Koliko znamo o stereotipu?

U istraživanjima iz vremena ranije istorije pročitaćemo da su stanovnici današnje severne Evrope prepoznati kao “vatreni” i “impulsivni” ljudi nasuprot “hladnim južnjacima”.  U vreme Rimskog Carstva, na primer, prostor zapadno i severno od njegovih granica smatran je  varvarskim prostorom. Danas znamo da takve predstave više ne važe, ili, ako za nekoga uprkos svemu važe, onda su obrnute. Ono što je u istorijskoj perspektivi uvek isto, bez obzira na vrednosne promene, jeste činjenica da se pozicija drugačijeg određuje iz pozicije moći.

Hranitelj - socijalno isključen akter

„Ako je naš glavni interes da proučavamo živote koje ljudi mogu voditi – sloboda koju imaju da vode minimalno pristojne živote – onda je pogrešno usmeriti pažnju samo na jedno ili drugo sredstvo kojim se ta sloboda ostvaruje. Moramo posmatati osiromašene živote, a ne samo prazne novčanike.“ (Amartya Sen, indijski nobelovac)
Društvena isključenost predstavlja “proces kojim su određeni pojedinci gurnuti na ivicu društva i sprečeni u punom učestvovanju u društvu zbog svog siromaštva ili nedostatka osnovnih znanja i mogućnosti za doživotno učenje, ili kao rezultat diskriminacije. Ovo ih udaljuje od zaposlenja, prihoda i mogućnosti obrazovanja, kao i od društvenih mreža, okvira i aktivnosti zajednice. Ovakvi pojedinci imaju malo pristupa vlasti i organima donošenja odluka i na taj način se često osećaju nemoćnim i nesposobnim da uzmu kontrolu nad odlukama koje utiču na njihov svakodnevni život” (Council of EU, 2004: 8). 

A kako je u praksi spskoga hraniteljstva?

Otvoreno pismo

Došlo je vreme da vam kažem: „Trebate promeniti svoje navike!“ Dok pišem ovaj tekst, nemam skrivenih motiva. Ima nas koji se borimo za kvalitetniju budućnost nesrećne dece. Gubitak njihove budućnosti nije kao gubitak na vašim stranačkim izborima ili gubitak nekoliko poena na berzi nekolicine srbijanskih „biznismena“. Ovaj tekst pišem u ime sve dece koja iz bilo kog razloga ostaju bez roditeljskog staranja. Pišem u ime dece kojoj ste uskratili roditeljsku ljubav, dece kojoj ste okrenuli leđa, u ime dece čiji plač prolazi neprimećeno. Pišem u ime dece koja sutra nemaju kuda poći. Ova deca potražuju majku, očekuju očev zagrljaj, nose osećanje niže ljudske vrednosti. Traže objašnjenje za svoju tamnu prošlost i pitaju za svoju sumnjivu budućnost.