Da li je i to moguće?

Dogodilo se to u Valjevu. Da li? Ne. Dogodilo se to u Srbiji. Dogodilo se to što se dogodilo u "najboljem interesu deteta". Verovatno da mi koji smo odgali više od 3 deteta (i odgojili ih) nemamo stručnih kompetencija za ocenjivanje šta sadrži misao "najboljeg interesa deteta" koja je definitivno postala obična fraza. Mi koji radimo na sopstvenom potomstvu prinuđeni smo da brišemo naša napljuvana lica od onih koji žive od poreza ubranih na dečjem mleku, pelenama, čaćama, cuclama. Pljuju nam u lice pojedini socijalni činovnici koji se drznu da pod okriljem državne institucije kažu nam da smo nekompetentni, neuki, bedasti i kao takvi nismo sposobni za svoju decu. Jedna porodica (i ne samo jedna) sa petoro dece treba postati još jedna među mnogim "kolateralnim štetama" u "najboljem interesu deteta". I sada, ja trebam ostati pribran dok pišem ovaj tekst i pljunuti u maramicu da ne bi ispljuvao monitor.

Hranitelj kao potrošna roba

U okviru projekta “Gradimo visokokvalitetnu mrežu hraniteljstva kao društvenu vrednost i potrebu” u Ćićvcu je održana Druga panel diskusija. U Sali Opštine Ćićevac, 09.februara 2012.  pristigle hraniteljke iz Novog Sada, Leskovca, Kruševca i Ćićevca kao i dvojica starešina hraniteljskih porodica iz Zaječara došli su da upoznaju predstavnike Regionalnog centra za porodični smeštaj dece i omladine - Ćuprija o svojim veštinama hraniteljstva, o uspesima i problemima u zadovoljavanju potreba svojih hranjenika.

Pogled na hraniteljstvo iz ugla prosvećenosti

Izgleda da nam je nacija zaista funkcionalno nepismena. Koliko nas srbenda poznajemo rad Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Zorana Đinđića? Koliko smo pročitali napisanih stranica o prosvetiteljstvu sebe samih? 

Priznajem i nosim greh što sam tek skoro naučio (bolje ikad nego nikad) da najveća prepreka naučno istraživačkom radu su nepobeđene slabosti sopstvenog karaktera zbog kojih čovek ne postavlja pitanje šta istina jeste, već šta bi on želeo da je istina. Samo oslobodjen od sujete i ostalih greha čovek može nepristrasno, trezveno i objektivno da razmišlja na putu spoznaje istine.

VIZIJA I NJEN ZNAČAJ

Kada smo bili u pubertetu sanjali smo o ostvarivanju nekih sopstvenih fantazija. Zatim smo ulazili u doba spajanja dva bića suprotnih polova (tada je to bilo normalno). Maštali smo o budućoj porodici i o svemu što ona proizvodi. Jedni su, iz generacije, nosili fakultetske diplome u džepu, drugi su nosili krštenice svojih najmlađih članova porodice, treći su u džepu nosili poluprazne staklenke (popularno nazvane "poloke"). Svako je sebi krojio životni put "kako je znao i umeo". Mnogi od nas "izveli su dsvoju decu na put" a onda su rešili da daju društvenoj zajednici svoj mali doprinos. Danas živimo u vreme "društvene tranzicije" ili (narodski rečeno) tumaramo u pokušaju društvenog preobraženja. Jedni su davno zaboravili dečje snove, pubertetske fantazije, mladalačke mašte. Oni drugi sve su to smućkali i procedili. Na kraju su sve to sveli na kristalizaciju i, dobili su neku viziju svog preostalog putovanja do odredišta bez povratka.

HRANITELJ MORA BITI “ZA” ili “PROTIV”

“Reforme su uvek plivanje uz vodu. Reforme su uvek sukobi s mentalitetom, nasleđem, interesima, entropijom i inercijom.” – Zoran Đinđić

Niko ne može bolje i brže da razvije hraniteljstvo, naše znanje i veštine, kvalitet našeg življenja, nego mi sami.