Hraniteljstvo - "laici" i profesionalci

Hraniteljstvo je posao - pružanje usluga socijalne zaštite. Taj posao je specifičan i veoma delikatan. Što pre to shvatimo tim pre ćemo uspeti da napravimo jednakost između prava i obaveza koje ova vrsta posla zahteva.

  

Analiza zakonskih okvira  

Porodični smeštaj je jedan od oblika zaštite dece bez roditeljskog staranja, koji se primenjuje onda kada je smeštaj u drugu porodicu najpovoljnije rešenje za dete. Porodični smeštaj deteta u drugu porodicu vrši se TERETNIM UGOVOROM porodično pravnog karaktera - dakle uz NADOKNADU. U stvari porodični smeštaj se sastoji od 5 pravnih odnosa:

1) pravnog odnosa između organa starateljstva i deteta, 

2) pravnog odnosa između organa starateljstva i porodice u koju je dete smešteno, 

3) pravnog odnos između organa starateljstva i roditelja deteta, 

4) pravnog odnosa između porodice u kojoj je dete smešteno i roditelja deteta, 

5) te pravnog odnosa između porodice u kojoj je dete smešteno i samog deteta. 

Hranitelj - socijalno isključen akter

„Ako je naš glavni interes da proučavamo živote koje ljudi mogu voditi – sloboda koju imaju da vode minimalno pristojne živote – onda je pogrešno usmeriti pažnju samo na jedno ili drugo sredstvo kojim se ta sloboda ostvaruje. Moramo posmatati osiromašene živote, a ne samo prazne novčanike.“ (Amartya Sen, indijski nobelovac)
Društvena isključenost predstavlja “proces kojim su određeni pojedinci gurnuti na ivicu društva i sprečeni u punom učestvovanju u društvu zbog svog siromaštva ili nedostatka osnovnih znanja i mogućnosti za doživotno učenje, ili kao rezultat diskriminacije. Ovo ih udaljuje od zaposlenja, prihoda i mogućnosti obrazovanja, kao i od društvenih mreža, okvira i aktivnosti zajednice. Ovakvi pojedinci imaju malo pristupa vlasti i organima donošenja odluka i na taj način se često osećaju nemoćnim i nesposobnim da uzmu kontrolu nad odlukama koje utiču na njihov svakodnevni život” (Council of EU, 2004: 8). 

A kako je u praksi spskoga hraniteljstva?

Razlika između informacije i dezinformacije

Ne znam kako da napišem demanti na tekst iznet u javnost a da pri mom damantovanju ne „povredim“ bilo čiju veličinu. S obzirom da se od 2004. godine intezivno bavim temom hraniteljstva, ne mogu sa odobravanjem da pređem preko neistinitih informacija, ili dezinformacija koje se plasiraju u javnost. 

Najpre da citiram integralni tekst objavljen u Večernjim NOVOSTIMA (on line), (B. STJELJA) 27. mart 2012. 20:55 pod naslovom „Triput više dece za hraniteljskim stolom“ i dramatičnim (?) pod naslovom „U Srbiji je poslednjih godina dramatično povećan broj hraniteljskih porodica. Hranitelji na obuci, jer je gotovo polovina mališana trpela zlostavljanja u svojoj biološkoj porodici“ 

Kao prvo, ne vidim zašto je povećan broj interesenata za hraniteljstvo postao dramatičan. Kao drugo ne vidm u čemu je vest "da je gotovo polovina mališana trpela zlostavljanja u svojoj biološkoj porodici" postala vest. Dobro je poznato već godinama da se deca izmeštaju iz bioloških porodica iz ovog ali i iz drugih razloga.

Ipak pročitajmo tekst, svaki red i svaki međured.

Pogled na hraniteljstvo iz ugla prosvećenosti

Izgleda da nam je nacija zaista funkcionalno nepismena. Koliko nas srbenda poznajemo rad Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Zorana Đinđića? Koliko smo pročitali napisanih stranica o prosvetiteljstvu sebe samih? 

Priznajem i nosim greh što sam tek skoro naučio (bolje ikad nego nikad) da najveća prepreka naučno istraživačkom radu su nepobeđene slabosti sopstvenog karaktera zbog kojih čovek ne postavlja pitanje šta istina jeste, već šta bi on želeo da je istina. Samo oslobodjen od sujete i ostalih greha čovek može nepristrasno, trezveno i objektivno da razmišlja na putu spoznaje istine.

HRANITELJ MORA BITI “ZA” ili “PROTIV”

“Reforme su uvek plivanje uz vodu. Reforme su uvek sukobi s mentalitetom, nasleđem, interesima, entropijom i inercijom.” – Zoran Đinđić

Niko ne može bolje i brže da razvije hraniteljstvo, naše znanje i veštine, kvalitet našeg življenja, nego mi sami.

DECA BEZ RODITELJSKOG STARANJA

Ovoj grupaciji (11.252 deteta) nalaze se deca čiji roditelji: 
 
- ne vrše adekvatno roditeljsko staranje (55,3%)
- ne vrše roditeljske dužnosti (20,1%)
- su umrli (10,7%)
- su potpuno lišeni roditeljskog prava (7,9%)
- su delimično lišeni roditeljskog prava (5,8%)
- su nepoznati (0,3%)

Muškog pola su 4.848 a ženskog pola 4.397 deteta.

U ovoj grupaciji najviše je one dece koja su u starosnoj dobi od 8 do 17 godina starosti (5.506).

U periodu 2007.-2009. Rastu usluge starateljske zaštite (misli se na službeno starateljstvo države nad maloletnim licem, prim.komentatora). U 2009. Godini 6.962 deteta je bilo pod starteljstvom ili privremenim starateljstvom države.

(izvor: Komparativna analiza o uređenju socijalnih usluga u Srbiji i drugim zemljama-članicama EU, sep.2010.).