Otac kao kolac ili nešto više od toga

Kao aktivista hraniteljske organizacije, viđao sam, iz prve ruke, duboku patnju i razaranje mladih ljudskih bića koje nedostatak očinstva, unosi u njihove živote.

Naši zatvori su puni muškaraca i žena koji su lakomisleno živeli, nakon što su bili napušteni od svojih očeva, povređeni od čoveka, koji bi trebalo da ima najviše ljubavi za njih.

Mnogi sada slede isti obrazac neodgovornosti, koji su njihovi očevi imali dok se tako mnogo majki žrtvovalo, da pomognu svojoj deci da prežive. Njima nikada nije bila namera, da hrabro nose ovaj teret.

Nacrt standarda u završnoj fazi

Минимални стандарди и спецификација услуге Хранитељство

Сврха хранитељства

Хранитељство обезбеђује негу и заштиту и услове за оптималан развој деце у породичном окружењу која не могу да живе са својим родитељима, као и одраслима који не могу да живе самостално, како би наставили живот у својим заједницама, а не у институцијама. За децу и младе, хранитељство обухвата и припрему за повратак родитељима или други стални животни аранжман и припрему за зрело доба у оквиру породичног окружења. За одрасле особе са инвалидитетом  и старе хранитељство пружа прилику за одржавање или побољшање квалитета живота и живот у заједници.

Razlika između informacije i dezinformacije

Ne znam kako da napišem demanti na tekst iznet u javnost a da pri mom damantovanju ne „povredim“ bilo čiju veličinu. S obzirom da se od 2004. godine intezivno bavim temom hraniteljstva, ne mogu sa odobravanjem da pređem preko neistinitih informacija, ili dezinformacija koje se plasiraju u javnost. 

Najpre da citiram integralni tekst objavljen u Večernjim NOVOSTIMA (on line), (B. STJELJA) 27. mart 2012. 20:55 pod naslovom „Triput više dece za hraniteljskim stolom“ i dramatičnim (?) pod naslovom „U Srbiji je poslednjih godina dramatično povećan broj hraniteljskih porodica. Hranitelji na obuci, jer je gotovo polovina mališana trpela zlostavljanja u svojoj biološkoj porodici“ 

Kao prvo, ne vidim zašto je povećan broj interesenata za hraniteljstvo postao dramatičan. Kao drugo ne vidm u čemu je vest "da je gotovo polovina mališana trpela zlostavljanja u svojoj biološkoj porodici" postala vest. Dobro je poznato već godinama da se deca izmeštaju iz bioloških porodica iz ovog ali i iz drugih razloga.

Ipak pročitajmo tekst, svaki red i svaki međured.

Da li je i to moguće?

Dogodilo se to u Valjevu. Da li? Ne. Dogodilo se to u Srbiji. Dogodilo se to što se dogodilo u "najboljem interesu deteta". Verovatno da mi koji smo odgali više od 3 deteta (i odgojili ih) nemamo stručnih kompetencija za ocenjivanje šta sadrži misao "najboljeg interesa deteta" koja je definitivno postala obična fraza. Mi koji radimo na sopstvenom potomstvu prinuđeni smo da brišemo naša napljuvana lica od onih koji žive od poreza ubranih na dečjem mleku, pelenama, čaćama, cuclama. Pljuju nam u lice pojedini socijalni činovnici koji se drznu da pod okriljem državne institucije kažu nam da smo nekompetentni, neuki, bedasti i kao takvi nismo sposobni za svoju decu. Jedna porodica (i ne samo jedna) sa petoro dece treba postati još jedna među mnogim "kolateralnim štetama" u "najboljem interesu deteta". I sada, ja trebam ostati pribran dok pišem ovaj tekst i pljunuti u maramicu da ne bi ispljuvao monitor.

Hranitelj kao potrošna roba

U okviru projekta “Gradimo visokokvalitetnu mrežu hraniteljstva kao društvenu vrednost i potrebu” u Ćićvcu je održana Druga panel diskusija. U Sali Opštine Ćićevac, 09.februara 2012.  pristigle hraniteljke iz Novog Sada, Leskovca, Kruševca i Ćićevca kao i dvojica starešina hraniteljskih porodica iz Zaječara došli su da upoznaju predstavnike Regionalnog centra za porodični smeštaj dece i omladine - Ćuprija o svojim veštinama hraniteljstva, o uspesima i problemima u zadovoljavanju potreba svojih hranjenika.