Hraniteljstvo - "UNOSAN BIZNIS"

Čitam tekst objavljen na adresi
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=09&dd=22&nav_category=12&nav_id=460343
Citiram deo teksta:

"Malo građana zna da hraniteljstvo, pored humanitarnog karaktera, može da bude i izvor prihoda za celu porodicu, što je informacija posebno značajna za one koji su ostali bez posla."
Ježim se od pomisli da neuki novinari promovišu hraniteljstvo kao unosan biznis a ne kao socijalnu odgovornost sa pratećom novčanom nadoknadom za pokrivanje troškova. Naknada za rad hranitelja iznosi oko 100 eura. Samo neki od mediokriteta mogu konstantovati da od te sume novca može živeti cela porodica (mislim na potpunu porodicu prosečnu sa četri člana).

Dalje citiram:
"Država nudi dodatna novčana sredstva za hraniteljske porodice koje su spremne da na hraniteljstvo prime decu sa teškoćama u razvoju."
Istina je da hranitelj može primiti iznos za tuđu negu po odluci nadležnofg centra za socijalni rad pod uslovom da dete kroz kategorizaciju rešenjem komisije ostvari pravo na tuđu negu. I to nije ništa novo. Ostalo je sve "skurdi-vardi", u prevodu, kako se ko snađe.

O pravnim okvirima i birokratskom načinu ostvarivanja dečjih prava na zadovoljenju svojih potreba do sada nema pisanih niti izgovorenih reči kroz medije. Verovatno i mnogi hranitelji imaju šta pametno da kažu ali to nikoga iz resora socijalne politike ne interesuje.

Hraniteljstvo - MOTIV ZA OSNIVANJE HRANITELJSKIH UDRUŽENJA

Koja je to snaga koja pokreće čoveka da se bavi hraniteljstvom? Humanost, volonterizam, socijalna odgovornost? Da li se radi o motivu ili motivima? Da li dobrovoljno pružanje usluga podrazumeva i mogućnost nematerijalnih koristi ili je izričito vezano za neki vid odricanja? Imaju li različita ideološka ili filozofska učenja uticaja na nastanak volonterskog angažovanja? Ovo su samo neka od pitanja koja ukazuju na svu složenost motiva koji pokreću čoveka na angažovanje u oblasti hraniteljskog rada. Zato ćemo u narednom delu nastojati da damo odgovor na ova i druga pitanja kojima ćemo nadamo se bar delimično razjasniti ove dileme.

Hraniteljstvo - ASOCIJACIJA, DVE GODINE POSLE

Asocijacija hranitelja i usvojitelja Srbije “Porodica plus” deo je životne škole učenja.

Nakon početka rada Asocijacije počeo sam se pitati, iako su oba pojma - i pojam države i pojam nevladine organizacije zapravo upitna, da li da tom odnosu pristupim sa nekim dilemama isključivo iz polja nevladinih organizacija, ostavljajući po strani mnoge otvorene probleme države i postojećeg političkog poretka.
Danas uočavam da je sam koncept nevladinih organizacija na neki način difuzan, nedovoljno jasan i neprecizan. I ne samo to. Usudio bih se da kažem, da je i koncept Asocijacije, a posebno njen praktični značaj predstavljao izvesnu regresiju u odnosu na ideje hranitelja okupljenih u okviru “Somborske inicijative”.

Hraniteljstvo u Strategiji za smanjenje siromaštva

1. Problemi koje identifikujemo kao najvažnije 
2. Problemi i smetnje koji otežavaju rad hraniteljskim udruženjima
3. Predlog za poboljšanje saradnje sa lokalnom samoupravom  i centrom za socijalni rad
4. Doprinos implementaciji Strategije za smanjenje siromaštva

Mala škola 09 - PETICIJA I DRUGO

PRAVO I PRAKSA

Latinsko značenje reči peticija je pismena molba, pismena predstavka, molba grupe građana predstavnićkom telu.
Već ovakva definicija pojma peticija, ukazuje da ova reč ima brojna i mnogostruka značenja. S jedne strane, ona se može odrediti kao oblik obraćanja građana kao pojedinca u vidu zahteva ili molbe određenom državnom (javnom) organu. Ona se istovremeno označava kao pismena predstavka, u smislu pritužbe građanina kao pojedinca određenom državom organu. Međutim, reč peticija označava i kolektivno, grupno obraćanje ili zahtev građana određenom organu, pre svega predstavničkom telu u cilju rešavanja određenog pitanja od užeg ili šireg društvenog interesa, odnosno opšteg interesa na nacionalnom ili nižim nivoima vlasti. Pored pomenutih termina, često se upotrebljava reč predlog, koji se, čini sublimira, sve različite oblike pojedinačnog ili grupnog obraćanja građanina određenom državnom organu ili javnom telu bez posebnog određivanja njegove terminološke sadržine.