"Posebne potrebe"

Na značenje termina „dete sa posebnim potrebama“ nemam odgovore.  Zato ću postavljati pitanja „stručnjacima“ koji se frljaju (razbacuju) strategijama i podzakonskim aktima, jer ja sam hranitelj, laik (amater), sasvim mali čovek, običan i za mnoge „poseban“ koji ne može pričati ni o čijem pravu i potrebama osim o pravima i potrebama svog maloletnog štićenika Srećka.
Možda, će se neko od vas koji čitate pitati zašto naslov stoji pod znacima  navoda. Ja stvarno ne znam i ne razumem šta su i koje su to „posebne“ potrebe! Možete to napisati i ćirilicom ali meni to neće značiti ništa.  Šta neke i nečije potrebe čini posebnim, njihovo značenje, suština, način zadovoljavanja ili je važno samo takvom etiketom nekoga stigmatizovati (obeležiti)?

Deca nisu dabrovi pa samo da jedu da bi plivali kroz mutnu reku života

Po meni ovakav kakav je, dosadašnji sistem hraniteljstva kao oblik socijalne zaštite deteta bez roditeljskog staranja ne može evoulirati u funkcionalnu socijalnu zaštitu. U ovakvom sistemu hranitelj se oseća kao mornar koji sređuje kabinu na torpedovanom brodu. Nažalost, 99 posto drugih ljudi su došli u javnu, državnu upravu i/ili lokalnu „samoupravu“ i vi sad imate tu narcisoidnu administraciju koja je sama sebi svrha. Vi uđete u lokalu jedinicu i kažete „dobar dan“, a oni koji vas ugledaju odgovore „nema para“. Ovo je zemlja u kojoj niko ne zna na šta ima pravo i šta mu je obaveza, jer ono što predviđaju zakonski propisi, to vam može već portir da ospori pri ulasku u neku instituciju.

Homoseksualna zajednica i dečja prava

Moj glas nije uperen protiv čoveka – heteroseksualnog bića – koji ima organsku predispoziciju za homoseksualnost. Moj glas je uperen protiv homoseksiualne zajednice kao jednog od oblika ultrakapitalističke društvenosti.