Poražavajuće je saznanje da građani ne prepoznaju NVO sektor kao organizaciju građana, kao strukture kojima i sami pripadaju. Nešto više od polovine nezna da li i koje NVO postoje u njihovim neposrednim okruženjima. To se može delimično opravdati opštedruštvenom apatijom u koju su građani utonuli nakon društvenih lomova 90-tih sa tendecijom permanentnog porasta početkom 21. veka.
Međutim, kada su u pitanju lokalne samouprave tu nema nikakvog smisla za razumevanje. Lokalne samouprave se u principu teško odlučuju za podršku NVO. I kada se sredstva ipak neka finansijska sredstva za finansiranje NVO odvoje, često nema procedure za njihovu raspodelu i onda se ona dodeljuju arbitarno. Reč je o odlukama koje se odnose na visinu sredstava,budžetsku liniju koja to predviđa, kriterijume prema kojim se ova sredstva dodeljuju, odnosno proceduru dodele sredstava koja nije transparentna.
