Uticaj hranitelja na proces odlučivanja

Hranitelji nemaju skoro nikakvog uticaja na prosces odlučivanja. Pored opšte apatije, evidentan je i nedostatak političke volje ali i svesti o hraniteljstvu kao demografske vrednosti ili kao socijalne potrebe na lokalnom i republičkom nivou.
Sumiranje prepreka za učešće hranitelja u donošenju odluka koje su od značaja za uspešan razvoj hraniteljstva moglo bi se najkraće svesti na sledeće grupe:

• negativni stavovi javnosti prema hraniteljstvu: „biznis“, „izvor dobre zarade“, „dobro plaćen posao“ ...
• nedostatak interesovanja za organizovanim radom kroz hraniteljska udruženja:
• predrasude o „nedodirljivosti“ onih koji donose odluke, strah od „kontrolisanosti“ centara za socijalni rad...
• nezainteresovanost lokalnih institucija za otvaranje socijalnog dijaloga, za socijalnom podrškom u procesu „društvene brige o deci“: odgajanje, vaspitavanje i obrazovanje dece bez roditeljskog staranja i zadovoljavanje njihovih potreba (inkluzivno obrazovanje, antidiskriminacija dece ometene u razvoju i dece romskog porekla).

Viđenje sopstvene uloge u razvoju hraniteljstva
Analizirajući sve što su do sada napisali oni hranitelji koji su imali „petlju“ da se oglase putem interneta, ne može se izvesti ni jedna pozitivna ocena u smislu generalnog benefita za hraniteljstvo. Hranitelji nisu dovoljno zaintersovani za učešće u stavaranju kvalitetne klime u hraniteljstvu, najčešće iz razloga kako oni vide negativni položaj hranitelja u hraniteljskoj priči:

„hranitelji su samo roba“ ili „nas niko ništa ne pita“ čak ima iskaza da su hranitelji „sredstvo za ubiranje političkih poena“. Razlog za ovakvo viđenja svog položaja u društvu je svakako  duboko ukorenjeno nepoverenje hranitelja u institucije na oba nivoa (lokalnom i republičkom).

Svakako da ima i hranitelja sa posedovanjem svesti na višem nivou, samim tim i posedovanje inicijative z apromenom stanja  i oni pripadaju grupaciji za koju se obično kaže da „previše talasaju“ sa prizvikom neposedovanja kompetenosti.