Među hraniteljima je sve prisutnije stanovište da
je hraniteljsko postignuće proizvod složene mreže odnosa između hranitelja i institucija
nadležnih za socijalnu politiku u kojoj se formira identitet (ne)uspešnog
hranitelja s visokim, umerenim ili niskim samopoštovanjem.
Samopoštovanje se najčešće određuje kao svesni, (spoznajno-osećajni)
iraz procene koja predstavlja jedan od najdirektnijih pokazatelja skupa pojmova
o sebi.
Određenje pojma i geneza
Samopoštovanje –
skup kvaliteta koje pojedinac opaža kod sebe (Coopersmith, 1967),
Samopoštovanje –
način na koji pojedinac sebe vrednuje, nastalo kao rezultat međuljudskih odnosa
sa značajnim drugim ljudima (Mead, 1934),
Često
se samopoštovanje posmatra kao komponenta složenije „strukture“, i označava se kao
pojam
o sebi. Pojam o sebi sastoji
se od stavova i pretpostavki koje osoba ima u odnosu na sebe i svoje
sposobnosti , a koje predstavljaju vodič za njeno ponašanje. (Coopersmith &
Feldman, 1974).
Samopoštovanje
kao važan aspekt pojma o sebi, obično se smatra njegovom ocenjivačkom (evaluativnom)
komponentom.
