Zašto kvalitetni hranitelji budu lišeni hraniteljskih podobnosti?

Hraniteljska udruženja su nastala na svojevremenoj preporuci radnih grupa u visokim državnim institucijama. Osnivači tih udruženja su osobe koje su prošle kroz prve stručne edukacije  (2004.) i angažovanja u klubovima pri nadležnim centrima. Nakon početka rada hraniteljskih udruženja i njihovog organizovanja u jednu krovnu civilnu organizaciju na nacionalnom nivou, aktivni hranitelji ostaju bez, na veliko promovisane podrške (ili saradnje, sve jedno) od strane institucija relevantnih za oblast socijalne zaštite. Nekako slučajno, baš iz tih hraniteljskih porodica izmeštaju se deca sa obrazloženjima koja jedni podržavaju a drugi osporavaju. Ne ulazeći u pelemiku o pravnoj valjanosti ovakvih radnji želim samo da podsetim na “najbolji interes deteta” koji se često ne stavlja u prvi plan kada se donose ozbilje odluke o detetovom izmeštanju tim pre imajući stalno u vidu neosporne potrebe kontinuiteta kvalitetnog života jednog deteta kao i posledece takvog prekida ali i mišljenje deteta shodno njegovom pravu iz Konvencije.

Dečji dodatak

Dve najsiromašnije grupe stanovništva u Republici Srbiji su deca i stari. Kategorija dece do 14 godina je natprosečno siromašna. SVAKO ČETVRTO DETE U SRBIJI JE SIROMAŠNO A SVAKO OSMO ŽIVI U KRAJNJOJ BEDI.

Za mesečni dečji dodatak možete kupiti: 50 litra mleka, ili 30 kg kukuruznog brašna, ili 30 čokolada, ili jednu kinesku jaknu, ili 5 majica, ili jednu igračku, ili ....

Nastavak ovakvog trenda siromaštva sigurno će iziskivati potrebu za povećanjem broja potrebnih hranitelja. Ako podržimo dobro smišljenu propagandu da je "hraniteljstvo unosan biznis" u kome će "upasti" osobe koje su ostale bez zaposlenja a samim tim i osnovnim izvorima za pristojan život, pitamo se: kome i za kakav cilj služi sve ovo?

O uslovima i potrebi dečjeg dodatka za dete na hraniteljstvu - u nekom od narednih tekstova.

Hraniteljstvo - "UNOSAN BIZNIS"

Čitam tekst objavljen na adresi
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=09&dd=22&nav_category=12&nav_id=460343
Citiram deo teksta:

"Malo građana zna da hraniteljstvo, pored humanitarnog karaktera, može da bude i izvor prihoda za celu porodicu, što je informacija posebno značajna za one koji su ostali bez posla."
Ježim se od pomisli da neuki novinari promovišu hraniteljstvo kao unosan biznis a ne kao socijalnu odgovornost sa pratećom novčanom nadoknadom za pokrivanje troškova. Naknada za rad hranitelja iznosi oko 100 eura. Samo neki od mediokriteta mogu konstantovati da od te sume novca može živeti cela porodica (mislim na potpunu porodicu prosečnu sa četri člana).

Dalje citiram:
"Država nudi dodatna novčana sredstva za hraniteljske porodice koje su spremne da na hraniteljstvo prime decu sa teškoćama u razvoju."
Istina je da hranitelj može primiti iznos za tuđu negu po odluci nadležnofg centra za socijalni rad pod uslovom da dete kroz kategorizaciju rešenjem komisije ostvari pravo na tuđu negu. I to nije ništa novo. Ostalo je sve "skurdi-vardi", u prevodu, kako se ko snađe.

O pravnim okvirima i birokratskom načinu ostvarivanja dečjih prava na zadovoljenju svojih potreba do sada nema pisanih niti izgovorenih reči kroz medije. Verovatno i mnogi hranitelji imaju šta pametno da kažu ali to nikoga iz resora socijalne politike ne interesuje.

Hraniteljstvo - MOTIV ZA OSNIVANJE HRANITELJSKIH UDRUŽENJA

Koja je to snaga koja pokreće čoveka da se bavi hraniteljstvom? Humanost, volonterizam, socijalna odgovornost? Da li se radi o motivu ili motivima? Da li dobrovoljno pružanje usluga podrazumeva i mogućnost nematerijalnih koristi ili je izričito vezano za neki vid odricanja? Imaju li različita ideološka ili filozofska učenja uticaja na nastanak volonterskog angažovanja? Ovo su samo neka od pitanja koja ukazuju na svu složenost motiva koji pokreću čoveka na angažovanje u oblasti hraniteljskog rada. Zato ćemo u narednom delu nastojati da damo odgovor na ova i druga pitanja kojima ćemo nadamo se bar delimično razjasniti ove dileme.

Hraniteljstvo - ASOCIJACIJA, DVE GODINE POSLE

Asocijacija hranitelja i usvojitelja Srbije “Porodica plus” deo je životne škole učenja.

Nakon početka rada Asocijacije počeo sam se pitati, iako su oba pojma - i pojam države i pojam nevladine organizacije zapravo upitna, da li da tom odnosu pristupim sa nekim dilemama isključivo iz polja nevladinih organizacija, ostavljajući po strani mnoge otvorene probleme države i postojećeg političkog poretka.
Danas uočavam da je sam koncept nevladinih organizacija na neki način difuzan, nedovoljno jasan i neprecizan. I ne samo to. Usudio bih se da kažem, da je i koncept Asocijacije, a posebno njen praktični značaj predstavljao izvesnu regresiju u odnosu na ideje hranitelja okupljenih u okviru “Somborske inicijative”.