet). U ovom kontekstu, živa znači grafička i životna. Vizija je često cilj koji osoba želi ostvariti. U sistemskom razmišljanju taj je cilj uglavnom dugoročan, nešto što je “zvijezda vodilja”. Ili, Individualna vizija je nešto što osoba drži istinom. "Vaša vizija će postati jasna samo ako možete zagledati u vlastito srce.... Tko gleda izvan, sanja; tko gleda iznutra, budi se" (Carl Jung, Mindscape, 1995).

Međutim, kada smo rešili da damo naš doprinos društvenoj zajednici potražili smo istomišljenike jer "jedna lasta ne čini proleće". To znači okupljanje grupe radi zajedničkog delovanja ka ostvarivanju istog/zajedničkog cilja. Pretoostavka je da svaki akter u grupi ima svoju viziju. Da bi grupa imala uspešno delovanje mora postojati takozvana sinhronizacija a to zahteva sledeće: sve individualne vizije moraju se pretočiti u jednu zajedničku viziju. Dakle, zajednička (podeljena) vizija započinje individualnom.

Što znači imati zajedničku viziju?

Zajednička vizija organizacije mora biti izgrađena od individualnih vizija njenih članova. U učećoj organizaciji to znači da organizacijska vizija ne bi smela biti kreirana od lidera, nego bi trebala biti kreirana kroz interakciju s individualcima u organizaciji. Uloga lidera u kreiranju zajedničke vizije je da podeli osobnu viziju s članovima, ne da bi delovao svojom vizijom na ostale nego da podstakne ostale da i oni također podele svoje vizije. Vizija organizacije trebala bi biti zasnovana na tim vizijama.

Bilo bi naivno očekivati da se organizacija može promeniti preko noći i imati viziju koja komunicira od vrha organizacije gde je vizija nastala do vizija svih ljudi u organizaciji. Organizacija će morati proći kroz velike promene da bi se to dogodilo, a u tome konsultacije mogu odigrati značajnu ulogu.

Razmišljanja o zajedničkoj viziji vode nas pitanju: mora li svaki individualac u organizaciji deliti viziju organizacije s ostalima? Odgovor je NE, ali oni koji je ne dele mogli bi da ne doprinose organizaciji podjednako (tako puno). Kako neko može početi deliti viziju organizacije s ostalima? Senge (1990.) naglašava da misija ne može biti prodana. Za razvoj zajedničke vizije članovi organizacije moraju sebe uneti u viziju.

Kada članovi organizacije imaju zajedničku viziju, sila koja pokreće na promenu dolazi iz “kreativne tenzije” (“creative tension”, Senge). Kreativna tenzija je razlika između zajedničke vizije i tekuće realnosti. Sa iskreno predanim članovima kreativna tenzija vodit će organizaciju prema njenim ciljevima.

Ukratko, razlozi za zajedničku viziju su sledeći:

Postavljanje izazova/podizanje aspiracija (težnje ka nečemu)
Kreiranje zajedničkog identiteta
Kreiranje smjernica (strategija, ciljevi, politika)
Definisanje organizacijskog fokusa
Pružanje smisla članovima organizacije
Ostvarivanje posvećenosti i samodiscipline
Podsticanje preuzimanja rizika
Stvaranje kreativne tenzije

HRANITELJ MORA BITI “ZA” ili “PROTIV”

2012-01-28T08:45:00.000-08:00

“Reforme su uvek plivanje uz vodu. Reforme su uvek sukobi s mentalitetom, nasleđem, interesima, entropijom i inercijom.” – Zoran Đinđić

Niko ne može bolje i brže da razvije hraniteljstvo, naše znanje i veštine, kvalitet našeg življenja, nego mi sami.

Reforma hraniteljstva je počela u okvirima tranzicije socijalnih usluga. Počela je kampanjom s kraja 2003. Mnogi su od nas “ušli” u hraniteljstvo (alternativnu brigu o detetu bez roditeljskog staranja) još u začetku novg oblika ove socijalne usluge, dakle sada već daleke 2004. Bilo je dovoljno tri godine da se kroz klubove pri centrima za socijalni rad dogodi dovoljna količina senzibilizacije kod hraniteljskih osoba. Klubovi su prerastali u hraniteljska udruženja sa određenim pravnim statusom. I danas srećem hraniteljke koje me “izveštavaju” da ih niko iz centra nije pozvao u klub već više od godinu dana (?). Kao da sam pao s marsa, ne mogu da skužim kak to delaju centri i hranitelji, kakva je to partnerska saradnja. Mogu samo da zamišljam kako izgleda taj “sporazum o partnerskoj saradnji” ako ga uopšte ima ili se priča o partnerstvu svodi na reč poverenja sa pozivom na Pravilnik o hraniteljstvu koji je, uzgred rečeno stavljen van snage usvajanjem novog Zakona o socijalnim uslugama (marta 2011.) . Pretpostavljam da su mnogi hranitelji prespavali poslednjih nekoliko godina, povremeno se budeći samo na kratko da bi "pokupili" dokaze o eventualnoj krivičnoj nevinosti (njihovoj i bračnog druga kao i vanbračnog) i za te dokaze valjano platili (vratili u budžet dvomesečne naknade za svoj rad).
Bilo kako bilo, oni malo budniji koji su čuli za EU trčkaraju sa željom da se nađu bar na začelju ako ne mogu biti na čelu evropskih novotarija. Među takvima se našla i moja malenkost. "Muljamo" po nešto u okviru hraniteljskih udruženja. To vam je valjda kao neki klub u kome se okupljaju hraniteljke i hranitelji zbog jednog zajedničkog cilja.

Nevažno je da li je neko crven, plav ili žut; ako je stručan, ako je pošten, ako je vredan i ako hoće da uradi konkretan posao – prihvatljiv je u interesu razvoja hraniteljstva. Moje saradnice u hraniteljstvu i mene interesuju hraniteljke i hranitelji, a ne birokratske činovnice. Potrebne su nam osobe koji hoće da urade posao ali i one koje ne znaju a hoće da nauče. Prihvatamo i desničare i levičare, monarhiste i republikance. zato što se nalazimo u fazi postavljanja temelja visokokvalitetnog hraniteljstva, a ne farbamo fasadu da bi nam se divile komšije. Poštujemo ljude koji imaju pre svega pozitivan odnos prema životu, koji hoće da se bore i da shvate zašto se bore jer – život je večita borba.

Život je, naročito u hraniteljstvu, stalni proces donošenja odluka i preuzimanja odgovornosti. Međutim, ima hranitelja koji to ne žele. Većina njih donese mali broj odluka a ostalo ostavi u nedefinisanom stanju. Visokokvalitetno hraniteljstvo to ne trpi. Hranitelj mora biti “za” ili “protiv”. To ne treba niko da doživljava kao nekakav pritisak. To je jednostavno moralni kodeks. Ako hranitelj nema taj kodeks onda se nameće pitanje: Ko je i na osnovu čega dodelio “hraniteljsku licencu”.

Kažemo kako niko ne razume ono što mi radimo. U redu. Ali, hajde da vidimo šta mi radimo u našem domu, šta smo učinili za decu osim što smo ih nahranili da budu siti, obukli da ne se nahlade, šaljemo i sačekujemo iz škole i kupili im komjuter da bi “ubili slobodno vreme”. Šta smo uradili za druge hraniteljke koje su povremeno bile u situaciji kada su im deca ulazila u konfliktne situacije? Šta smo uradili u lokalnom okruženju po čemu bi nas sugrađani prepoznali, ako izumemo pojedino neprikladno ponašanje neke od hraniteljki? Kako obeležavamo značajne svetske datume namenjene svoj deci sveta? Zašto nemamo interes za “nedelju hraniteljstva Srbije”?

Moj problem je što, kad kažem hraniteljkama, ajde da to i to uradimo za nas i decu, oni mi kažu “nema ništa od toga” ili još gore “ne interesuje me politika”. Onda počnem da razmušljam, kakva je ta pružateljka socijalne usluge kad je ne interesuje socijalna politika? Ko je i na osnovu čega “produžio hraniteljsku licencu” osobi koja nije načinila ni jedan korak u napredovanju svojih veština ili kvaliteta svojih usliga? Onda im ja kažem kako donosioci odluka očekuju naše predloge, a hraniteljke mi odgovore “Šut sa rogatim nikad nije izašao na kraj pa nećemo ni mi”. Onda se opet upitam: Ko je i na osnovu čega “produžio hraniteljsku licencu” osobi koja ne zagovara detetove interese? Zar “najbolji interes deteta” nije pitanje socijalne politike?

Ako se probudimo iz dugogodišnjeg sna možda ćemo uraditi “domaći zadatak” koji su nam postavila deca bez roditeljskog staranja, a onda ćemo shvatiti da mi nismo “šuti” niti su oni “rogati”. Onda ćemo deci priznati kako nismo hteli, ako budemo imali hrabrosti da ih pogledamo u oči.

Ali nije sve “crno-belo”. Ima nešto u hraniteljstvu što ga preliva u nekim drugim bojama. To su skupine ljudi koji nastoje uraditi nešto konkretno, ne samo za sebe već za sve hraniteljke i hranitelje, i za svu decu koja se nalaze na porodičnom smeštaju širom Srbije. Oni su učinili manje ili veće konkretne korake, i kao rezultat tih koraka danas u Srbiji ima 12 pravno registrovanih hraniteljskih udruženja. Od toga, šest udruženja su u članstvu Saveza hranitelja Srbije. Da li je to dovoljna snaga za javno zagovaranje primarnih interesa ukupnog hraniteljstva, za uklanjanje sistemskih grešaka i birokratskog odnosa institucija, za uspostavljanje instrumenata neophodnih za implementaciju zakonskih i standardnih dokumenata? Sigurno da nije. Isto tako je već izvesno da su ove skupine ljudi uradile veliki posao na razbijanju predrasuda i stereotipa kada se govori o “državi”, “građanima”, “crnim i belim”, kada se govori o “ovakvim i onakvim hraniteljima” i “ovoj i onoj deci”.

Подаци преузети од РЗС
МБР	Пуно пословно име	Назив	Место	Општина	Улица	Број	Име	Презиме
08862842	UDRUŽENJE HRANITELJA 'ŠIROKO SRCE' STARA PAZOVA	ŠIROKO SRCE	Stara Pazova	Stara Pazova	ĆIRILA I METODIJA	18	MARTIN	SLADOK
08864527	UDRUŽENJE HRANITELJA 'SREĆNI ZAJEDNO' VRŠAC	SREĆNI ZAJEDNO	Vršac	Vršac	ŽARKA ZRENJANINA	28	STANKO	RADOVANOV
08864969	UDRUŽENJE HRANITELJA 'DUGA' PANČEVO	DUGA	Pančevo	Pančevo	FILIPA VIŠNJIĆA	16	PIRIKA	SREDOJEVIĆ
08870195	UDRUŽENJE GRAĐANA 'OKRILJE ŽIVOTA' BOGATSTVO MILOSRĐA I DOBROČINSTVA NOVI SAD	OKRILJE ŽIVOTA	Novi Sad	Novi Sad - grad	KAĆE DEJANOVIĆ	3	ROŽA	BABIĆ-KOPLJAN
08871051	UDRUŽENJE HRANITELJA 'SREĆNI ZAJEDNO' BELA CRKVA	SREĆNI ZAJEDNO	Bela Crkva	Bela Crkva	TRG OSLOBOĐENJA	1	STANKO	RADOVANOV
08881600	UDRUŽENJE HRANITELJA 'LOTOS' BAČKO GRADIŠTE	LOTOS	Bačko Gradište	Bečej	SVETOZARA MILETIĆA	11	ŠARLOTA	BANJAJI
17684990	UDRUŽENJE HRANITELJA 'SUNCE' LESKOVAC	SUNCE	Leskovac	Leskovac	KOSTE STAMENKOVIĆA	6	LJUBINKA	MILENKOVIĆ
17688936	UDRUŽENJE HRANITELJA 'LANE' PARAĆIN	LANE	Paraćin	Paraćin	NIKOLE PAŠIĆA	BB	TANJA	ANĐELKOVIĆ
17689037	UDRUŽENJE HRANITELJSKIH PORODICA 'ISKRICA' ZAJEČAR	ISKRICA	Zaječar	Zaječar	ĐURE SALAJA	17 A	KONSTANTIN	ANĐELKOVIĆ
17711288	UDRUŽENJE HRANITELJA RASINSKOG OKRUGA 'ZORA' KRUŠEVAC	ZORA	Kruševac	Kruševac	MAJKE JUGOVIĆA	46	SLAVICA	BLAGOJEVIĆ
17764497	UDRUŽENJE HRANITELJA DECE BEZ RODITELJSKOG STARANJA 'ČISTO SRCE - DEČJI OSMEH' LJUBIĆ, ČAČAK	ČISTO SRCE - DEČJI OSMEH	Ljubić	Čačak	LJUBIĆ	6	TOMISLAV	ĐOKIĆ
17776541	UDRUŽENJE HRANITELJA 'SRCE U SRCU' UŽICE	SRCE U SRCU	Užice	Užice	DRAGIŠE LAPČEVIĆA	31	ANDRIJA	SUZOVIĆ

Hraniteljstvo – RCPS

2011-12-12T23:11:00.000-08:00

Iz ugla hranitelja nezvanično je zaključeno da centri za socijalni rad nisu ispunili svoju ulogu. Hranitelji ne žele tu konstataciju zvanično izneti u javnost iz dva utvrđena razloga: iz straha od gubitka redovnog novčnog priliva ili iz straha od novog životnog diskontinuiteta koji za dete ima pogubne posledice. Da je ova tvrdnja sadrži istinu govori i činjenica da je nadležan tim u Ministarstvu pristupio osnivanju Regionalnih centara za porodični smeštaj dece i oladine (RCPS), mada će se zvanično pravi razlozi objasniti na sasvim diplomatski način koji će zamagliti sve dosadašnje propuste centara za socijalni rad (i bahato ponašanje pojedinih radnika tih službi) u kojima su deca bila samo još jedna od kolateralnih šteta društvene tranzicije. U svakom slučaju oni hranitelji koji se hraniteljstvom bave poluprofesionalno pozdravljaju osnivanje RCPS. Ovi hranitelji veruju da će osobe iz RCPS konačno prihvatiti hranitelje kao partnerske saradnike jer je to osnovni uslov za bilo koju priču u kojoj se pominje "najbolji interes deteta". Ako toga nema sve ostalo je samo fikcija i dalje može služiti za opravdanje bilo čijeg nerada, za "preživljavanje" pojedinaca kojima su deca postala sredstvo a ne cilj.

U daljem tekstu podsetio bih na Pravilnik o hraniteljstvu iz 2008. čiji je pravni legitimitet doveden u pitanje usvajanjem novog Zakona o socijalnoj zaštiti.

“Hranitelji kao partneri imaju značajnu ulogu jer se neposredno brinu o detetu pa učestvuju u radu tima za zaštitu deteta, i to kada se donose planovi pripreme za smeštaj, planovi međusobnog prilagođavanja, usluga i mera za zaštitu deteta tokom odvijanja hraniteljstva, kao i u okviru pripreme za odlazak iz hraniteljske porodice, bilo da se dete vraća u biološku porodicu, odlazi na usvojenje ili započinje samostalan život.

Izgradnja partnerskog odnosa počinje aktivnim učešćem hranitelja u donošenju svih odluka značajnih za dete.“

Ovaj citat je preuzet kao deo teksta iz knjige „Sigurnim korakom do hraniteljstva“ u izdanju Centra za porodični smeštaj dece i omladine-Beograd.

Kraj ovog teksta zaključuje:

„Hranitelji imaju stalnu i neposrednu saradnju sa:

- savetnikom za hraniteljstvo iz centra za porodični smeštaj,
- voditeljem slučaja za dete iz centra za socijalni rad,
- biološkim roditeljima deteta.

Hranitelji će često sarađivati i sa medicinskim osobljem, školskim stručnjacima, stručnjacima predškolskih ustanova i drugima.“

Iz Pravilnika o hraniteljstvu navodim sledeće:

Član 41. Podrška detetu i hraniteljskoj porodici (u daljem tekstu: podrška) predstavlja kontinuirane aktivnosti kojima se neposredno reaguje na konstantne potrebe deteta i hraniteljske porodice, a u cilju ostvarivanja zadataka iz plana zaštite deteta, jačanja kompetencija hraniteljske porodice i zadovoljavanja specifičnih potreba deteta.

Podrška se zasniva na principima uvažavanja mišljenja deteta, članova biološke porodice, članova hraniteljske porodice, odnosno realizovanja saradničkog (partnerskog) odnosa između stručnih radnika i hranitelja i podeljene odgovornosti za razvoj deteta.

Podrška obuhvata:

- Usluge savetovanja;

- Materijalnu podršku;

- Psihosocijalnu podršku;

- Edukativne programe za unapređivanje kompetencija hranitelja za podršku razvoju dece;

- Individualnu podršku detetu i hraniteljskoj porodici i rad na prevazilaženju problema;

- Koordiniranje socijalne mreže podrške deci i hraniteljskim porodicama;

- Podsticanje i usmeravanje razvoja klubova hranitelja i dece u grupe za samopodršku;

- Druge vidove podrške u skladu sa potrebama deteta i hraniteljske porodice

Član 42. Podršku organizuje centar za porodični smeštaj na čijoj teritoriji živi hraniteljska porodica

Savetnik za hraniteljstvo će svoju podršku intenzivirati u kriznim situacijama i u periodima razvojnih prekretnica deteta: priprema za polazak u školu, prelazak na razrednu nastavu, izbor srednje škole i period osamostaljivanja mlade osobe.

Savetnik za hraniteljstvo će pružati posebnu podršku porodici i deci sniženih intelektualnih potencijala, ali i deci sa posebnim talentima.“

Svih osam navedenih vidova podrške tesno su povezani i stvarno ih treba u kontinuitetu i sprovoditi, počev od: materijalne podrške pod kojom se pre svega podrazumeva „paket“ koji prati dete prilikom prvog smeštaja u porodicu, pa sve do profesionalne psiho-socijalne podrške hranitelju i detetu u adolescentnoj dobi kada je dete zbog svojih ranjivih osobina podložno bolestima zavisnosti i društveno-devijantnom ponašanju (alkoholizam, narkomanija, kocka, maloletna prostitucija, krađa i svaki vid nasilja).

Mogu da navedem najmanje deset primera iz mog okruženja ali i dvadesetak primera iz saradničke mreže hranitelja, da je sve napred izneto još uvek samo „slovo na papiru“. Iznošenje tih primera ne bi sa moje strane bilo korektno jer bi u tom slučaju sledio princip „bumerang“ kojeg ni hranitelji ni deca nisu vični da pravilno dočekaju i to bi izazvalo posledice najpre po decu. U praksi je to dokazano.

Naravno da ima i pozitivnih primera ali je njih toliko malo da su potpuno pali u senku ovih drugih.

Od kako se bavim pitanjem hraniteljstva (od 2004.) „svrbi“ me jedno pitanje na koje, evo već šest godina ne nalazim odgovor: Da li je ministarstvo nakon 2004.-te uradilo barem dve ankete među hraniteljima kako bi došlo do realnije ocene o hraniteljstvu. Godišnji izveštaji koje centari za socijalni rad dostavljaju ministarstvu mogu dovesti do dobre ocene ali sigurno ne i realne. Anonimna anketa bi, mreža hranitelja je sigurna u to, pokazala dijametralno različitu ocenu stanja u hraniteljstvu od godišnjih izveštaja. To znači da se problemi i dalje guraju pod tepih a cenu plaćaju deca.

Prelistavajući knjigu „Sigurnim korakom do hraniteljstva“ u izdanju Centra za porodični smeštaj dece i omladine - Beograd, kao i zakonske akte (Zakon o socijalnoj zaštiti, Porodični zakon i Pravilnik o hraniteljstvu) zastao sam na temi – Hranitelji kao partneri. Sve što sam našao na papirima još uvek je na njima ali ne i u hraniteljskom životu. Tu sam ostao još od 2008. Tražeći nešto zajedničko između „teorije i prakse“. Još nisam našao traženo.

Naravno da ima i pozitivnih primera ali je njih toliko malo da su potpuno pali u senku ovih drugih.

Bio bih neizmerno zahvalan u i me sve dece bez roditeljskog staranja, ako bi se javio neko od hranitelja koji je našao ono što ja tražim, šta je zajedničko u teoriji i praksi našeg hraniteljstva?

Inkluzija na parče

2011-11-17T00:05:00.001-08:00

Koliko možemo doprineti razvoju inkluzivnog obrazovanja ako se "frljamo" sa osnovnim pojmovima ne pridavajući značaj njihovom pojmovnom određenju?

Pojmovno određenje

Dete sa posebnim potrebama ili dete ometeno u razvoju je maloletna, profesionalno dijagnostifikovana osoba:

koja zbog fizičkog ili mentalnog nedostatka ima znatno ograničenje jedne ili više životnih aktivnosti, kao što su: hod, vid, govor, sluh, disanje, briga o sebi, učenje i rad;
koja ima istoriju takvog nedostatka;
za koju se smatra da ima takav nedostatak

U nekim evropskim državama koriste se neki od sledećih izraza:

Englesko govorno područje – hendikepirano ili izuzetno dete
Francusko govorno područje – neadaptirano hendikepirano dete
Nemačko govorno područje – ometeno ili oštećeno dete

U definiciji Međunarodne organizacije invalida nalazimo: Ometenost je „gubitak ili ograničenje mogućnosti da se učestvuje u normalnom životu zajednice pod istim uslovima sa ostalim članovima te zajednice, zbog fizičkih ili socijalnih barijera.

Osim termina ometenost u razvoju koriste se još i izrazi: invalidnost, defektnost, hendikepirana osoba. Poslednjih godina sve više je u upotrebi termin (najblaže rečeno, uvredljiv) lice/dete sa posebnim potrebama (za decu koja od najranijeg uzrasta imaju posebne potrebe, koje zahtevaju dodatne uslove za razvoj).

U kontaktima sa osobama koje po svojim karakteristikama pripadaju grupaciji osoba sa posebnim potrebama zamoljen sam da u svojim aktivnostima termin lice sa posebnim potrebama zamenim terminom lice u stanju dodatnih potreba. Obrazloženje za ovu molbu nalazim u osećanju pripadnika ove grupe koju, prema zvaničnoj definiciji, okruženje prepoznaje kao posebna ljudska bića i samim tim sa diskriminacionim elementima svrstava ih na margine redovnih društvenih tokova.

Dete ometeno u razvoju – Umesto dijagnoze, daje se funkcionalna procena telesnog i mentalnog statusa deteta. Treba otkriti i očuvane i oštećene sposobnosti deteta, porodičnu situaciju i šire okruženje u kome živi.

Dete sa „posebnim“ (dodatnim) potrebama – Neophodno je pronaći dodatne puteve i prikladne načine za zadovoljenje potreba deteta koje teže zadovoljava zbog organskih i socijalnih barijera.

Dete sa dodatnim potrebama je ometeno dete koje ima sva bitna obeležja deteta kao ljudskog bića, a njegova ometenost ne sme biti osnov za bilo koji vid diskriminacije.

Pojmovi koji se tiču postupka u radu sa decom sa dodatnim potrebama:

Defektologija se bavi čovekom kao sicijalno-biološkim bićem
Sa jedne strane proučava uzroke i zakonitosti nastanka oštećenja i promena u telesnoj, psihološkoj i socijalnoj sferi osoba sa dodatnim potrebama. Sa druge strane, istražuju i odabiraju metode i mogućnosti pružanja podrške takvim licima, odnosno otkriva odgovarajuće metode prevencije, dijagnoze, (re)habilitacije, reedukacije, socijalne integracije lica koja su u stanju dodatnih potreba.

Prevencija predstavlja otklanjanje uzroka ili ublažavanje posledica poremećaja.

Dijagnostika ima za cilj utvrđivanje vrste, obima i porekla oštećenjai davanje moguće prognoze

Kompenzacija podrazumeva zaobilaženje oštećenih sistema i organa i osposobljavanje onih sistema i organa koji su očuvani da preuzmu njihovu funkciju

Reedukacija je skup specijalnih pedagoških postupaka kojima se poboljšavaju i u granicama datih mogućnosti usavršava sposobnost u oblasti oštećenih funkcija.

(Re)habilitacija predstavlja kombinovanu i koordiniranu primenu medicinskih, socijalnih, pedagoških i profesionalnih mera na osposobljavanju pojedinca u cilju postizanja najvišeg nivoa funkcionalne sposobnosti.

Socijalizacija u širem smislu, znači uključivanje osoba sa dodatnim potrebama u društvenu zajednicu. U užem smislu, prema Deklaraciji UN o pravima ometenih u razvoju, to je strategija koja omogućava izjednačavanje mogućnosti i socijalnu integraciju osoba sa „posebnim potrebama“ u zajednicu u kojoj žive.
Nivoi socijalizacije:

Socijalna zaštita – smeštaj u ustanove socijalne zaštite osoba sa dodatnim potrebama, koje su u potpunosti nesamostalne.
Utilitet – socijalna upotrebljivost ometenih osoba uz nadzor i podršku drugih lica
Adaptacija – prilagođavanje uslovima života, koje postojeće oštećenje omogućava
Integracija – najkompleksniji oblik socijalizacije koji predstavlja osposobljavanje osoba za potpuno samostalan život i rad a da postojeće oštećenje pri tom ne predstavlja značajnije smetnje ni porodici ni samoj osobi. Integracija se često poistovećuje sa aktuelnom inkluzijom. Integracija pretpostavlja, na primer, dete po meri vrtića/škole, a inkluzija pretpostavlja vrtić/školu po meri deteta.

Klasifikacija dece sa „posebnim potrebama“ (S.Bojanin) po kategorijama:

Prakto gnostički poremećaji
Poremećaji iz razvojne neurolingvistike
Poremećaji psihomotorikeu užem smislu reči
Poremećaji usled opšteg razvojnog nesklada
Nerazvijenost inteligencije i rani poremećaji osećanja

Homoseksualna zajednica i dečja prava

2011-11-15T09:50:00.001-08:00

Mojglas nije uperen protiv čoveka – heteroseksualnog bića – koji ima organskupredispoziciju za homoseksualnost. Moj glas je uperen protiv homoseksiualnezajednice kao jednog od oblika ultrakapitalističke društvenosti.