Koliko znamo o stereotipu?

U istraživanjima iz vremena ranije istorije pročitaćemo da su stanovnici današnje severne Evrope prepoznati kao “vatreni” i “impulsivni” ljudi nasuprot “hladnim južnjacima”.  U vreme Rimskog Carstva, na primer, prostor zapadno i severno od njegovih granica smatran je  varvarskim prostorom. Danas znamo da takve predstave više ne važe, ili, ako za nekoga uprkos svemu važe, onda su obrnute. Ono što je u istorijskoj perspektivi uvek isto, bez obzira na vrednosne promene, jeste činjenica da se pozicija drugačijeg određuje iz pozicije moći.

Samopoštovanje i dostignuće u radu hranitelja

Među hraniteljima je sve prisutnije stanovište da je hraniteljsko postignuće proizvod složene mreže odnosa između hranitelja i institucija nadležnih za socijalnu politiku u kojoj se formira identitet (ne)uspešnog hranitelja s visokim, umerenim ili niskim samopoštovanjem.

Samopoštovanje se najčešće određuje kao svesni, (spoznajno-osećajni) iraz procene koja predstavlja jedan od najdirektnijih pokazatelja skupa pojmova o sebi.

Određenje pojma i geneza

Samopoštovanje – skup kvaliteta koje pojedinac opaža kod sebe (Coopersmith, 1967),

Samopoštovanje – način na koji pojedinac sebe vrednuje, nastalo kao rezultat međuljudskih odnosa sa značajnim drugim ljudima (Mead, 1934),

Često se samopoštovanje posmatra kao komponenta složenije „strukture“, i označava se kao pojam o sebi. Pojam o sebi sastoji se od stavova i pretpostavki koje osoba ima u odnosu na sebe i svoje sposobnosti , a koje predstavljaju vodič za njeno ponašanje. (Coopersmith & Feldman, 1974).

Samopoštovanje kao važan aspekt pojma o sebi, obično se smatra njegovom ocenjivačkom (evaluativnom) komponentom.

Deca nisu dabrovi pa samo da jedu da bi plivali kroz mutnu reku života

Po meni ovakav kakav je, dosadašnji sistem hraniteljstva kao oblik socijalne zaštite deteta bez roditeljskog staranja ne može evoulirati u funkcionalnu socijalnu zaštitu. U ovakvom sistemu hranitelj se oseća kao mornar koji sređuje kabinu na torpedovanom brodu. Nažalost, 99 posto drugih ljudi su došli u javnu, državnu upravu i/ili lokalnu „samoupravu“ i vi sad imate tu narcisoidnu administraciju koja je sama sebi svrha. Vi uđete u lokalu jedinicu i kažete „dobar dan“, a oni koji vas ugledaju odgovore „nema para“. Ovo je zemlja u kojoj niko ne zna na šta ima pravo i šta mu je obaveza, jer ono što predviđaju zakonski propisi, to vam može već portir da ospori pri ulasku u neku instituciju.

Hraniteljstvo, udruženje, savez, mreža – šta nam sve to treba?

Malo je onih koji su dovoljno mudri da sebi priznaju koliko ne znaju. Gotovo četiri petine među nama drži se ustaljenog pravila „sve znam i ništa nikom ne dam“. Ta petina će vam obično kazati onu standardnu rečenicu „ne interesuje me politika, svi ste vi isti , gledate samo lične interese“. 

Ako ste mislili da ću se baviti tom „pametnom" i sebičnom većinom moram vas razočarati. Ja pripadam onoj manjini koja zagovara celo životno učenje, manjini koja ima određene ciljeve u svom životu, koja ima lične interese. 

Sama imenica „udruženje“ sa prisvojnom imenicom „hraniteljsko“ definiše skupinu osoba definisanog profila sa težnjom ostvarivanja svojih ličnih interesa pod uslovima koje propisuju zakonski okviri i dogovorena pravila ponašanja. Prvi kamen spoticanja za većinu hranitelje je razmena (davanje i primanje), pravilo broj jedan. Drugo pravilo, lični primer za mnoge hranitelje predstavlja strah od eventualnih neprijatnosti. Odgovornost je nešto sa čime se po svojoj prirodi čovek sa balkanskih prostora ne želi suočiti. Znanje je umesto motivacionog faktora prihvaćeno kao mogućnost „dodatne pretnje“.

HRANITELJSKA POVELJA

HRANITELJSKA POVELJA

Na našem prostoru, koji karakteriše pluralistička kultura, želimo da se zauzimamo za dostojanstvo ljudske ličnosti i kroz hraniteljstvo zajednički doprinosimo uzvišenju ljudskog dostojanstva.

U tom smislu prihvatamo ovu povelju kao zajedničku obavezu na dijalog i saradnju. Ona opisuje temeljne zadatke hraniteljstva iz kojih izvodi niz smernica i obaveza. Ona treba da na svim nivoima hraniteljstva unapredi kulturu dijaloga i saradnje.