Hranitelj - iz socijalnopolitičkog aspekta

Rešenje svih dilema koje zaokupljaju hranitelje leži u pokušaju krovne hraniteljske organizacije

da se premosti jaz između univerzalističkih apstrakcija o dečjem razvoju u okvirima alternativnih oblika porodične zajednice i realnosti svakodnevnih iskustava hranitelja u odgajanju i vaspitavanju dece. Kontekstualizacija i konkretizacija ne znači negiranje postojanja univerzalnih principa, niti ublažavanje njihove snage. Samo se želi podsećati da univerzalni principi ne vrede ukoliko ne mogu smisleno da se primene u određenom kontekstu i na određenu situaciju. U tom smislu je važno da se jasno artikuliše veza između teorije i prakse o dečjem razvoju u alternativnom porodičnom okruženju, sa jedne strane, i moralnih i političkih imperativa da se interveniše u zaštiti prava deteta, sa druge strane.  

Svakako je važna identifikacija osnovnih karakteristika razvoja koje su zajedničke svoj deci, kao i osnovne bazične fizičke emocionalne i psihološke potrebe dece koje moraju da se zadovolje. Ali podjednako je važno i da se kaže kako način izražavanja i zadovoljavanja ovih potreba zavisi od društvenog, političkog i kulturnog konteksta.

Uticaj hranitelja na proces odlučivanja

Hranitelji nemaju skoro nikakvog uticaja na prosces odlučivanja. Pored opšte apatije, evidentan je i nedostatak političke volje ali i svesti o hraniteljstvu kao demografske vrednosti ili kao socijalne potrebe na lokalnom i republičkom nivou.
Sumiranje prepreka za učešće hranitelja u donošenju odluka koje su od značaja za uspešan razvoj hraniteljstva moglo bi se najkraće svesti na sledeće grupe:

• negativni stavovi javnosti prema hraniteljstvu: „biznis“, „izvor dobre zarade“, „dobro plaćen posao“ ...
• nedostatak interesovanja za organizovanim radom kroz hraniteljska udruženja:
• predrasude o „nedodirljivosti“ onih koji donose odluke, strah od „kontrolisanosti“ centara za socijalni rad...
• nezainteresovanost lokalnih institucija za otvaranje socijalnog dijaloga, za socijalnom podrškom u procesu „društvene brige o deci“: odgajanje, vaspitavanje i obrazovanje dece bez roditeljskog staranja i zadovoljavanje njihovih potreba (inkluzivno obrazovanje, antidiskriminacija dece ometene u razvoju i dece romskog porekla).

Viđenje sopstvene uloge u razvoju hraniteljstva
Analizirajući sve što su do sada napisali oni hranitelji koji su imali „petlju“ da se oglase putem interneta, ne može se izvesti ni jedna pozitivna ocena u smislu generalnog benefita za hraniteljstvo. Hranitelji nisu dovoljno zaintersovani za učešće u stavaranju kvalitetne klime u hraniteljstvu, najčešće iz razloga kako oni vide negativni položaj hranitelja u hraniteljskoj priči:

„hranitelji su samo roba“ ili „nas niko ništa ne pita“ čak ima iskaza da su hranitelji „sredstvo za ubiranje političkih poena“. Razlog za ovakvo viđenja svog položaja u društvu je svakako  duboko ukorenjeno nepoverenje hranitelja u institucije na oba nivoa (lokalnom i republičkom).

Svakako da ima i hranitelja sa posedovanjem svesti na višem nivou, samim tim i posedovanje inicijative z apromenom stanja  i oni pripadaju grupaciji za koju se obično kaže da „previše talasaju“ sa prizvikom neposedovanja kompetenosti.

ZAŠTO JE VAŽNO?

Prošlo je više od decenije nakon iskoraka ka zaboravljenim ljudskim vrednostima a Srbija je još uvek zemlja velikih kontrasta, bez usaglašenih nacionalnih prioriteta (ako izuzmemo (Kosovo i evropregovore), sa još uvek nedovoljno profilisanom političkom scenom. Pored socio-ekonomskog raslojavanja u socijalnoj tranziciji, prisutni su i drugi društveni rascepi, vidljivi u odnosima centar-periferija (Beograd-Srbija) kao i oni između političkostranačkih i građanskih  orijentacija.

Iako su vidljivi značajni pozitivni pomaci u hraniteljstvu, sukobi različitih stranačkih interesa konstantno ometaju pojedinačne i kolektivne napore hranitelja kao građana za ostvarivanjem pozicije aktivnog socijalno-političkog subjekta. Sa druge strane, usled nedostatka političke kulture, iskustva i znanja, većina hranitelja ostaje pasivna i aktivira se samo u onoj meri koliko centri za socijalni rad nalože, često bazirajući svoju odluku na „principu izbora manjeg zla“.

Konflikti u TIMu i TIMskom radu

Konflikti
I pored izvanrednog planiranja i formulisanja strategije rada u timu, skoro uvek dolazi do izvesnih problema, koji značajno mogu da poremete odnose među članovima tima a samim tim i da ugroze konačni ishod projekta na kome tim radi.
U timskom radu mogu se javiti višestruki problemi počev od lošeg odabira članova tima i vođe tima, loših međuljudskih odnosa, loše komunikacije znači, od mnogih internih i eksternih faktora.
Pojava konflikata vezana je za osobinu grupe. Učestalost konflikata je u obrnutoj srazmeri sa kohezivnošču i dinamičnošču. Konflikti su simptomi koji upozoravaju da je došlo do narušenosti stanja grupne ravnoteže i da je u grupnom ponašanju došlo do odstupanja od grupnih pravila i normi (morala). Ukoliko konflikti u timu proističu iz sukoba ličnosti oni mogu dovesti do neslaganja, nepoverenja i netrpeljivosti između članova tima.

Razvoj TIMai i TIMskog rada

Timovi i timski rad
Tim predstavlja oblik formalne organizacije zajedničkog radnog ili poslovnog procesa koje povezuju određeni ciljevi i interesi članova, zajednička misija i zadaci. Tim je specifična vrsta veštački organizovane i strukturisane male grupe koja ima zajedničke ciljeve i interese.
Učinak u timovima zavisi od individualnih doprinosa i od proizvoda kolektivnog rada. Timovi se raspoznaju prema svojim karakterističnim obeležjima. Tim se može analizirati sa tri aspekta: njegove strukture, dinamike i razvoja. Formiranjem timova treba da se obezbede tehnički uslovi funkcionisanja organizacije i njenih radnih procesa i zadovoljenje socijalnih i grupnih potreba članova tima.