MOGUĆE ULOGE HRANITELJSKIH UDRUŽENJA

O članu 7. novog Zakona o socijalnoj zaštiti pisao sam u jednom od prethodnih tekstova. U ovom tekstu idemo dalje.

Novi Zakona o socijalnoj zaštiti predviđa socijalne usluge među kojima i one koje su tematski interesantne za hraniteljska udruženja. To znači da hraniteljska udruženja mogu svoje aktivnosti, sa ovlašćenjem u pravnim okvirima (nakon usvajanja ovog Zakona), planirati i ostvarivati ali pod uslovom da obezbede licencu kod nadležne institucije. U ovom smislu, a prema novom Zakonu (član 41. do 60.) želeo bih da bliže ukažem na one aktivnosti kojim se hraniteljska udruženja mogu baviti u smislu pružanja socijalnih usluga.

Službena procena hraniteljske podobnosti

Obrazac broj 1 (SINTETIZOVANI IZVEŠTAJ) propisuje način i elemente za procenu sposobnosti i uslova potencijalnih hranitelja/hraniteljica. Ovaj obrazac popunjavaju radnici centra za socijalni rad ovlašćeni za realizaciju hraniteljskog programa a potpisuju ga tri člana stručnog tima. Popunjen obrazac br.1 predstavlja NALAZ I STRUČNO MIŠLJENJE O OPŠTOJ PODOBNOSTI BUDUĆIH HRANITELJA

Kada stručni tim centra za socijalni rad donese pozitivan izveštaj (na obrascu br.1) u propisanom roku hraniteljskom licu se izdaje potvrda na obrascu br.2 (POTVRDA O BAVLJENJU HRANITELJSTVOM)

Treba imati u vidu da ova potvrda ima važnost dve godine nakon čega se obnavlja mišljenje o opštoj podobnosti hranitelja. Predviđena je i obaveza hranitelja, u toku važenja potvrde, na određeni broj sati pohađanja (akreditovane) edukativne nastave propisane pravilnikom.

Strateška dokumenta

Nacionalni plan akcije za decu (NPA), usvojen je 2004. Godine kojim je definisana opšta politika države prema deci za period do 2015. Godine. Ovaj dokument sadrži plan prioritetnih mera, aktivnosti i programa koje treba preuzeti u cilju stvaranja što povoljnijih uslova za život dece, njihovo odrastanje i uključivanje u društvo. NPA za decu obezbeđuje celovitu i koherentnu (povezanu) politiku države prema deci, odnosno usklađivanje akcija i mera u različitim oblastima i u različitim javnim službama koje se bave decom.

Zašto kvalitetni hranitelji budu lišeni hraniteljskih podobnosti?

Hraniteljska udruženja su nastala na svojevremenoj preporuci radnih grupa u visokim državnim institucijama. Osnivači tih udruženja su osobe koje su prošle kroz prve stručne edukacije  (2004.) i angažovanja u klubovima pri nadležnim centrima. Nakon početka rada hraniteljskih udruženja i njihovog organizovanja u jednu krovnu civilnu organizaciju na nacionalnom nivou, aktivni hranitelji ostaju bez, na veliko promovisane podrške (ili saradnje, sve jedno) od strane institucija relevantnih za oblast socijalne zaštite. Nekako slučajno, baš iz tih hraniteljskih porodica izmeštaju se deca sa obrazloženjima koja jedni podržavaju a drugi osporavaju. Ne ulazeći u pelemiku o pravnoj valjanosti ovakvih radnji želim samo da podsetim na “najbolji interes deteta” koji se često ne stavlja u prvi plan kada se donose ozbilje odluke o detetovom izmeštanju tim pre imajući stalno u vidu neosporne potrebe kontinuiteta kvalitetnog života jednog deteta kao i posledece takvog prekida ali i mišljenje deteta shodno njegovom pravu iz Konvencije.

Dečji dodatak

Dve najsiromašnije grupe stanovništva u Republici Srbiji su deca i stari. Kategorija dece do 14 godina je natprosečno siromašna. SVAKO ČETVRTO DETE U SRBIJI JE SIROMAŠNO A SVAKO OSMO ŽIVI U KRAJNJOJ BEDI.

Za mesečni dečji dodatak možete kupiti: 50 litra mleka, ili 30 kg kukuruznog brašna, ili 30 čokolada, ili jednu kinesku jaknu, ili 5 majica, ili jednu igračku, ili ....

Nastavak ovakvog trenda siromaštva sigurno će iziskivati potrebu za povećanjem broja potrebnih hranitelja. Ako podržimo dobro smišljenu propagandu da je "hraniteljstvo unosan biznis" u kome će "upasti" osobe koje su ostale bez zaposlenja a samim tim i osnovnim izvorima za pristojan život, pitamo se: kome i za kakav cilj služi sve ovo?

O uslovima i potrebi dečjeg dodatka za dete na hraniteljstvu - u nekom od narednih tekstova.