Posledica nedostatka adekvatnog Pravilnika o hraniteljstvu

Jedno rešenje kojim se suspenduje opšta podobnost za hraniteljstvo doneto od strane mesno nadležnog Centar za socijalni rad (CSR) - zbog zaštite službenih podataka ne otkrivam identitet dokumenta - dovelo je u pitanje nadležnosti hraniteljskih lica, zaštite interesa i prava deteta kao i pravnu sigurnost svakog hranitelja. Rešenje se može smatrati, deprimirajućim, zbunjujućim ili čak i nevažnim a sve u zavisnosti od nivoa moralnih vrednosti sa kojeg se posmatra. U svakom slučaju, ovakvim rešenjem institucija diskredituje zakonsku regulativu a druge hranitelje dovodi u zabludu.

Može i na drugi način

Možda će „stručni radnici“ naš apel za partnerskom saradnjom u cilju nalaženja racionalnih rešenja za uklanjanje ili ublažavanje problematike sa kojom se susreću hranitelji, lakše razumeti ako isti apel preformulišemo upotrebom stručnih termina:

Problemske situacije, s obzirom na njihovu složenost, dinamičnost, interaktivnost i višeznačnost, trebale bi biti posmatrane i istraživane kao kompleksni, višedimenzionalni, sistemi problema. Kreativno upravljanje holistički rekonceptualizovanim problemima u hraniteljstvu implicira odgovarajući, naučno utemeljen i praktično koristan instrumentarijum - paradigmatski okvir u kome problemska područja bitna za razvoj hraniteljstva mogu biti konceptualno artikulisana, sistemske metodologije strukturiranja relevantnih problemskih situacija u hraniteljstvu, i sistemske metafore za obuhvatanje i iskazivanje različitih percepcija i interpretacija istraživanih sistema problema. Uz podršku kritičkog sistemskog mišljenja, obavezanog na kritičku svesnost, unapređivanje i pluralizam, primereno korišćenje dotičnog holističkog instrumentarijuma omogućava opredeljivanje teorijsko-metodološki utemeljenih, praktično delotvornih i društveno odgovornih promena, čijom bi implementacijom, funkcionisanje hraniteljstva trebalo biti svrhovito unapređeno.

Mi laici ćemo se nekako snaći uz pomoć googletranslate i Vujaklije, samo da se nešto pokrene.

Šta je hraniteljstvo?

Kada govorimo o hraniteljstvu gotovo uvek mislimo na socijalno zbrinjavanje deteta.

Zaboravljamo da korisnik hraniteljskih usluga može biti svako lice nesposobno za samostalnu brigu o sebi a koje bude iz nekog razloga uskraćeno za porodično okruženje. No, ovde će ipak biti reči o „klasičnom“ hraniteljstvu, dakle o socijalnom zbrinjavanju dece i mladih iz grupe „deca bez roditeljskog staranja“.
Hraniteljstvo nije isto što i hranilaštvo.
Hranilaštvo je individualni čin - humanistička odluka porodice da prihvati pod svojim krovom osobu koja se ne može samostalno starati o sebi iz raznih opravdanih razloga, sa ili bez bilo kakve nadoknade.
Hraniteljstvo je, od strane državnih organa, organizovan oblik socijane zaštite lica koje se ne može samostalno starati o sebi iz raznih opravdanih razloga, putem njegovog zbrinjavanja u okruženju druge porodice njemu primerene, uz propisanu nadoknadu.

Hranitelj - iz socijalnopolitičkog aspekta

Rešenje svih dilema koje zaokupljaju hranitelje leži u pokušaju krovne hraniteljske organizacije

da se premosti jaz između univerzalističkih apstrakcija o dečjem razvoju u okvirima alternativnih oblika porodične zajednice i realnosti svakodnevnih iskustava hranitelja u odgajanju i vaspitavanju dece. Kontekstualizacija i konkretizacija ne znači negiranje postojanja univerzalnih principa, niti ublažavanje njihove snage. Samo se želi podsećati da univerzalni principi ne vrede ukoliko ne mogu smisleno da se primene u određenom kontekstu i na određenu situaciju. U tom smislu je važno da se jasno artikuliše veza između teorije i prakse o dečjem razvoju u alternativnom porodičnom okruženju, sa jedne strane, i moralnih i političkih imperativa da se interveniše u zaštiti prava deteta, sa druge strane.  

Svakako je važna identifikacija osnovnih karakteristika razvoja koje su zajedničke svoj deci, kao i osnovne bazične fizičke emocionalne i psihološke potrebe dece koje moraju da se zadovolje. Ali podjednako je važno i da se kaže kako način izražavanja i zadovoljavanja ovih potreba zavisi od društvenog, političkog i kulturnog konteksta.

Uticaj hranitelja na proces odlučivanja

Hranitelji nemaju skoro nikakvog uticaja na prosces odlučivanja. Pored opšte apatije, evidentan je i nedostatak političke volje ali i svesti o hraniteljstvu kao demografske vrednosti ili kao socijalne potrebe na lokalnom i republičkom nivou.
Sumiranje prepreka za učešće hranitelja u donošenju odluka koje su od značaja za uspešan razvoj hraniteljstva moglo bi se najkraće svesti na sledeće grupe:

• negativni stavovi javnosti prema hraniteljstvu: „biznis“, „izvor dobre zarade“, „dobro plaćen posao“ ...
• nedostatak interesovanja za organizovanim radom kroz hraniteljska udruženja:
• predrasude o „nedodirljivosti“ onih koji donose odluke, strah od „kontrolisanosti“ centara za socijalni rad...
• nezainteresovanost lokalnih institucija za otvaranje socijalnog dijaloga, za socijalnom podrškom u procesu „društvene brige o deci“: odgajanje, vaspitavanje i obrazovanje dece bez roditeljskog staranja i zadovoljavanje njihovih potreba (inkluzivno obrazovanje, antidiskriminacija dece ometene u razvoju i dece romskog porekla).

Viđenje sopstvene uloge u razvoju hraniteljstva
Analizirajući sve što su do sada napisali oni hranitelji koji su imali „petlju“ da se oglase putem interneta, ne može se izvesti ni jedna pozitivna ocena u smislu generalnog benefita za hraniteljstvo. Hranitelji nisu dovoljno zaintersovani za učešće u stavaranju kvalitetne klime u hraniteljstvu, najčešće iz razloga kako oni vide negativni položaj hranitelja u hraniteljskoj priči:

„hranitelji su samo roba“ ili „nas niko ništa ne pita“ čak ima iskaza da su hranitelji „sredstvo za ubiranje političkih poena“. Razlog za ovakvo viđenja svog položaja u društvu je svakako  duboko ukorenjeno nepoverenje hranitelja u institucije na oba nivoa (lokalnom i republičkom).

Svakako da ima i hranitelja sa posedovanjem svesti na višem nivou, samim tim i posedovanje inicijative z apromenom stanja  i oni pripadaju grupaciji za koju se obično kaže da „previše talasaju“ sa prizvikom neposedovanja kompetenosti.