HRANITELJSKA POVELJA

HRANITELJSKA POVELJA

Na našem prostoru, koji karakteriše pluralistička kultura, želimo da se zauzimamo za dostojanstvo ljudske ličnosti i kroz hraniteljstvo zajednički doprinosimo uzvišenju ljudskog dostojanstva.

U tom smislu prihvatamo ovu povelju kao zajedničku obavezu na dijalog i saradnju. Ona opisuje temeljne zadatke hraniteljstva iz kojih izvodi niz smernica i obaveza. Ona treba da na svim nivoima hraniteljstva unapredi kulturu dijaloga i saradnje.

Hraniteljstvo i negativan uticaj okruženja

Ljudski mozak se u potpunosti razvija do, otprilike, dvadeset godina starosti organizma. Jedan od kritičnih perioda za razvoj mozga dolazi u period između prve i četvrte godine života. Tokom ovog perioda odvijaju se procesi koji upravljaju razvojem ličnosti i kongitivne sposobnost (sposobnosti saznanja). Razvoj mozga u tom period je direktno pod uticajem negativnih faktora sredine, uključujući nedostatak stimulacije zbog emocionalne nemare, loše ishrane, izloženost nasilju i zlostavljanju.

Negativni uticaji na živutnu sredinu imaju direktan uticaj na sve oblasti stvaranja novih neurona (neurogeneze), izumiranje i reapsorpciju neurona, sinaptična vajanja (određivanje sastava sinapse), rast i još mnogo toga što može dovesti do kortikalne atrofije. Većine procesa koji su uključeni u pravilan psihofizički razvoj ljudskog bića zasniva se na uspostavljanjju bliskih negovanja odnosa i zaštite životne sredine, odstranjivanjem uzročnika povećanja nivoa kortizola (hormona stresa). Povišen nivo kortizola svakoko može da kompromituje (ošteti) imuni sistem.
Negativni uticaj, u ovom kritičnom periodu razvoja ljudskog bića, može imati doživotne posledice.

Ovim tekstom želim samo da istaknem veličinu i snagu negativnog uticaja nezdrave životne sredine na mlado ljudsko biće, u najranijem periodu njegovog razvoja.

Ovo je jedan od najjači razlog za neophodnu partnersku saradnju nadležnog Centra za socijalni rad i hranitelja kojem je dodeljeno dete na smeštaj.
Ako nadležan radnik Centra (voditelj slučaja) hranitelju prosledi verodostojne i precizne podatke o stanju deteta koje se dodeljuje na hraniteljstvo i ako hranitelj dobro “sažvaće” definiciju posebnih potreba onda su stvoreni osnovni uslovi za uspešan odgoj jednog mladog ljudskog bića. Predstoji samo još korektna i dvosmerna saradnja voditelja slučaja i hranitelja. Ne poštovanje partnerskih principa ima pogubne posledice pre svega za štićenika ali isto i za društvo u celini.

Društvo, školstvo i posebne potrebe

Svi smo se rasparali. Živimo neki život koji uopšte ne mogu da razumem. Zaječar ima jednu školu za decu koja imaju smetnje u razvoju. Od septembra ove godine neće moći primati nove polaznike. Došlo je vreme kada moramo reći „stop ovoj vrsti diskriminacije“. 

Loše strane hraniteljstva

Od jednog beogradskog novinara dobio sam informaciju da ovog vikenda (26.-28.marta) dvoje romske dece - dve sestre od 9 i 11 godina koje pripadaju Centru za socijalni rad - Novi Kneževac trebaju da budu smeštene na hraniteljstvo u porodicu koja je prošla prvi deo obrade ali ne i obuku pri Centru za socijalni rad - Ada.  Prema raspoloživim informacijama stariji brat ove dve devojcice ima krimogene karakteristike (nije poznato da li ima dosije ili ne).

Racionalno ljudsko biće postavlja pitanje:

Koliko je pametno decu, koja i sama mogu da budu sklona takvom ponašanju smestiti u porodicu koja nije stekla neophodne veštine da pomognu takvoj deci? Da li je ovo pravi način da se izgubi jedna kvalitetna hraniteljska porodica koja prihvati zapuštenu decu različitog etničkog porekla u predtinejdžerskom dobu koja dolaze, po svemu sudeći, iz dosta razorene porodice. Ima li sve to neke veze sa Pravilnikom o hraniteljstvu, obuci za specijalizovano hraniteljstvo i minimalnim stnadardima (?) pitaju se hranitelji.

Dečji dodatak za decu na hraniteljstvu

Pravo i uslovi za ostvarivanje prava na dečji dodatak propisani su Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom (Sl.gl.RS br.16/02, 115/05 I 107/09).

Prilikom odlučivanja o pravu uz ostale uslove cene se i materijalni uslovi porodice i ovo pravilo se primenjuje za sve podnosioce zahteva bez obzira da li su roditelji, staratelji ili hranitelji.

Za decu u hraniteljskim porodicama pravo na dečji dodatak ostvaruje se pod povoljnijim uslovimaj er se na prihode porodice primenjuje census koji je veći za 20% od redovnog cenzusa, a iznos dečjeg dodatka veći je za 30% od redovnog iznosa.

U skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji se primenjuje od 31.12.2009. hranitelj deteta ukoliko ispunjava ostale zakonske uslove može ostvariti pravo na dečji dodatak za svako dete na hraniteljstvu kao i za četvoro sopstvene dece.
Jedno pitanja za mene ostaje i dalje bez odgovara:
Ako famozni "cenzus" predstavlja novčani iznos za definiciju socijalnog minimuma, zašto se  onda dete smešta u tu porodicu koja, potvrdama dokazuje da ostvaruje prihode ispod "cenzusa" kako bi zadovoljila uslove za sticanje prava na DD ako je jedno od osnovnih načela da hraniteljska porodica mora biti finsijski odnosno ekonomski stabilna (situirana)?
Siguran sam da bi jedna analiza Centara za socijalni rad (na celoj teritoriji Srbije) mogla značajno da pomogne u razrešavanju ove tabu teme.

P.S.
Zar stvarno niko ne prepoznaje instrument za "držanje hranitelja pod kontrolom"?
(Ako hranitelj obezbedi pravo na DD za svog hranjenika i počne da "talasa o dečjim pravima" može ostati bez hraniteljske podobnosti zbog nedostatka potrebnih sopstvenih izvora prihoda.)