ZAŠTO JE VAŽNO?

Prošlo je više od decenije nakon iskoraka ka zaboravljenim ljudskim vrednostima a Srbija je još uvek zemlja velikih kontrasta, bez usaglašenih nacionalnih prioriteta (ako izuzmemo (Kosovo i evropregovore), sa još uvek nedovoljno profilisanom političkom scenom. Pored socio-ekonomskog raslojavanja u socijalnoj tranziciji, prisutni su i drugi društveni rascepi, vidljivi u odnosima centar-periferija (Beograd-Srbija) kao i oni između političkostranačkih i građanskih  orijentacija.

Iako su vidljivi značajni pozitivni pomaci u hraniteljstvu, sukobi različitih stranačkih interesa konstantno ometaju pojedinačne i kolektivne napore hranitelja kao građana za ostvarivanjem pozicije aktivnog socijalno-političkog subjekta. Sa druge strane, usled nedostatka političke kulture, iskustva i znanja, većina hranitelja ostaje pasivna i aktivira se samo u onoj meri koliko centri za socijalni rad nalože, često bazirajući svoju odluku na „principu izbora manjeg zla“.

Hraniteljstvo - "laici" i profesionalci

Hraniteljstvo je posao - pružanje usluga socijalne zaštite. Taj posao je specifičan i veoma delikatan. Što pre to shvatimo tim pre ćemo uspeti da napravimo jednakost između prava i obaveza koje ova vrsta posla zahteva.

  

Analiza zakonskih okvira  

Porodični smeštaj je jedan od oblika zaštite dece bez roditeljskog staranja, koji se primenjuje onda kada je smeštaj u drugu porodicu najpovoljnije rešenje za dete. Porodični smeštaj deteta u drugu porodicu vrši se TERETNIM UGOVOROM porodično pravnog karaktera - dakle uz NADOKNADU. U stvari porodični smeštaj se sastoji od 5 pravnih odnosa:

1) pravnog odnosa između organa starateljstva i deteta, 

2) pravnog odnosa između organa starateljstva i porodice u koju je dete smešteno, 

3) pravnog odnos između organa starateljstva i roditelja deteta, 

4) pravnog odnosa između porodice u kojoj je dete smešteno i roditelja deteta, 

5) te pravnog odnosa između porodice u kojoj je dete smešteno i samog deteta. 

Hraniteljstvo i hraniteljski stres

Jedno ozbiljnije istraživanje na ovu temu sigurno bi dalo precizne podatke koji bi poslužili kao baza za razvoj hraniteljskih kompetencija ali i precizne odgovore na hraniteljske potrebe za društvenom podrškom na ovu temu. Tako nam ostaje da se za sada „oslanjamo“ na nezvanična istraživanja pojedinih hraniteljskih udruženja. Koliko su nadležni faktori za zaštitu deteta, hranitelji (i oni potencijalni) spremni na suočavanje sa činjenicama o realnom stanju deteta bez roditeljskog staranja uzimajući u obzir njegove razvojne smetnje kao i njegovo stanje za dodatnom podrškom? I koliko realno stanje dece iz ove grupacije u kontinuiranoj brizi o njima predstavljaju snažan izvor hraniteljskog stresa? Nema ozbiljnijeg istraživanja posvećenog ovom „fenomenu“.

Hranitelj - socijalno isključen akter

„Ako je naš glavni interes da proučavamo živote koje ljudi mogu voditi – sloboda koju imaju da vode minimalno pristojne živote – onda je pogrešno usmeriti pažnju samo na jedno ili drugo sredstvo kojim se ta sloboda ostvaruje. Moramo posmatati osiromašene živote, a ne samo prazne novčanike.“ (Amartya Sen, indijski nobelovac)
Društvena isključenost predstavlja “proces kojim su određeni pojedinci gurnuti na ivicu društva i sprečeni u punom učestvovanju u društvu zbog svog siromaštva ili nedostatka osnovnih znanja i mogućnosti za doživotno učenje, ili kao rezultat diskriminacije. Ovo ih udaljuje od zaposlenja, prihoda i mogućnosti obrazovanja, kao i od društvenih mreža, okvira i aktivnosti zajednice. Ovakvi pojedinci imaju malo pristupa vlasti i organima donošenja odluka i na taj način se često osećaju nemoćnim i nesposobnim da uzmu kontrolu nad odlukama koje utiču na njihov svakodnevni život” (Council of EU, 2004: 8). 

A kako je u praksi spskoga hraniteljstva?

"Posebne potrebe"

Na značenje termina „dete sa posebnim potrebama“ nemam odgovore.  Zato ću postavljati pitanja „stručnjacima“ koji se frljaju (razbacuju) strategijama i podzakonskim aktima, jer ja sam hranitelj, laik (amater), sasvim mali čovek, običan i za mnoge „poseban“ koji ne može pričati ni o čijem pravu i potrebama osim o pravima i potrebama svog maloletnog štićenika Srećka.
Možda, će se neko od vas koji čitate pitati zašto naslov stoji pod znacima  navoda. Ja stvarno ne znam i ne razumem šta su i koje su to „posebne“ potrebe! Možete to napisati i ćirilicom ali meni to neće značiti ništa.  Šta neke i nečije potrebe čini posebnim, njihovo značenje, suština, način zadovoljavanja ili je važno samo takvom etiketom nekoga stigmatizovati (obeležiti)?

Samopoštovanje i dostignuće u radu hranitelja

Među hraniteljima je sve prisutnije stanovište da je hraniteljsko postignuće proizvod složene mreže odnosa između hranitelja i institucija nadležnih za socijalnu politiku u kojoj se formira identitet (ne)uspešnog hranitelja s visokim, umerenim ili niskim samopoštovanjem.

Samopoštovanje se najčešće određuje kao svesni, (spoznajno-osećajni) iraz procene koja predstavlja jedan od najdirektnijih pokazatelja skupa pojmova o sebi.

Određenje pojma i geneza

Samopoštovanje – skup kvaliteta koje pojedinac opaža kod sebe (Coopersmith, 1967),

Samopoštovanje – način na koji pojedinac sebe vrednuje, nastalo kao rezultat međuljudskih odnosa sa značajnim drugim ljudima (Mead, 1934),

Često se samopoštovanje posmatra kao komponenta složenije „strukture“, i označava se kao pojam o sebi. Pojam o sebi sastoji se od stavova i pretpostavki koje osoba ima u odnosu na sebe i svoje sposobnosti , a koje predstavljaju vodič za njeno ponašanje. (Coopersmith & Feldman, 1974).

Samopoštovanje kao važan aspekt pojma o sebi, obično se smatra njegovom ocenjivačkom (evaluativnom) komponentom.

Deca nisu dabrovi pa samo da jedu da bi plivali kroz mutnu reku života

Po meni ovakav kakav je, dosadašnji sistem hraniteljstva kao oblik socijalne zaštite deteta bez roditeljskog staranja ne može evoulirati u funkcionalnu socijalnu zaštitu. U ovakvom sistemu hranitelj se oseća kao mornar koji sređuje kabinu na torpedovanom brodu. Nažalost, 99 posto drugih ljudi su došli u javnu, državnu upravu i/ili lokalnu „samoupravu“ i vi sad imate tu narcisoidnu administraciju koja je sama sebi svrha. Vi uđete u lokalu jedinicu i kažete „dobar dan“, a oni koji vas ugledaju odgovore „nema para“. Ovo je zemlja u kojoj niko ne zna na šta ima pravo i šta mu je obaveza, jer ono što predviđaju zakonski propisi, to vam može već portir da ospori pri ulasku u neku instituciju.

Strateški plan 2012.-2015.

Udruženje hraniteljskih porodica "Iskrica" sačinilo je nacr strateškog plana  Saveza hranitelja Srbije "Više od porodice"za 2012.-2015. 

Nacrt ovog dokumenta UHP "Iskrica" izlaže zainteresovanim hraniteljskim osobama i hranitelskim organizacijama radi bližeg upoznavanja i mogućnosti participacije (učešća) zainteresovanih strana.

Sugestije i predlozi biće uzeti u razmatranje pri sačinjavanju finalne forme strateškog plana na prvoj narednoj sednici Upravnog odbora Saveza.   

STRATEŠKI PLAN 2012.-2015.

I  UVOD

U Srbiji postoji više od 15 hraniteljskih udruženja (u daljem tekstu: organizacija) koje rade na unapređenju položaja dece, međutim, niti je u dovoljnoj meri zastupljeno njihovo učešće u procesima donošenja politika za decu bez roditeljskog staranja niti njihovo pojedinačno delovanje može da ima toliko snažan uticaj na donosioce odluka. Ne postoje razrađeni mehanizmi koji podstiču i promovišu aktivnu participaciju dece na svim nivoima.

Okupljanje većeg broja hraniteljskih organizacija i zajednički rad u procesima zastupanja najboljeg interesa deteta omogućava snažniji uticaj na donosioce odluka i osigurava veću prisutnost izvornih predstavnika hraniteljskih porodica u svim procesima kreiranja politika za decu na nacionalnom nivou.

Nacrt standarda u završnoj fazi

Минимални стандарди и спецификација услуге Хранитељство

Сврха хранитељства

Хранитељство обезбеђује негу и заштиту и услове за оптималан развој деце у породичном окружењу која не могу да живе са својим родитељима, као и одраслима који не могу да живе самостално, како би наставили живот у својим заједницама, а не у институцијама. За децу и младе, хранитељство обухвата и припрему за повратак родитељима или други стални животни аранжман и припрему за зрело доба у оквиру породичног окружења. За одрасле особе са инвалидитетом  и старе хранитељство пружа прилику за одржавање или побољшање квалитета живота и живот у заједници.

Razlika između informacije i dezinformacije

Ne znam kako da napišem demanti na tekst iznet u javnost a da pri mom damantovanju ne „povredim“ bilo čiju veličinu. S obzirom da se od 2004. godine intezivno bavim temom hraniteljstva, ne mogu sa odobravanjem da pređem preko neistinitih informacija, ili dezinformacija koje se plasiraju u javnost. 

Najpre da citiram integralni tekst objavljen u Večernjim NOVOSTIMA (on line), (B. STJELJA) 27. mart 2012. 20:55 pod naslovom „Triput više dece za hraniteljskim stolom“ i dramatičnim (?) pod naslovom „U Srbiji je poslednjih godina dramatično povećan broj hraniteljskih porodica. Hranitelji na obuci, jer je gotovo polovina mališana trpela zlostavljanja u svojoj biološkoj porodici“ 

Kao prvo, ne vidim zašto je povećan broj interesenata za hraniteljstvo postao dramatičan. Kao drugo ne vidm u čemu je vest "da je gotovo polovina mališana trpela zlostavljanja u svojoj biološkoj porodici" postala vest. Dobro je poznato već godinama da se deca izmeštaju iz bioloških porodica iz ovog ali i iz drugih razloga.

Ipak pročitajmo tekst, svaki red i svaki međured.

Hranitelj kao potrošna roba

U okviru projekta “Gradimo visokokvalitetnu mrežu hraniteljstva kao društvenu vrednost i potrebu” u Ćićvcu je održana Druga panel diskusija. U Sali Opštine Ćićevac, 09.februara 2012.  pristigle hraniteljke iz Novog Sada, Leskovca, Kruševca i Ćićevca kao i dvojica starešina hraniteljskih porodica iz Zaječara došli su da upoznaju predstavnike Regionalnog centra za porodični smeštaj dece i omladine - Ćuprija o svojim veštinama hraniteljstva, o uspesima i problemima u zadovoljavanju potreba svojih hranjenika.

Pogled na hraniteljstvo iz ugla prosvećenosti

Izgleda da nam je nacija zaista funkcionalno nepismena. Koliko nas srbenda poznajemo rad Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Zorana Đinđića? Koliko smo pročitali napisanih stranica o prosvetiteljstvu sebe samih? 

Priznajem i nosim greh što sam tek skoro naučio (bolje ikad nego nikad) da najveća prepreka naučno istraživačkom radu su nepobeđene slabosti sopstvenog karaktera zbog kojih čovek ne postavlja pitanje šta istina jeste, već šta bi on želeo da je istina. Samo oslobodjen od sujete i ostalih greha čovek može nepristrasno, trezveno i objektivno da razmišlja na putu spoznaje istine.

HRANITELJ MORA BITI “ZA” ili “PROTIV”

“Reforme su uvek plivanje uz vodu. Reforme su uvek sukobi s mentalitetom, nasleđem, interesima, entropijom i inercijom.” – Zoran Đinđić

Niko ne može bolje i brže da razvije hraniteljstvo, naše znanje i veštine, kvalitet našeg življenja, nego mi sami.

DECA BEZ RODITELJSKOG STARANJA

Ovoj grupaciji (11.252 deteta) nalaze se deca čiji roditelji: 
 
- ne vrše adekvatno roditeljsko staranje (55,3%)
- ne vrše roditeljske dužnosti (20,1%)
- su umrli (10,7%)
- su potpuno lišeni roditeljskog prava (7,9%)
- su delimično lišeni roditeljskog prava (5,8%)
- su nepoznati (0,3%)

Muškog pola su 4.848 a ženskog pola 4.397 deteta.

U ovoj grupaciji najviše je one dece koja su u starosnoj dobi od 8 do 17 godina starosti (5.506).

U periodu 2007.-2009. Rastu usluge starateljske zaštite (misli se na službeno starateljstvo države nad maloletnim licem, prim.komentatora). U 2009. Godini 6.962 deteta je bilo pod starteljstvom ili privremenim starateljstvom države.

(izvor: Komparativna analiza o uređenju socijalnih usluga u Srbiji i drugim zemljama-članicama EU, sep.2010.).

SOCIJALNA ZAŠTITA - DELATNOST OD JAVNOG INTERESA

Socijalna zaštita jeste organizovana društvena delatnost od javnog interesa čiji je cilj pružanje pomoći i osnaživanje za samostalan i produktivan život u društvu pojedinaca i porodica, kao i sprečavanje nastajanja i otklanjanje posledica socijalne isključenosti. (čl.2.Zakona o socijalnoj zaštiti).

Šta je smisao pozitivnih propisa koji se odnose na uloge republičkih organa, lokalne samouprave, javnih službi, udruženja građana, privrednih subjekata i drugih entiteta relevantnih za unapređenje položaja građana u oblasti socijalne politike i socijalne zaštite?

Možemo li verovati ljudima koji u vršenju republičkih i lokalnih funkcija ne prihvataju ili ne žele da razumeju značaj razvoja integrativne socijalne zaštite u lokalnoj zajednici?

HRANITELJSTVO MEĐU GLUVIM TELEFONIMA

"Javno zastupanje predstavlja proces delovanja (a ne jednokratnu aktivnost) sa ciljem postizanja poželjnih promena u društvu kako bi odnosi moći i raspodela bogatstva postali demokratičniji i pravedniji i kako bi se marginalizovanim društvenim grupama obezbedili prostor i uloga u javnom odlučivanju". - InterAction: Women’s Advocacy Workshop materials.

Da nebi tekst „Gde us novci?“ http://hranitelj.blogspot.com/2011/03/gde-su-novci.html#more ostao nedorečen dužni smo, prvenstveno hraniteljima ispričati kraj (?) priče. Za sve one, od aktuelnog Premijera sve do običnog građanina koji još nisu spoznali termin „socijalno odgovorna država“ ili „socijalno odgovorno društvo“ (sasvim svejeno) ovo će ostati samo jedna od mnogi „tužnih priča o kuji i sedam kučića“, kao obična „demagogija“, „filozofija“ ili neka druga slična „izmišljotina“.

HRANITELJSKA POVELJA

HRANITELJSKA POVELJA

Na našem prostoru, koji karakteriše pluralistička kultura, želimo da se zauzimamo za dostojanstvo ljudske ličnosti i kroz hraniteljstvo zajednički doprinosimo uzvišenju ljudskog dostojanstva.

U tom smislu prihvatamo ovu povelju kao zajedničku obavezu na dijalog i saradnju. Ona opisuje temeljne zadatke hraniteljstva iz kojih izvodi niz smernica i obaveza. Ona treba da na svim nivoima hraniteljstva unapredi kulturu dijaloga i saradnje.