Samopoštovanje i dostignuće u radu hranitelja

Među hraniteljima je sve prisutnije stanovište da je hraniteljsko postignuće proizvod složene mreže odnosa između hranitelja i institucija nadležnih za socijalnu politiku u kojoj se formira identitet (ne)uspešnog hranitelja s visokim, umerenim ili niskim samopoštovanjem.

Samopoštovanje se najčešće određuje kao svesni, (spoznajno-osećajni) iraz procene koja predstavlja jedan od najdirektnijih pokazatelja skupa pojmova o sebi.

Određenje pojma i geneza

Samopoštovanje – skup kvaliteta koje pojedinac opaža kod sebe (Coopersmith, 1967),

Samopoštovanje – način na koji pojedinac sebe vrednuje, nastalo kao rezultat međuljudskih odnosa sa značajnim drugim ljudima (Mead, 1934),

Često se samopoštovanje posmatra kao komponenta složenije „strukture“, i označava se kao pojam o sebi. Pojam o sebi sastoji se od stavova i pretpostavki koje osoba ima u odnosu na sebe i svoje sposobnosti , a koje predstavljaju vodič za njeno ponašanje. (Coopersmith & Feldman, 1974).

Samopoštovanje kao važan aspekt pojma o sebi, obično se smatra njegovom ocenjivačkom (evaluativnom) komponentom.

Inkluzija kao potreba ili obaveza

Poslednjih nekoliko dana elektronskom poštom kruži cirkularno pismo kojim Koalicija za monitoring prava deteta u Srbiji pokreće akciju „Svi uključeni“.
Mi koji smo iz nekih razloga „u šemi“ sa aktuelnom inkluzijom, sa srdačnim osmehom, trebamo iskazati veliku zahvalnost tamo nekim resornim ministrima, podministrima, sekretarima i pomoćnicima kao i „našim“ delegatima u skupštini jer su nas podsetili na dečja prava proklamovana još u vremenu kada smo i mi bili deca. Termin inkluzija prevedan na stari dobar srpski rečnik ima značenje uključenosti.