Како до системске подршке?

На последњој седници Савета родитеља једне основне школе у Зајечару, донета је одлука да школа приступи сакупљању понуда заинтересованих агенција за организовање рекреативне наставе и екскурзија по утврђеном плану и маршутама.  Како школа није ни до краја септембра нове школске године расписала конкурс то је Савет родитеља поново отворио то питање на седницама током септембра и октобра. Разлог за непоступање по предлогу Савета родитеља представници школе објашњавали су „предстојећим изменама закона“, „препоруама са семинара“, „погрешним тумачењем“, „обавезом школе на поштовање закона о тендерима“, „разнолико тумачење малих и великих тендера“... На изричит захтев да се представници школе прецизно изјасне на питање: да ли школа може или не може да одговори на предлог Савета родитеља, следио је одговор „школа не може да организује рекреације и екскурзије док се законом не дефинише процедура“.

Након октобарске седнице Савета родитеља, родитељи су у сарадњи са одељенским учитељима/цама прибавили најоптималнију понуду и приступили потписивању појединачних уговора са једном од туристичких агенција.

Међу децом која иду на рекреативну наставу налази се и ученик-дете без родитељског старања и са сметњама у развоју. Према изменама у финансирању породичног смештаја хранитељска породица има право да за дете које је на породичном смештају, поднесе захтев за увећање надокнаде и то за ..... рекреативне наставе и екскурзије школске деце.

Како школа није одговорила својој надлежности већ су организацију рекреативне наставе преузели сами родитељи, из тих разлог школа није надлежна да изда потврду о организовању рекреативне наставе.

Ово је још један пример о законски дефинисаном праву детета на системску подршку којa се емпиријски не може имплементирати.  Дакле, остаје на хранитељима/цама да одлуче (у зависности од породичног финансијског прилива)  хоће ли дете „да прати своју вршњачку групу“ или ће бити сепарисано - „издвојено“. При том треба се имати у виду и да Правилник о додатној подршци детету и ученику са сметњама у развоју.......“, под прописаним условима одређује потребу за „личним пратиоцем детета“, а да за то локалне самоуправе углавном „немају новце“ па и та потреба детета се (у већини случајева) задовољава из ресурса саме хранитељске породице а не из републичког и локалног буџета, дакле супротно од законом предвиђеног.

Доста је било времена за жаловање – дошло је време за активирање.

Сва деца са сметњама у развоју имају право на реализацију свих права која им

припадају по слову Закона. То није питање милостиње државне администрације, њене добре воље или степена химаности. То је обавеза државе, друштва и сваког појединца.

Ретки су светли примери локалних самоуправа које су преузеле део одговорности како би породици са дететом са сметњама у развоју пружиле систематичну подршку да што лакше препроди потешкоће и проблеме на које свакодневно наилази и тиме обезбеде друштвено очување породичних вредности. Осим неколико спорадичноних примера у виду доделе новчаних средстава, светлим примером се сигурно не може похвалити ни  градска управа града Зајечара.

Koliko znamo o stereotipu?

U istraživanjima iz vremena ranije istorije pročitaćemo da su stanovnici današnje severne Evrope prepoznati kao “vatreni” i “impulsivni” ljudi nasuprot “hladnim južnjacima”.  U vreme Rimskog Carstva, na primer, prostor zapadno i severno od njegovih granica smatran je  varvarskim prostorom. Danas znamo da takve predstave više ne važe, ili, ako za nekoga uprkos svemu važe, onda su obrnute. Ono što je u istorijskoj perspektivi uvek isto, bez obzira na vrednosne promene, jeste činjenica da se pozicija drugačijeg određuje iz pozicije moći.

Vrlina i porok u našoj su moći

U razgovorima sa poznanicima često me prekidaju rečenicom „Izvini, ajde da promenimo temu. Filozofija me ne interesuje“. A šta je u stvari „Moralna filozofija“ poznata i pod pojmom „etika“? Aristotel kaže da je „Moralna filozofija“ filozofska disciplina koja proučava ljudsko delovanje i norme po kojima se to delovanje usklađuje ili bi se trebalo usklađivati. Dakle ako ne analiziramo ljudsko delovanje, uspostavljene norme i ustanovimo da te dve stvari nisu usaglašene, onda imamo problem sa našim delovanjem, ponašanjem prema drugima. Opšte uzeto, imamo problem u međuljudskim odnosima čime smo i sami doprineli urušenju ljudskih vrednosti i širenju „karcinoma“ u našoj socijalnoj zajednici. Koliko nas hranitelja doživljava blaženstvo u svom radu? Kakve su nam etičke karakteristike? Koje vrline posedujemo? Na kojim principima odabiramo saradnike i prijatelje? Koliko smo hrabri da priznamo istinu?

Šta je cilj dovođenja hranitelja u zabludu?

Želite da radite hraniteljstvo. Prošli ste kroz program pripreme predviđen od strane nadležnog Ministarstva. Prikupili ste uverenja i potvrde i drugu potrebnu dokumentaciju kojom dokazujete lična svojstva hranitelja shodno članu 117 Porodičnom zakonu a koji navodi sledeće:
(1) Hranitelj može biti samo lice za koje je utvrđeno da ima lična svojstva na osnovu kojih se može zaključiti da će se starati o detetu u njegovom najboljem interesu.
(2) Hranitelj ne može biti:
1. lice koje je potpuno ili delimično lišeno roditeljskog prava;
2. lice koje je potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti;
3. lice obolelo od bolesti koja može štetno delovati na hranjenika;
4. lice osuđeno za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv braka i porodice, protiv polne slobode i protiv života i tela.
Utvrđeno je da posedujete sve elementa propisane podzakonskim aktom (Pravilnik o hraniteljstvu iz 2008.). Mesno nadležni Centar za socijalni rad izdao vam je potvrdu (uverenje) o vašem posedovanju hraniteljskih kompetencija. Prihvatli ste dete bez roditeljskog staranja a na osnovu ugovora sačinjenog između CSR i vas. Dokument o vašim hraniteljskim podobnostima ima važnost dve godine.

Šta posle?

Priča o Srećku Crnom

-->

Ispričati priču nije problem ali prolaziti kroz nju i završiti je a ne upasti u patetiku i sažaljenje prema novom gostu na ovom svetu to već pripada delikatnim aktivnostima.

Pripreme za doček nove 2005. Godine privedene su kraju. Deda u crvenom ogrtaču sa vrećom poklona nikada nije pokucao na vrata ovog doma. U priče o dobrom Deda- mrazu više ni deca ne veruju. Ali, novogodišnji „poklon“ ipak stiže. Čuje se kućno zvono. Domaćica otvara vrata. Ulazi socijalna radnica sa „poklonom“ u naručju. Nema šarenog blistavog omota. Nema zlatne mašnice. Zlato se nalazi u malenom ćebetu. Crna kosica, tamne okrugle okice, prćast nosić.
Čudna je sudbina dece koja su ugledala ovaj svet kao slučajni proizvod ili kako se to moderno kaže „kolateralna šteta“ nekakvih seksualnih zadovoljstva ili pak nekog drugog egocentričnog i niskog zadovoljstva svojstvenog ljudskoj vrsti u dugom periodu socijalne tranzicije jedne društvene zajednice.

Posledica nedostatka adekvatnog Pravilnika o hraniteljstvu

Jedno rešenje kojim se suspenduje opšta podobnost za hraniteljstvo doneto od strane mesno nadležnog Centar za socijalni rad (CSR) - zbog zaštite službenih podataka ne otkrivam identitet dokumenta - dovelo je u pitanje nadležnosti hraniteljskih lica, zaštite interesa i prava deteta kao i pravnu sigurnost svakog hranitelja. Rešenje se može smatrati, deprimirajućim, zbunjujućim ili čak i nevažnim a sve u zavisnosti od nivoa moralnih vrednosti sa kojeg se posmatra. U svakom slučaju, ovakvim rešenjem institucija diskredituje zakonsku regulativu a druge hranitelje dovodi u zabludu.

Može i na drugi način

Možda će „stručni radnici“ naš apel za partnerskom saradnjom u cilju nalaženja racionalnih rešenja za uklanjanje ili ublažavanje problematike sa kojom se susreću hranitelji, lakše razumeti ako isti apel preformulišemo upotrebom stručnih termina:

Problemske situacije, s obzirom na njihovu složenost, dinamičnost, interaktivnost i višeznačnost, trebale bi biti posmatrane i istraživane kao kompleksni, višedimenzionalni, sistemi problema. Kreativno upravljanje holistički rekonceptualizovanim problemima u hraniteljstvu implicira odgovarajući, naučno utemeljen i praktično koristan instrumentarijum - paradigmatski okvir u kome problemska područja bitna za razvoj hraniteljstva mogu biti konceptualno artikulisana, sistemske metodologije strukturiranja relevantnih problemskih situacija u hraniteljstvu, i sistemske metafore za obuhvatanje i iskazivanje različitih percepcija i interpretacija istraživanih sistema problema. Uz podršku kritičkog sistemskog mišljenja, obavezanog na kritičku svesnost, unapređivanje i pluralizam, primereno korišćenje dotičnog holističkog instrumentarijuma omogućava opredeljivanje teorijsko-metodološki utemeljenih, praktično delotvornih i društveno odgovornih promena, čijom bi implementacijom, funkcionisanje hraniteljstva trebalo biti svrhovito unapređeno.

Mi laici ćemo se nekako snaći uz pomoć googletranslate i Vujaklije, samo da se nešto pokrene.

Šta je hraniteljstvo?

Kada govorimo o hraniteljstvu gotovo uvek mislimo na socijalno zbrinjavanje deteta.

Zaboravljamo da korisnik hraniteljskih usluga može biti svako lice nesposobno za samostalnu brigu o sebi a koje bude iz nekog razloga uskraćeno za porodično okruženje. No, ovde će ipak biti reči o „klasičnom“ hraniteljstvu, dakle o socijalnom zbrinjavanju dece i mladih iz grupe „deca bez roditeljskog staranja“.
Hraniteljstvo nije isto što i hranilaštvo.
Hranilaštvo je individualni čin - humanistička odluka porodice da prihvati pod svojim krovom osobu koja se ne može samostalno starati o sebi iz raznih opravdanih razloga, sa ili bez bilo kakve nadoknade.
Hraniteljstvo je, od strane državnih organa, organizovan oblik socijane zaštite lica koje se ne može samostalno starati o sebi iz raznih opravdanih razloga, putem njegovog zbrinjavanja u okruženju druge porodice njemu primerene, uz propisanu nadoknadu.

Hranitelj - iz socijalnopolitičkog aspekta

Rešenje svih dilema koje zaokupljaju hranitelje leži u pokušaju krovne hraniteljske organizacije

da se premosti jaz između univerzalističkih apstrakcija o dečjem razvoju u okvirima alternativnih oblika porodične zajednice i realnosti svakodnevnih iskustava hranitelja u odgajanju i vaspitavanju dece. Kontekstualizacija i konkretizacija ne znači negiranje postojanja univerzalnih principa, niti ublažavanje njihove snage. Samo se želi podsećati da univerzalni principi ne vrede ukoliko ne mogu smisleno da se primene u određenom kontekstu i na određenu situaciju. U tom smislu je važno da se jasno artikuliše veza između teorije i prakse o dečjem razvoju u alternativnom porodičnom okruženju, sa jedne strane, i moralnih i političkih imperativa da se interveniše u zaštiti prava deteta, sa druge strane.  

Svakako je važna identifikacija osnovnih karakteristika razvoja koje su zajedničke svoj deci, kao i osnovne bazične fizičke emocionalne i psihološke potrebe dece koje moraju da se zadovolje. Ali podjednako je važno i da se kaže kako način izražavanja i zadovoljavanja ovih potreba zavisi od društvenog, političkog i kulturnog konteksta.

Uticaj hranitelja na proces odlučivanja

Hranitelji nemaju skoro nikakvog uticaja na prosces odlučivanja. Pored opšte apatije, evidentan je i nedostatak političke volje ali i svesti o hraniteljstvu kao demografske vrednosti ili kao socijalne potrebe na lokalnom i republičkom nivou.
Sumiranje prepreka za učešće hranitelja u donošenju odluka koje su od značaja za uspešan razvoj hraniteljstva moglo bi se najkraće svesti na sledeće grupe:

• negativni stavovi javnosti prema hraniteljstvu: „biznis“, „izvor dobre zarade“, „dobro plaćen posao“ ...
• nedostatak interesovanja za organizovanim radom kroz hraniteljska udruženja:
• predrasude o „nedodirljivosti“ onih koji donose odluke, strah od „kontrolisanosti“ centara za socijalni rad...
• nezainteresovanost lokalnih institucija za otvaranje socijalnog dijaloga, za socijalnom podrškom u procesu „društvene brige o deci“: odgajanje, vaspitavanje i obrazovanje dece bez roditeljskog staranja i zadovoljavanje njihovih potreba (inkluzivno obrazovanje, antidiskriminacija dece ometene u razvoju i dece romskog porekla).

Viđenje sopstvene uloge u razvoju hraniteljstva
Analizirajući sve što su do sada napisali oni hranitelji koji su imali „petlju“ da se oglase putem interneta, ne može se izvesti ni jedna pozitivna ocena u smislu generalnog benefita za hraniteljstvo. Hranitelji nisu dovoljno zaintersovani za učešće u stavaranju kvalitetne klime u hraniteljstvu, najčešće iz razloga kako oni vide negativni položaj hranitelja u hraniteljskoj priči:

„hranitelji su samo roba“ ili „nas niko ništa ne pita“ čak ima iskaza da su hranitelji „sredstvo za ubiranje političkih poena“. Razlog za ovakvo viđenja svog položaja u društvu je svakako  duboko ukorenjeno nepoverenje hranitelja u institucije na oba nivoa (lokalnom i republičkom).

Svakako da ima i hranitelja sa posedovanjem svesti na višem nivou, samim tim i posedovanje inicijative z apromenom stanja  i oni pripadaju grupaciji za koju se obično kaže da „previše talasaju“ sa prizvikom neposedovanja kompetenosti.

ZAŠTO JE VAŽNO?

Prošlo je više od decenije nakon iskoraka ka zaboravljenim ljudskim vrednostima a Srbija je još uvek zemlja velikih kontrasta, bez usaglašenih nacionalnih prioriteta (ako izuzmemo (Kosovo i evropregovore), sa još uvek nedovoljno profilisanom političkom scenom. Pored socio-ekonomskog raslojavanja u socijalnoj tranziciji, prisutni su i drugi društveni rascepi, vidljivi u odnosima centar-periferija (Beograd-Srbija) kao i oni između političkostranačkih i građanskih  orijentacija.

Iako su vidljivi značajni pozitivni pomaci u hraniteljstvu, sukobi različitih stranačkih interesa konstantno ometaju pojedinačne i kolektivne napore hranitelja kao građana za ostvarivanjem pozicije aktivnog socijalno-političkog subjekta. Sa druge strane, usled nedostatka političke kulture, iskustva i znanja, većina hranitelja ostaje pasivna i aktivira se samo u onoj meri koliko centri za socijalni rad nalože, često bazirajući svoju odluku na „principu izbora manjeg zla“.

Konflikti u TIMu i TIMskom radu

Konflikti
I pored izvanrednog planiranja i formulisanja strategije rada u timu, skoro uvek dolazi do izvesnih problema, koji značajno mogu da poremete odnose među članovima tima a samim tim i da ugroze konačni ishod projekta na kome tim radi.
U timskom radu mogu se javiti višestruki problemi počev od lošeg odabira članova tima i vođe tima, loših međuljudskih odnosa, loše komunikacije znači, od mnogih internih i eksternih faktora.
Pojava konflikata vezana je za osobinu grupe. Učestalost konflikata je u obrnutoj srazmeri sa kohezivnošču i dinamičnošču. Konflikti su simptomi koji upozoravaju da je došlo do narušenosti stanja grupne ravnoteže i da je u grupnom ponašanju došlo do odstupanja od grupnih pravila i normi (morala). Ukoliko konflikti u timu proističu iz sukoba ličnosti oni mogu dovesti do neslaganja, nepoverenja i netrpeljivosti između članova tima.

Razvoj TIMai i TIMskog rada

Timovi i timski rad
Tim predstavlja oblik formalne organizacije zajedničkog radnog ili poslovnog procesa koje povezuju određeni ciljevi i interesi članova, zajednička misija i zadaci. Tim je specifična vrsta veštački organizovane i strukturisane male grupe koja ima zajedničke ciljeve i interese.
Učinak u timovima zavisi od individualnih doprinosa i od proizvoda kolektivnog rada. Timovi se raspoznaju prema svojim karakterističnim obeležjima. Tim se može analizirati sa tri aspekta: njegove strukture, dinamike i razvoja. Formiranjem timova treba da se obezbede tehnički uslovi funkcionisanja organizacije i njenih radnih procesa i zadovoljenje socijalnih i grupnih potreba članova tima.

TIM i TIMski rad

Nije za svaki posao podjednako dobro da se radi individualno, svako za sebe. Hraniteljstvo je po mnogo čemu kompleksan oblik pružanja usluge socijalne zaštite. Ključ uspeha zaštite prava i obaveza hranitelja, i interesa deteta bez roditeljskog staranja leži jedino u timskom radu. Da bi ostvario ciljeve tim mora biti dobar (funkcionalan). Dobar tim podrazumeva neophodno raspoređivanje članova tima na onim poslovima za koje poseduju motivaciju, adekvatno znanje, praktičnu kompetenciju. Ponekada (i samo ponekad) je ovaj uslov dovoljan za uspeha u radu. Da bi se ciljevi sa uspehom postizali neophodno je prethodno obezbediti i održavati još neke uslove. Okupiti i održati uspešan tim nije nimalo lak zadatak. Još je teži zadatak članu tima da opstane u timskom radu ako ne shvati „osnovna pravila igre“.

Šta je neophodno da znate ukoliko želite da postanete član tima?

Hraniteljstvo - Ili ga radi pošteno ili ga batali

Samo inicijativa ljudi koji su direktni pružaoci usluga socijalne zaštite u porodičnom okruženju, a to su hranitelji, može pokrenuti hraniteljstvo ka boljitku jer samo ti ljudi mogu imati razumevanja za tegobe dece koja su u sistemu socijalne zaštite. Ako se borimo protiv posledica siromaštva onda samo kroz inicijative možemo da se borimo protiv svih iluzija i možemo stvoriti jedan dobar racionalni sistem zaštite deteta u porodičnom okruženju. Samo ako pođemo od detetovih potreba a ne od lične zarade ili sebičnog očuvanja sigurnog radnog mesta, jedino tada možemo sa nekom od akcija da nešto uradimo. Po tome kako reaguju državne i lokalne institucije mi vidimo kolika je realna mogućnost stvaranja jedne organizovane mreže hranitelja.

Hraniteljstvo kroz partnersku saradnju

Hraniteljsko udruženje iz Leskovca prepoznato je u svojoj lokalnoj samoupravi kao nosilac kvalitetnih ideja i potencijalni realizator predloženog projekta „Potrebni smo deci“. Projekat se odnosi na grupu direktnih korisnika koju čini 180 deteta različitog pola, učenika iz tri osnovne i dve srednje škole, uzrasta 10 do 18 godina iz svih grupa, odnosno deca koja su tretirana ili mogu biti u potrebi za tretiranjem kroz sistem socijalne zaštite kao i druga deca koja iz bilo kog razloga iskazuju potrebu za dodatnom ili neformalnom edukacijom. Svrha projekta je da spajanjem mladosti, tradicije, korisnih umeća i znanja kompetentne osobe pomognu deci da prepoznaju i izraze svoje sposobnosti, interesovanje i talente, da kroz neformalno obrazovanje omogućimo deci da izgrade samopouzdanje, zdrave stavove i ponašanje kao i da ovladaju veštinama potrebnim za potpuno osamostaljivanje i oblikovanje sopstvene budućnosti. U projektu participiraju četri osnovne i dve srednje škole, dva akademska umetnika, desetak volontera i dva hraniteljska udruženja. Lokalna samouprava je donela odluku za izdvajanje finansijskih sredstava u visini od oko 900.000 dinara za 2013.godinu.

Neposredno pred potpisivanje protokola o projektnoj saradnji i volonterskih ugovora predstojeća realizacija projekta doživljava fijasko i pre nego li je počela.

Hraniteljstvo – misija i ciljevi

Tek što smo počeli javno zagovarati „konstrukciju“ visokokvalitetne mreže hraniteljstva a već smo zaboravili na misiju i ciljeve hraniteljstva. Krenimo redom. Ono što svaki hranitelj treba da zna (ako ne zna treba da nauči) i ono što svako ovlašćeno lice za resor hraniteljstva i porodičnu zaštitu zna (ili misli da zna), to je sledeće: Misija i ciljevi hraniteljstva, ciljna grupa, metodologija, nosioc, partnerstvo i participacija.
Polemisanje po trotoarima i kafanama o finansijskom pitanju hraniteljskog učinka svakako je neprimeren i nedostojan čak i prosečnog hranitelja. No, osećam potrebu da u ovom trenutku kažem nekoliko reči upravo o novcu.
Okvirna računica kaže sledeće – za 5.000 (deteta) treba izdvojiti 850.000 evra, plus za 3.500 (hranitelja) 350.000 EVRA ukupno iznosi 1.200.000 evra. Ove cifre su proizvoljne ali i realne. Ipak ih ne treba "uzeti zdravo za gotovo".
Pod pretpostavkom da se od ovog broja dece !/3 njih da na usvojenje, 1/3 vrati u biološke porodice i preostala 1/3 vrati u zatvorene institucije ili ostave u hraniteljskim porodicama (kao simboličan dokaz o poštovanju „najboljeg interesa deteta“) država bi u svom budžetu (za potrebe socijalne zaštite) mogla „uštedeti“ blizu 800.000 evra na mesečnom nivou. Da li je to mnogo ili malo u odnosu na druge društvene kategorije, drugo je pitanje.
Svakako da je ova pretpostavka toliko bizarna da je nedolično o njoj uopšte i razmišljati a kamo li diskutovati.
Ipak, život nas je naučio da „Srbija je zemlja čuda“ i da nemoguće može postati moguće i obrnuto. Takve mogućnosti izazvale su eroziju poverenja. Polazeći od uvažavanja prakse da su hranitelji „potrošna roba“ ili „habajući instrumenti“ onda svakako „nisu vredni“ kao faktor za uspešnu misiju hraniteljstva. Samim tim hranitelji su izopšteni iz vertikalne komunikacije. Za posledicu imamo horizontalnu komunikaciju koja je konačno postala destruktivna u nedostatku izvornih, preciznih i kompetentnih informacija koje pripadaju vertikalnoj komunikaciji. Tako sada hranitelji dobijaju telefonske pozive za razgovor sa voditeljem slčaja (radnikom centra za socijalni rad) radi informisanja hranitelja o "vanrednom preispitivanju hraniteljske podobnosti" ili o "stavljanju na listu za usvajanje dotičnog štićenika"(?). Gde je u celoj toj priči monitoring (nadgledanje procesa i pružanje podrške)? Gde su u toj priči Regionalni centri za porodični smeštaj? Kakav značaj u toj priči imaju hraniteljski izveštaji koji se upućuju savetnicima (radnicima Regionalnih centara) i na kraju, čemu služe izveštaji i ocene Regionalnih centara o hraniteljskom radu koji se dostavljaju mesno nadležnim centrima za socijalni rad? U stvari to i nije kraj mnogih pitanja. Ko i kako vrši pripremu deteta za izmeštanje iz hraniteljske porodice u usvojiteljsku? Da li su savetnici dobili program pripreme za "obradu" hranitelja jer i hranitelji su ipak ljudska bića sa socijalnim karakteristikama među kojima se ubraja i emotivnost? O mogućim negativnim posledicama za dalji život samog deteta biće reči posebnim tekstovima. 
 
Bez zdrave komunikacije nema poverenja a bez poverenja hranitelja u institucije sigurno se ne mogu postići ciljevi hraniteljstva a to podrazumeva i izlazak iz misije.

Hranitelj od poverenja izgrađivan je dugi niz godina i kada ga najviši državni organ postavi u društveni status ništavila onda se taj isti hranitelj neće moći više upotrebiti ni kao „potrošna roba“.

Hraniteljstvo - "laici" i profesionalci

Hraniteljstvo je posao - pružanje usluga socijalne zaštite. Taj posao je specifičan i veoma delikatan. Što pre to shvatimo tim pre ćemo uspeti da napravimo jednakost između prava i obaveza koje ova vrsta posla zahteva.

  

Analiza zakonskih okvira  

Porodični smeštaj je jedan od oblika zaštite dece bez roditeljskog staranja, koji se primenjuje onda kada je smeštaj u drugu porodicu najpovoljnije rešenje za dete. Porodični smeštaj deteta u drugu porodicu vrši se TERETNIM UGOVOROM porodično pravnog karaktera - dakle uz NADOKNADU. U stvari porodični smeštaj se sastoji od 5 pravnih odnosa:

1) pravnog odnosa između organa starateljstva i deteta, 

2) pravnog odnosa između organa starateljstva i porodice u koju je dete smešteno, 

3) pravnog odnos između organa starateljstva i roditelja deteta, 

4) pravnog odnosa između porodice u kojoj je dete smešteno i roditelja deteta, 

5) te pravnog odnosa između porodice u kojoj je dete smešteno i samog deteta. 

Hraniteljstvo i hraniteljski stres

Jedno ozbiljnije istraživanje na ovu temu sigurno bi dalo precizne podatke koji bi poslužili kao baza za razvoj hraniteljskih kompetencija ali i precizne odgovore na hraniteljske potrebe za društvenom podrškom na ovu temu. Tako nam ostaje da se za sada „oslanjamo“ na nezvanična istraživanja pojedinih hraniteljskih udruženja. Koliko su nadležni faktori za zaštitu deteta, hranitelji (i oni potencijalni) spremni na suočavanje sa činjenicama o realnom stanju deteta bez roditeljskog staranja uzimajući u obzir njegove razvojne smetnje kao i njegovo stanje za dodatnom podrškom? I koliko realno stanje dece iz ove grupacije u kontinuiranoj brizi o njima predstavljaju snažan izvor hraniteljskog stresa? Nema ozbiljnijeg istraživanja posvećenog ovom „fenomenu“.