Koliko znamo o stereotipu?

U istraživanjima iz vremena ranije istorije pročitaćemo da su stanovnici današnje severne Evrope prepoznati kao “vatreni” i “impulsivni” ljudi nasuprot “hladnim južnjacima”.  U vreme Rimskog Carstva, na primer, prostor zapadno i severno od njegovih granica smatran je  varvarskim prostorom. Danas znamo da takve predstave više ne važe, ili, ako za nekoga uprkos svemu važe, onda su obrnute. Ono što je u istorijskoj perspektivi uvek isto, bez obzira na vrednosne promene, jeste činjenica da se pozicija drugačijeg određuje iz pozicije moći.

"Posebne potrebe"

Na značenje termina „dete sa posebnim potrebama“ nemam odgovore.  Zato ću postavljati pitanja „stručnjacima“ koji se frljaju (razbacuju) strategijama i podzakonskim aktima, jer ja sam hranitelj, laik (amater), sasvim mali čovek, običan i za mnoge „poseban“ koji ne može pričati ni o čijem pravu i potrebama osim o pravima i potrebama svog maloletnog štićenika Srećka.
Možda, će se neko od vas koji čitate pitati zašto naslov stoji pod znacima  navoda. Ja stvarno ne znam i ne razumem šta su i koje su to „posebne“ potrebe! Možete to napisati i ćirilicom ali meni to neće značiti ništa.  Šta neke i nečije potrebe čini posebnim, njihovo značenje, suština, način zadovoljavanja ili je važno samo takvom etiketom nekoga stigmatizovati (obeležiti)?

Samopoštovanje i dostignuće u radu hranitelja

Među hraniteljima je sve prisutnije stanovište da je hraniteljsko postignuće proizvod složene mreže odnosa između hranitelja i institucija nadležnih za socijalnu politiku u kojoj se formira identitet (ne)uspešnog hranitelja s visokim, umerenim ili niskim samopoštovanjem.

Samopoštovanje se najčešće određuje kao svesni, (spoznajno-osećajni) iraz procene koja predstavlja jedan od najdirektnijih pokazatelja skupa pojmova o sebi.

Određenje pojma i geneza

Samopoštovanje – skup kvaliteta koje pojedinac opaža kod sebe (Coopersmith, 1967),

Samopoštovanje – način na koji pojedinac sebe vrednuje, nastalo kao rezultat međuljudskih odnosa sa značajnim drugim ljudima (Mead, 1934),

Često se samopoštovanje posmatra kao komponenta složenije „strukture“, i označava se kao pojam o sebi. Pojam o sebi sastoji se od stavova i pretpostavki koje osoba ima u odnosu na sebe i svoje sposobnosti , a koje predstavljaju vodič za njeno ponašanje. (Coopersmith & Feldman, 1974).

Samopoštovanje kao važan aspekt pojma o sebi, obično se smatra njegovom ocenjivačkom (evaluativnom) komponentom.

Strateški plan 2012.-2015.

Udruženje hraniteljskih porodica "Iskrica" sačinilo je nacr strateškog plana  Saveza hranitelja Srbije "Više od porodice"za 2012.-2015. 

Nacrt ovog dokumenta UHP "Iskrica" izlaže zainteresovanim hraniteljskim osobama i hranitelskim organizacijama radi bližeg upoznavanja i mogućnosti participacije (učešća) zainteresovanih strana.

Sugestije i predlozi biće uzeti u razmatranje pri sačinjavanju finalne forme strateškog plana na prvoj narednoj sednici Upravnog odbora Saveza.   

STRATEŠKI PLAN 2012.-2015.

I  UVOD

U Srbiji postoji više od 15 hraniteljskih udruženja (u daljem tekstu: organizacija) koje rade na unapređenju položaja dece, međutim, niti je u dovoljnoj meri zastupljeno njihovo učešće u procesima donošenja politika za decu bez roditeljskog staranja niti njihovo pojedinačno delovanje može da ima toliko snažan uticaj na donosioce odluka. Ne postoje razrađeni mehanizmi koji podstiču i promovišu aktivnu participaciju dece na svim nivoima.

Okupljanje većeg broja hraniteljskih organizacija i zajednički rad u procesima zastupanja najboljeg interesa deteta omogućava snažniji uticaj na donosioce odluka i osigurava veću prisutnost izvornih predstavnika hraniteljskih porodica u svim procesima kreiranja politika za decu na nacionalnom nivou.

Inkluzija na parče

Koliko možemo doprineti razvoju inkluzivnog obrazovanja ako se "frljamo" sa osnovnim pojmovima ne pridavajući značaj njihovom pojmovnom određenju?

Pojmovno određenje

Dete sa posebnim potrebama ili dete ometeno u razvoju je maloletna, profesionalno dijagnostifikovana osoba:

1. koja zbog fizičkog ili mentalnog nedostatka ima znatno ograničenje jedne ili više životnih aktivnosti, kao što su: hod, vid, govor, sluh, disanje, briga o sebi, učenje i rad;
2. koja ima istoriju takvog nedostatka;
3. za koju se smatra da ima takav nedostatak

Integracija nije inkluzija

Termini integracija i inkluzija često se koriste alternativno, kao da označavaju iste procese. Korisno je razjasniti njihova različita značenja, kako bi ljudi u praksi koristili isti jezik i bolje se razumeli.