Доста је било времена за жаловање – дошло је време за активирање.

Сва деца са сметњама у развоју имају право на реализацију свих права која им

припадају по слову Закона. То није питање милостиње државне администрације, њене добре воље или степена химаности. То је обавеза државе, друштва и сваког појединца.

Ретки су светли примери локалних самоуправа које су преузеле део одговорности како би породици са дететом са сметњама у развоју пружиле систематичну подршку да што лакше препроди потешкоће и проблеме на које свакодневно наилази и тиме обезбеде друштвено очување породичних вредности. Осим неколико спорадичноних примера у виду доделе новчаних средстава, светлим примером се сигурно не може похвалити ни  градска управа града Зајечара.

Koliko znamo o stereotipu?

U istraživanjima iz vremena ranije istorije pročitaćemo da su stanovnici današnje severne Evrope prepoznati kao “vatreni” i “impulsivni” ljudi nasuprot “hladnim južnjacima”.  U vreme Rimskog Carstva, na primer, prostor zapadno i severno od njegovih granica smatran je  varvarskim prostorom. Danas znamo da takve predstave više ne važe, ili, ako za nekoga uprkos svemu važe, onda su obrnute. Ono što je u istorijskoj perspektivi uvek isto, bez obzira na vrednosne promene, jeste činjenica da se pozicija drugačijeg određuje iz pozicije moći.

Vrlina i porok u našoj su moći

U razgovorima sa poznanicima često me prekidaju rečenicom „Izvini, ajde da promenimo temu. Filozofija me ne interesuje“. A šta je u stvari „Moralna filozofija“ poznata i pod pojmom „etika“? Aristotel kaže da je „Moralna filozofija“ filozofska disciplina koja proučava ljudsko delovanje i norme po kojima se to delovanje usklađuje ili bi se trebalo usklađivati. Dakle ako ne analiziramo ljudsko delovanje, uspostavljene norme i ustanovimo da te dve stvari nisu usaglašene, onda imamo problem sa našim delovanjem, ponašanjem prema drugima. Opšte uzeto, imamo problem u međuljudskim odnosima čime smo i sami doprineli urušenju ljudskih vrednosti i širenju „karcinoma“ u našoj socijalnoj zajednici. Koliko nas hranitelja doživljava blaženstvo u svom radu? Kakve su nam etičke karakteristike? Koje vrline posedujemo? Na kojim principima odabiramo saradnike i prijatelje? Koliko smo hrabri da priznamo istinu?

Šta je cilj dovođenja hranitelja u zabludu?

Želite da radite hraniteljstvo. Prošli ste kroz program pripreme predviđen od strane nadležnog Ministarstva. Prikupili ste uverenja i potvrde i drugu potrebnu dokumentaciju kojom dokazujete lična svojstva hranitelja shodno članu 117 Porodičnom zakonu a koji navodi sledeće:
(1) Hranitelj može biti samo lice za koje je utvrđeno da ima lična svojstva na osnovu kojih se može zaključiti da će se starati o detetu u njegovom najboljem interesu.
(2) Hranitelj ne može biti:
1. lice koje je potpuno ili delimično lišeno roditeljskog prava;
2. lice koje je potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti;
3. lice obolelo od bolesti koja može štetno delovati na hranjenika;
4. lice osuđeno za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv braka i porodice, protiv polne slobode i protiv života i tela.
Utvrđeno je da posedujete sve elementa propisane podzakonskim aktom (Pravilnik o hraniteljstvu iz 2008.). Mesno nadležni Centar za socijalni rad izdao vam je potvrdu (uverenje) o vašem posedovanju hraniteljskih kompetencija. Prihvatli ste dete bez roditeljskog staranja a na osnovu ugovora sačinjenog između CSR i vas. Dokument o vašim hraniteljskim podobnostima ima važnost dve godine.

Šta posle?

Priča o Srećku Crnom

-->

Ispričati priču nije problem ali prolaziti kroz nju i završiti je a ne upasti u patetiku i sažaljenje prema novom gostu na ovom svetu to već pripada delikatnim aktivnostima.

Pripreme za doček nove 2005. Godine privedene su kraju. Deda u crvenom ogrtaču sa vrećom poklona nikada nije pokucao na vrata ovog doma. U priče o dobrom Deda- mrazu više ni deca ne veruju. Ali, novogodišnji „poklon“ ipak stiže. Čuje se kućno zvono. Domaćica otvara vrata. Ulazi socijalna radnica sa „poklonom“ u naručju. Nema šarenog blistavog omota. Nema zlatne mašnice. Zlato se nalazi u malenom ćebetu. Crna kosica, tamne okrugle okice, prćast nosić.
Čudna je sudbina dece koja su ugledala ovaj svet kao slučajni proizvod ili kako se to moderno kaže „kolateralna šteta“ nekakvih seksualnih zadovoljstva ili pak nekog drugog egocentričnog i niskog zadovoljstva svojstvenog ljudskoj vrsti u dugom periodu socijalne tranzicije jedne društvene zajednice.