Strateška dokumenta

Nacionalni plan akcije za decu (NPA), usvojen je 2004. Godine kojim je definisana opšta politika države prema deci za period do 2015. Godine. Ovaj dokument sadrži plan prioritetnih mera, aktivnosti i programa koje treba preuzeti u cilju stvaranja što povoljnijih uslova za život dece, njihovo odrastanje i uključivanje u društvo. NPA za decu obezbeđuje celovitu i koherentnu (povezanu) politiku države prema deci, odnosno usklađivanje akcija i mera u različitim oblastima i u različitim javnim službama koje se bave decom.

Zašto kvalitetni hranitelji budu lišeni hraniteljskih podobnosti?

Hraniteljska udruženja su nastala na svojevremenoj preporuci radnih grupa u visokim državnim institucijama. Osnivači tih udruženja su osobe koje su prošle kroz prve stručne edukacije  (2004.) i angažovanja u klubovima pri nadležnim centrima. Nakon početka rada hraniteljskih udruženja i njihovog organizovanja u jednu krovnu civilnu organizaciju na nacionalnom nivou, aktivni hranitelji ostaju bez, na veliko promovisane podrške (ili saradnje, sve jedno) od strane institucija relevantnih za oblast socijalne zaštite. Nekako slučajno, baš iz tih hraniteljskih porodica izmeštaju se deca sa obrazloženjima koja jedni podržavaju a drugi osporavaju. Ne ulazeći u pelemiku o pravnoj valjanosti ovakvih radnji želim samo da podsetim na “najbolji interes deteta” koji se često ne stavlja u prvi plan kada se donose ozbilje odluke o detetovom izmeštanju tim pre imajući stalno u vidu neosporne potrebe kontinuiteta kvalitetnog života jednog deteta kao i posledece takvog prekida ali i mišljenje deteta shodno njegovom pravu iz Konvencije.

Dečji dodatak

Dve najsiromašnije grupe stanovništva u Republici Srbiji su deca i stari. Kategorija dece do 14 godina je natprosečno siromašna. SVAKO ČETVRTO DETE U SRBIJI JE SIROMAŠNO A SVAKO OSMO ŽIVI U KRAJNJOJ BEDI.

Za mesečni dečji dodatak možete kupiti: 50 litra mleka, ili 30 kg kukuruznog brašna, ili 30 čokolada, ili jednu kinesku jaknu, ili 5 majica, ili jednu igračku, ili ....

Nastavak ovakvog trenda siromaštva sigurno će iziskivati potrebu za povećanjem broja potrebnih hranitelja. Ako podržimo dobro smišljenu propagandu da je "hraniteljstvo unosan biznis" u kome će "upasti" osobe koje su ostale bez zaposlenja a samim tim i osnovnim izvorima za pristojan život, pitamo se: kome i za kakav cilj služi sve ovo?

O uslovima i potrebi dečjeg dodatka za dete na hraniteljstvu - u nekom od narednih tekstova.

Hraniteljstvo - "UNOSAN BIZNIS"

Čitam tekst objavljen na adresi
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=09&dd=22&nav_category=12&nav_id=460343
Citiram deo teksta:

"Malo građana zna da hraniteljstvo, pored humanitarnog karaktera, može da bude i izvor prihoda za celu porodicu, što je informacija posebno značajna za one koji su ostali bez posla."
Ježim se od pomisli da neuki novinari promovišu hraniteljstvo kao unosan biznis a ne kao socijalnu odgovornost sa pratećom novčanom nadoknadom za pokrivanje troškova. Naknada za rad hranitelja iznosi oko 100 eura. Samo neki od mediokriteta mogu konstantovati da od te sume novca može živeti cela porodica (mislim na potpunu porodicu prosečnu sa četri člana).

Dalje citiram:
"Država nudi dodatna novčana sredstva za hraniteljske porodice koje su spremne da na hraniteljstvo prime decu sa teškoćama u razvoju."
Istina je da hranitelj može primiti iznos za tuđu negu po odluci nadležnofg centra za socijalni rad pod uslovom da dete kroz kategorizaciju rešenjem komisije ostvari pravo na tuđu negu. I to nije ništa novo. Ostalo je sve "skurdi-vardi", u prevodu, kako se ko snađe.

O pravnim okvirima i birokratskom načinu ostvarivanja dečjih prava na zadovoljenju svojih potreba do sada nema pisanih niti izgovorenih reči kroz medije. Verovatno i mnogi hranitelji imaju šta pametno da kažu ali to nikoga iz resora socijalne politike ne interesuje.

Hraniteljstvo - MOTIV ZA OSNIVANJE HRANITELJSKIH UDRUŽENJA

Koja je to snaga koja pokreće čoveka da se bavi hraniteljstvom? Humanost, volonterizam, socijalna odgovornost? Da li se radi o motivu ili motivima? Da li dobrovoljno pružanje usluga podrazumeva i mogućnost nematerijalnih koristi ili je izričito vezano za neki vid odricanja? Imaju li različita ideološka ili filozofska učenja uticaja na nastanak volonterskog angažovanja? Ovo su samo neka od pitanja koja ukazuju na svu složenost motiva koji pokreću čoveka na angažovanje u oblasti hraniteljskog rada. Zato ćemo u narednom delu nastojati da damo odgovor na ova i druga pitanja kojima ćemo nadamo se bar delimično razjasniti ove dileme.

Hraniteljstvo - ASOCIJACIJA, DVE GODINE POSLE

Asocijacija hranitelja i usvojitelja Srbije “Porodica plus” deo je životne škole učenja.

Nakon početka rada Asocijacije počeo sam se pitati, iako su oba pojma - i pojam države i pojam nevladine organizacije zapravo upitna, da li da tom odnosu pristupim sa nekim dilemama isključivo iz polja nevladinih organizacija, ostavljajući po strani mnoge otvorene probleme države i postojećeg političkog poretka.
Danas uočavam da je sam koncept nevladinih organizacija na neki način difuzan, nedovoljno jasan i neprecizan. I ne samo to. Usudio bih se da kažem, da je i koncept Asocijacije, a posebno njen praktični značaj predstavljao izvesnu regresiju u odnosu na ideje hranitelja okupljenih u okviru “Somborske inicijative”.

Hraniteljstvo u Strategiji za smanjenje siromaštva

1. Problemi koje identifikujemo kao najvažnije 
2. Problemi i smetnje koji otežavaju rad hraniteljskim udruženjima
3. Predlog za poboljšanje saradnje sa lokalnom samoupravom  i centrom za socijalni rad
4. Doprinos implementaciji Strategije za smanjenje siromaštva

Mala škola 09 - PETICIJA I DRUGO

PRAVO I PRAKSA

Latinsko značenje reči peticija je pismena molba, pismena predstavka, molba grupe građana predstavnićkom telu.
Već ovakva definicija pojma peticija, ukazuje da ova reč ima brojna i mnogostruka značenja. S jedne strane, ona se može odrediti kao oblik obraćanja građana kao pojedinca u vidu zahteva ili molbe određenom državnom (javnom) organu. Ona se istovremeno označava kao pismena predstavka, u smislu pritužbe građanina kao pojedinca određenom državom organu. Međutim, reč peticija označava i kolektivno, grupno obraćanje ili zahtev građana određenom organu, pre svega predstavničkom telu u cilju rešavanja određenog pitanja od užeg ili šireg društvenog interesa, odnosno opšteg interesa na nacionalnom ili nižim nivoima vlasti. Pored pomenutih termina, često se upotrebljava reč predlog, koji se, čini sublimira, sve različite oblike pojedinačnog ili grupnog obraćanja građanina određenom državnom organu ili javnom telu bez posebnog određivanja njegove terminološke sadržine.

Mala škola 08 - IZAZOV DRUŠTVENOG UGOVARANJA

IZAZOV DRUŠTVENOG UGOVARANJA: GRAĐANI, NEPROFITNE ORGANIZACIJE I VLAST

Nije loše pogledati evropska razmišljanja o pozitivnim i negativnim pravcima kretanja organizacije civilnog društva.

Mala škola 07 - PARTNERSTVO U FORMULISANJU PROJEKTA

U procesu kreiranja projekta pitanje mogućih partnera treba postaviti već na samom početku, paralelno sa analizom problema koji želite da datim projektom rešite.

Trenutno najzastupljeniiji pristup u kreiranju i sprovođenju projekata‐pristup logičkog okvira preporučuje da se analiza problema kojim u projektu želimo da se bavimo, obavlja paralelno sa analizom zainteresovanih strana. Zainteresovane strane su svi oni pojedinci, institucije i grupe (vladine i nevladine organizacije, privatni sektor) koje mogu direktno ili indirektno, pozitivno ili negativno:
o uticati na projekat (ili rešenja relevantna za projekat)
o biti pod uticajem projekta

Mala škola 06 - PARTNERSTVO

Termini partnerstva i saradnje u srpskom jeziku se često koriste kao sinonimi, to jest poistovećuju se te je važno već na početku objasniti glavnu razliku između ova dva pojma.

- Pojam saradnja pokriva širok spektar međuljudskih odnosa koji podrazumevaju zajedničko delovanje ali koji ne moraju voditi zajedničkom cilju već mogu biti čak i slučajni ili nametnuti.

- Partnerstvo predstavlja vrstu ugovornog odnosa, formalizovanog oblika saradnje između ljudi ili organizacija.

Mala škola 05 - UČEĆA ORGANIZACIJA

UČEĆA ORGANIZACIJA
Piše:Marija Raos

Što je učenje?
-otkrivanje nesklada između očekivanog i ostvarenog
-relativno stalne promjene u ponašanju, koje se mogu mjeriti, a pojavljuju se kao rezultat iskustva;
-stjecanje znanja, vještina ili promjene u ponašanju; prikupljanje informacija

Što je znanje?
-suma svega što znamo – istine, principi i informacije
-posebne informacije kojima se razvijaju vještine i stavovi u cilju efektivnog obavljanja posla, dužnosti i zadataka

Mala škola 04 - Kreativne tehnike za zdravo radno okruženje

Motivišite sebe da bi ste motivisali druge.

Najbolji način da motivišete druge jeste da prvo motivišete sebe . Ne može se očekivati od uposlenih da budu podstaknuti na rad i postizanje velikih rezultata, ukoliko Vi ne verujete u njihovo ostvarenje. Da bi ste preneli viziju zaposlenima, potrebno je da budete sigurni u ono što radite i da verujete da će cilj biti dostignut. Otkrijte prvo Vaše lične „motivacije“, jer ćete lakše moći da uočite ono što motiviše druge (uposlene).

Mala škola 03 - ORGANIZACIJSKI RAZVOJ I DELOVANJE NEVLADINIH ORGANIZACIJA

ORGANIZACIJSKI RAZVOJ I DELOVANJE NEVLADINIH ORGANIZACIJA

piše: prof.dr. Miroslav Ružica

INFRASTRUKTURA - KLJUČ RAZVOJA TREĆEG SEKTORA
Kako se novi privatni i neprofitni sektor i stari vladin sektor udružuju u socijalnim delatnostima? Ja bih danas govorio uopšteno o razvoju neprofitnog sektora u Istočnoj Evropi na osnovu mog istraživanja o tome kako u stvarnosti taj novi welfare mix funkcioniše.
Započeću s nekoliko opštih zapažanja. Kada je reč o socijalnoj transformaciji, razvoju neprofitnog sektora u Centralnoj i Istočnoj Evropi, rekao bih da je, najopštije gledano, tu posredi jedna uspešna priča - uspešno obavljen proces. To se može potkrepiti brojem novih institucija i programa koji su doživeli bum u Istočnoj Evropi. Ako se pomerimo dalje na istok, ili jugo-istok, situacija je drugačija, bilo da je reč o socijalnoj transformaciji ili, pak, razvoju neprofitnog sektora.

Mala škola 02 - NVO, OCD

CIVILNO DRUŠTVO, NEVLADINE ORGANIZACIJE, DRŽAVA

piše:Žarko Paunović

CIVILNO I OTVORENO DRUŠTVO
Kada se danas govori o civilnom društvu, onda se prvenstveno misli na jedno novo, drugačije društvo, društvo koje predstavlja alternativu jednom autoritarnom, zatvorenom društvu kakvo je bilo realsocijalističko i kakva su ova nova nacionalistička, nastala na njegovim razvalinama. Zato se još kao sinonim za civilno društvo koristi i pojam "otvoreno društvo", jer se ono ne može ostvariti u političim okvirima zatvorene države.
Pojam otvoreno društvo je širi, neodređeniji i fleksibilniji, te se zato kaže da je otvoreno društvo viši oblik društvenog uređenja od zatvorenog, jer u njemu postoje sve vrste društvenih i ljudskih komunikacija. To je društvo tolerancije i slobode kretanja ljudi i ideja. Ono se ne može svesti samo na jedan element koji isključuje sve ostale, kao što je npr. pripadnost naciji. Pored toga što smo pripadnici neke nacije, mi smo istovremeno i članovi raznih ustanova, institucija, udruženja i organizacija. U svakom od tih oblika svog djelovanja mi vršimo neku ulogu pomoću koje želimo da zadovoljimo neku potrebu i ostvarimo svoj određeni interes. Tako na primer, poseban interes i potrebu imamo kao članovi porodice, posebno kao članovi neke partije, posebno kao pripadnici neke religije, posebno kao radnici u svojoj profesiji itd. Svaki od ovih interesa na svoj način utječe na naš život, a svi oni zajedno čine ukupnost naše egzistencije i postojanja.

Mala škola 01 - ZASTUPANJE

Šta je zastupanje?

Pre nego se pozabavimo bliže pojmom zastupanja, važno je znati da postoji niz različitih termina koji se upotrebljavaju za zastupanje, kao što su: zagovaranje, zalaganje, advokatiranje, zauzumanje, navijanje, apelovanje, advocacy... U ovom članku koristitimo termin javno zastupanje.
Najopštije rečeno, javno zastupanje je aktivna promocija rešenja za neki problem: to znači usmeravanje pažnje zajednice na neku važnu temu/problem, a zatim i usmeravanje donosioca odluka na odabir dobrog rešenja.

Mala škola - predgovor

Kod nekolicine hranitelja javlja se želja, ja bih pre rekao inicijativa, za pokretanjem aktivnosti koje imaju za cilj lični doprinos promeni trenutnog stanja u hraniteljstvu, odnosno porodičnom smeštaju u pravcu boljitka.

Moja porodica je u hraniteljskim vodama od prvog dana 2005. Mnogo toga smo videli i lošeg i dobrog. Sve što je dobro može se postaviti da bude još bolje, i ono što je loše uvek se može popraviti na bolje. Kako, sa čime i sa kime? Savremeno hraniteljstvoje ne predstavlja samo hobi iz humanih ubeđenja. Hraniteljstvo postaje vid profesionalne orjentacije. Iz tog razloga hranitelj počinje osećati potrebu za direktnim doprinosom u nadogradnji materije koje je na bilo koji način vezana za hraniteljstvo.

Znanje koje posedujemo, shvatio sam da nije dovoljno. Mala škola čini jedan ciklus upoznavanja sa elemntarnim znanjem potrebnog za sistematsko delovanja u smislu postizanja ciljeva hraniteljskih udruženja.

Hraniteljstvo i starateljstvo

Ovaj tekst je morao biti malo duži obzirom na pitanje koje dovodi hranitelje, bez izuzetka, do velikih nedoumica ali i straha od nepoznatog. Govorimo o starateljstvu u kontekstu zbrinjavanja dece koja su iz bilo kojih razloga lišena roditeljskog staranja. 
Starateljstvo ima ulogu zaštite maloletnog i/ili nesposobnog lica: - Pravne zaštite

- Društvene adaptacije, osposobljavanje za društvenu delatnost, približavanje i uključivanje u društvo
- Obezbeđivanje biološke, fiziološke i zdravstvene zaštite
- Stručne , profesionalne, kulturne
- Ekonomske zaštite
To jednostavno znači da država preuzima zaštitu lica o kojima porodica nije u stanju da se stara. Kada je reč o položaju, karakteru i ulozi starteljstva postoje ipak izvesna razmimoilaženja u pogledu pravne prirode odnosno karaktera starateljstva.

Hraniteljstvo - Deca sa smetnjama u razvoju i hipoterapije

Udruženje građana „RIME“ osnovano je u novembru 2007.godine., na inicijativu

• roditelja dece sa teškoćama u razvoju,
• stručnnjaka- osoba koje su profesionalno upućene na rad sa decom i mladima sa teškoćama u razvoju i
• volontera,  pretežno mladih osoba, kreativnih , sa idejama kako pomoći ovoj ranjivoj grupi.

ŠTA ZNAČI „RIME“ ?
Rehabilitacija
Inkluzija( uključivanje)
Motivacija
Edukacija (učenje- obuka)

Specijalizovano hraniteljstvo

Poslednjih meseci, mada vrlo stidljivo ali ipak dopire do javnosti vest da su pri centrima za socijalni rad, završene prve obuke hranitelja za specijalizovano hraniteljstvo. Ne mogu da se otmem utisku da nam se opet po ko zna koji put „prodaje rog za sveću“.  Pisani i elektronski mediji objavili su šture informacije u kojima zadužene osobe za obuku hranitelja proizvoljno upotrebljavaju termin „deca sa posebnim potrebam“ i poistovećuju ga sa terminom „deca sa smetnjama u razvoju“ a što je najgrđe, sve to zajedno često zamenjuju terminom „deca sa hendikepom“ .

Hraniteljstvo – hranitelji kao partneri

“Hranitelji kao partneri imaju značajnu ulogu jer se neposredno brinu o detetu pa učestvuju u radu tima za zaštitu deteta, i to kada se donose planovi pripreme za smeštaj, planovi međusobnog prilagođavanja, usluga i mera za zaštitu deteta tokom odvijanja hraniteljstva, kao i u okviru pripreme za odlazak iz hraniteljske porodice, bilo da se dete vraća u biološku porodicu, odlazi na usvojenje ili započinje samostalan život.

Reality

Devojčica trinaestak godina starosne dobi odlazi sa društvom u šetnju. Nakon izvesnog vremena nalaze je okrvavljenih usta, sa podlivima (modricama) i ogrebotinama na levoj strani oka i obraza, sa krvavim međunožjem. (Dok pišem ovaj post, stresam se od pomisli na preživljavanje tog mladog bića koje bi za desetak godina trebala postati majka).  Dete se izmešta iz prethodne porodice u sledeću.

Poslovna sposobnost - sedmi deo Porodičnog zakona

POSLOVNA SPOSOBNOST - insert iz Porodičnog zakona

Starateljstvo – šesti deo Porodičnog zakona

STARATELJSTVO - insert iz Porodičnog zakona

Hraniteljstvo – peti deo Porodičnog zakona

Hraniteljstvo - insert iz Porodičnog zakona

Hranitelj u ulozi roditelja

Pod kompetencijama hranitelja podrazumeva se posedovanje znanja, teorijskog i praktičnog, za zdrav i pravilan odgoj deteta. U priručnicima o hraniteljstvu često nailazimo na rečenicu u kojoj se kaže: od hranitelja se očekuje preuzimanje uloge roditelja. Pravmo gledano, roditelj i hranitelj u odnosu prema detetu nemaju iste pozicije a prema tome i iste raspoložive instrumente za negu i odgoj deteta.

Za ovolike godine mog života, a imam ih sasvim dovoljno, nisam upoznao ni jedan primer podizanja sopstvenog biološkog deteta iz interesa (u najužem smislu te reči). Motivacije su neka druga sociopsihološka tema. Prihvatanja dece na hraniteljstvo iz interesa koji su posledica nezavidne ekonomske situacije ukupnog društva je tema o kojoj ću pisati u nekom od sledećih naslovnih tekstova. Ovde želim istaknuti bitne razlike između roditeljstva i hraniteljstva, zakonsku regulativu koja samo delimično omogućuje hraniteljima, da preuzeti ulogu roditelja.

Roditelj poseduje roditeljsko pravo (član 7. Porodičnog zakona) iz kojeg proističu prava i obaveze roditelja. U slučajevima kada roditelji ne izvršavaju svoje obaveze prema deci, mesno nadležan centar za socijalni rad preuzima, pod određenim uslovima zaštitu deteta. Sada se upoznajemo sa terminima hraniteljstvo i starateljstvo ali i sa još jednim terminom koji nije mnogo poznat prosečnom građaninu . Za hranitelje je bitno da se upoznaju sa nekoliko odredbi Porodičnog zakona, koje ću izneti u tri sledeća teksta: hraniteljstvo, starateljstvo i poslovna sposobnost.

Da bi se detaljnije regulisala pravna oblast hraniteljstva, zakonodavac je predvideo mogućnost donošenja podzakonskih akata. U tom kontekstu Ministarstvo za rad i socijalnu politiku propisalo je Pravilnik o hraniteljstvu a koji sam preneo u prethodo objavljenim tektovima na ovom blogu, u izvornom ćiriličnom obliku.

Hraniteljstvo - Kompetencije hranitelja

„Posledice prethodnih iskustava ove dece otežavaju prepoznavanje i adekvatno reagovanje na njihove potrebe, za šta su potrebna specifična znanja i veštine hranitelja. Polazeći od razlika između roditeljstva i hraniteljstva, kao i od većeg broja zadataka koji imaju hranitelji, kroz pripremu i obuku razvija se skup znanja i veštine neophodnih za uspešno obavljanje hraniteljskih zadataka koji se razvrstava u pet kategorija kompetencija hranitelja“.

Sadržaj svih pet hraniteljskih kompetencija sadržan je u edukativnom programu obuke za potencijalne hranitelje, a koji je uređen Pravilnikom nadležnog ministarstva i sprovodi se u centrima za socijalni rad.
Citirani tekstovi preuzeti su iz štampnaog izdanja „Sigurnim korakom do hraniteljstva“ od autorki koje su najkompetentnije za oblast hraniteljstva. To znači da su delovi ovg teksta pod citatom upravo informacije iz prve ruke.

Ne brinite za vaše živote

Pogledajte novinske članke o hraniteljstvu, nebilo vam teško i dosadno, uostalom i nema ih tako često po dnevnim novinama. Možda dvanaest članaka na godišnjem nivou. Kada se desi neki teži propust nekog radnika negog centra za socijalni rad, neko od novinara nađe za shodno da slučaj iznese u javnost. Obično je razlog za eventualno pisanje teksta o hraniteljstvu neka vrsta promocije. Ili predstavnici državnih institucija nadležni za pitanje hraniteljstva daju statističke izjave o „uspesima“ ili je to neki članak o hraniteljskoj porodici. Istraživačko novinarstvo se ne bavi hraniteljstvom?

HRANITELJSKA POVELJA

HRANITELJSKA POVELJA

Na našem prostoru, koji karakteriše pluralistička kultura, želimo da se zauzimamo za dostojanstvo ljudske ličnosti i kroz hraniteljstvo zajednički doprinosimo uzvišenju ljudskog dostojanstva.

U tom smislu prihvatamo ovu povelju kao zajedničku obavezu na dijalog i saradnju. Ona opisuje temeljne zadatke hraniteljstva iz kojih izvodi niz smernica i obaveza. Ona treba da na svim nivoima hraniteljstva unapredi kulturu dijaloga i saradnje.

Hraniteljstvo i negativan uticaj okruženja

Ljudski mozak se u potpunosti razvija do, otprilike, dvadeset godina starosti organizma. Jedan od kritičnih perioda za razvoj mozga dolazi u period između prve i četvrte godine života. Tokom ovog perioda odvijaju se procesi koji upravljaju razvojem ličnosti i kongitivne sposobnost (sposobnosti saznanja). Razvoj mozga u tom period je direktno pod uticajem negativnih faktora sredine, uključujući nedostatak stimulacije zbog emocionalne nemare, loše ishrane, izloženost nasilju i zlostavljanju.

Negativni uticaji na živutnu sredinu imaju direktan uticaj na sve oblasti stvaranja novih neurona (neurogeneze), izumiranje i reapsorpciju neurona, sinaptična vajanja (određivanje sastava sinapse), rast i još mnogo toga što može dovesti do kortikalne atrofije. Većine procesa koji su uključeni u pravilan psihofizički razvoj ljudskog bića zasniva se na uspostavljanjju bliskih negovanja odnosa i zaštite životne sredine, odstranjivanjem uzročnika povećanja nivoa kortizola (hormona stresa). Povišen nivo kortizola svakoko može da kompromituje (ošteti) imuni sistem.
Negativni uticaj, u ovom kritičnom periodu razvoja ljudskog bića, može imati doživotne posledice.

Ovim tekstom želim samo da istaknem veličinu i snagu negativnog uticaja nezdrave životne sredine na mlado ljudsko biće, u najranijem periodu njegovog razvoja.

Ovo je jedan od najjači razlog za neophodnu partnersku saradnju nadležnog Centra za socijalni rad i hranitelja kojem je dodeljeno dete na smeštaj.
Ako nadležan radnik Centra (voditelj slučaja) hranitelju prosledi verodostojne i precizne podatke o stanju deteta koje se dodeljuje na hraniteljstvo i ako hranitelj dobro “sažvaće” definiciju posebnih potreba onda su stvoreni osnovni uslovi za uspešan odgoj jednog mladog ljudskog bića. Predstoji samo još korektna i dvosmerna saradnja voditelja slučaja i hranitelja. Ne poštovanje partnerskih principa ima pogubne posledice pre svega za štićenika ali isto i za društvo u celini.

Društvo, školstvo i posebne potrebe

Svi smo se rasparali. Živimo neki život koji uopšte ne mogu da razumem. Zaječar ima jednu školu za decu koja imaju smetnje u razvoju. Od septembra ove godine neće moći primati nove polaznike. Došlo je vreme kada moramo reći „stop ovoj vrsti diskriminacije“. 

Loše strane hraniteljstva

Od jednog beogradskog novinara dobio sam informaciju da ovog vikenda (26.-28.marta) dvoje romske dece - dve sestre od 9 i 11 godina koje pripadaju Centru za socijalni rad - Novi Kneževac trebaju da budu smeštene na hraniteljstvo u porodicu koja je prošla prvi deo obrade ali ne i obuku pri Centru za socijalni rad - Ada.  Prema raspoloživim informacijama stariji brat ove dve devojcice ima krimogene karakteristike (nije poznato da li ima dosije ili ne).

Racionalno ljudsko biće postavlja pitanje:

Koliko je pametno decu, koja i sama mogu da budu sklona takvom ponašanju smestiti u porodicu koja nije stekla neophodne veštine da pomognu takvoj deci? Da li je ovo pravi način da se izgubi jedna kvalitetna hraniteljska porodica koja prihvati zapuštenu decu različitog etničkog porekla u predtinejdžerskom dobu koja dolaze, po svemu sudeći, iz dosta razorene porodice. Ima li sve to neke veze sa Pravilnikom o hraniteljstvu, obuci za specijalizovano hraniteljstvo i minimalnim stnadardima (?) pitaju se hranitelji.

Dečji dodatak za decu na hraniteljstvu

Pravo i uslovi za ostvarivanje prava na dečji dodatak propisani su Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom (Sl.gl.RS br.16/02, 115/05 I 107/09).

Prilikom odlučivanja o pravu uz ostale uslove cene se i materijalni uslovi porodice i ovo pravilo se primenjuje za sve podnosioce zahteva bez obzira da li su roditelji, staratelji ili hranitelji.

Za decu u hraniteljskim porodicama pravo na dečji dodatak ostvaruje se pod povoljnijim uslovimaj er se na prihode porodice primenjuje census koji je veći za 20% od redovnog cenzusa, a iznos dečjeg dodatka veći je za 30% od redovnog iznosa.

U skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji se primenjuje od 31.12.2009. hranitelj deteta ukoliko ispunjava ostale zakonske uslove može ostvariti pravo na dečji dodatak za svako dete na hraniteljstvu kao i za četvoro sopstvene dece.
Jedno pitanja za mene ostaje i dalje bez odgovara:
Ako famozni "cenzus" predstavlja novčani iznos za definiciju socijalnog minimuma, zašto se  onda dete smešta u tu porodicu koja, potvrdama dokazuje da ostvaruje prihode ispod "cenzusa" kako bi zadovoljila uslove za sticanje prava na DD ako je jedno od osnovnih načela da hraniteljska porodica mora biti finsijski odnosno ekonomski stabilna (situirana)?
Siguran sam da bi jedna analiza Centara za socijalni rad (na celoj teritoriji Srbije) mogla značajno da pomogne u razrešavanju ove tabu teme.

P.S.
Zar stvarno niko ne prepoznaje instrument za "držanje hranitelja pod kontrolom"?
(Ako hranitelj obezbedi pravo na DD za svog hranjenika i počne da "talasa o dečjim pravima" može ostati bez hraniteljske podobnosti zbog nedostatka potrebnih sopstvenih izvora prihoda.)

Reči zahvalnosti

Jedno mlado biće, napisa reči koje neće niko da čita jer više niko i nema vremena za decu u državi Srbiji gde su deca jedino ostala kao sredstvo za postizanje nekih, za mene niskih ciljeva. Jedno mlado biće koje je među stotinu drugih imalo malo sreće da nađe kutak u tuđem domu poklanja mi ovu predivnu pesmicu.

Oni me čuvaju

I mene sada sunce greje,
i meni se sada sreća smeje.
Manje me sada boli duša,
sada i mene neko sluša.

Sad neko moju sreću slavi,
problemima se mojim bavi.
Da uspešna budem pomažu mi sada,
oni su svetlost, oni su nada.

Otac mi nije, majka mi niji,
oni su nešto najmilije.
Sa njima živim, s njima se smejem,
u njihovom se domu hranim i grejem.

I kad mi pogled ko sunce sine
to je jer neko o meni brine.
...........................................
Osim reči zahvalnosti nemam komentara.

Partnerska saradnja

Saradnja sa lokalnim samoupravama organizacije civilnog društva (OCD) ocenjuju veoma različito. Iskustva koja organizacije imaju sa lokalnim samoupravama kreću se od krajnje pozitivnih do veoma negativnih, od primera otvorene saradnje do primera nepoverenja i zaziranja od OCD-a, što se očituje klasičnim nipodaštavanjem. Odnosi lokalne samouprave prema OCD veoma često zavise od političke volje, političkih promena i opredeljenja pojedinaca na vlasti.

Hraniteljstvo od poverenja - deo V (poslednji)

Hranitelji koji se bave visokokvalitetnim hraniteljstvom imaju drugačiji cilj od ostalih. Postoji nešto više od običnog obavljanja posla što ih motiviše da daju sve od sebe i zbog toga publika koja dođe na njihovu predstavu reaguje burnim aplauzom. Oni se bave hraniteljstvom iz viših razloga nego što je novčana nadoknada ili dodeljeno im priznanje. Postoji jedna stvar koja ih odvaja od drugog dela drugih hranitelja, a to je snažna želja da obezbede izvanrednu uslugu detetu na hraniteljstvu.
Kao što možete pretpostaviti, proučavam hraniteljstvo (kao oblik socijalne usluge). Video sam dobro hraniteljstvo, loše i stvarno loše. Upoznao sam hranitelje kojima je stvarno stalo i koji zaista nastoje da poboljšaju kvalitet hraniteljstva. Upoznao sam i one druge hranitelje koje, osim novčane nadoknade, ništa drugo ne interesuje. Kada se nalazite sa druge strane, razlika je više nego očiledna.

Hraniteljstvo od poverenja - deo IV

Većina hranitelja nije spremna na uspeh kada se sve okolnosti sklope. Većina hranitelja nije sigurna kada ulazi u hraniteljstvo, ali ipak to čine, makar i pogrešno.
Iako možete nekoga ubediti, manipulisati njime ili na prevaru ubediti nekoga da koristi vaše usluge, na taj način ne možete steći poverenje ili ugraditi trajan uspeh.

Hraniteljstvo od poverenja - deo III

Ulazite u period kada ćete sigurno osetiti zebnju koja prethodi vašim ubrzanim promenama. I to je u redu. Možete iskoristiti tu energiju da započnete teži, posao implementacije koji nailazi. Vaš zadatak je da najpre razrešite pitanja u vezi sa „četri postulata“, bez obzira koliko ste stišnjeni sa vremenom. To se obično smatra „vremenom sagorevanja“, period adaptacije hranjenika na promenu uslova i sredine. To vreme može trajati i duže ali je bitno da to vreme mora biti u kontinuitetu, najčešće tri do šest meseci, kada je sve usredsređeno na inicijative koje će dovesti do odskočne daske u vašem radu.

Hraniteljstvo od poverenja - deo II

Uspeh koji postignete u direktnoj je vezi sa koracima koje ste osmislili. Da bi ostvarili trajan uspeh u hraniteljstvu prvo morate osmisliti uspešan plan. Morate ustanoviti koji su koraci neophodni da bi ste stekli i zadržali kredibilitet i poverenje. Bez plana i dalje ćete reagovati na događaje umesto da uzmete učešće, nastojaćete da pokupite zaradu na brzinu umesto da osigurate stalno poverenje. Nedostatak vizije budućnosti koju priželjkujete unosi neodlučnost, nestabilnost i nedoslednost u vašim odlukama.

Hraniteljstvo od poverenja - deo I

Ljudi se u svom životu bave svim i svačim. I svi, na svoj način, teže da postignu neki uspeh. Hraniteljstvo je priča za sebe. Baviti se hraniteljstvom ili ne? Možda i vas muči ova dilema. Međutim, ova dilema ima rešenje u jednostavnoj rečenici: Hraniteljstvo od poverenja.
Osoba od poverenja učiniće sve da učini obećano i to je veoma važno. Ali, ako osoba od poverenja nije efikasna u svom radu, poverenje je neće daleko dovesti. Ono vam može doneti nešto sitnog interesa i sve se završava na tome. Visok stepen poverenja potreban vam je da biste stigli na vrh. Takva vrsta poverenja mora se izgraditi, ona se ne nasleđuje niti nastaje slučajno. Ona se mora zaraditi i čuvati, ali se nikada ne može fabrikovati.
Bez obzira na sve što ste do sada naučili iz empirije za vrhunske rezultate u hraniteljstvu potrebno je više od hrabrosti i laskanja. Ukoliko ste osoba od poverenja koja se bavi hraniteljstvom, uspećete u ovom poslu za kraće vreme nego što mislite i sa manje stresa nego što ste navikli ako primenite pravila koja pročitate na ovom blogu.

Pravilnik o hraniteljstvu

Osobe koje razmišljaju da se bave hraniteljstvom pre donošenja konačne odluke trebale bi da se detaljnije upoznaju sa zakonskim i podzakonskim aktima koji na bilo koji način regulišu obaveze i prava hraniteljskih lica.
Pravilnik o hraniteljstvu propisuje veliki deo predmetne materije. Ovde se navode samo oni segmenti pravilnika koji koji mogu biti od bitnog uticaja kod potencijalnih hranitelja za donošenje konačne odluke.

Naknade za hraniteljstvo

(Сл. гласник РС бр. 15/92 , 100/93 , 12/94 , 51/97 , 70/03 , 97/03 , 99/04 , 100/04 , 25/05 , 77/05 , 60/06 )

Пречишћен текст закључно са изменама из Сл. гл. РС бр. 60/06 које су у примени од 22/07/2006.
(измене у чл.: 5 , 10а , 10б , 11 , 12 .)

Sećanja

Ovaj tekst nastaje nekoliko nedelja pre nego što će se završiti godina dana postojanja Asocijacije hranitelja i usvojitelja Srbije "Porodica plus" i dve godine od susreta hranitelja članova takozvane "somborske inicijativne grupe", održanog 15. marta 2008. u Soboru.
Sa pipremom za osnivanje Asocijacije počelo se mnogo kasnije nego što je u samom začetku planirano iz razloga koji nisu predmet ovog teksta. Beše kako beše, priprema za Osnivačku skupštinu otpočela je u Beogradu, 15 novembra 2008. "Osnivačka skupština" održana je u Novom Beogradu, 29.novembra 2008.
Tehnička priprema za registraciju Asocijacije počela je prvim sastankom radne grupe 12.12.2008. u Beogradu (u prostorijama "Familija" koji su nastavljeni 13. do 15. decembra 2008. U Pančevu.
Registracija Asocijacije privedena je kraju, 23.februara 2009.

Položaj i stanje NVO u Srbiji - deo drugi

Malo ko osporava da su nevladine organizacije (NVO) u izvesnoj meri dale doprinos događajima na našim prostorima. Uprkos zabeleženim dostignućima, današnji položaj NVO u Srbiji ogleda se, pre svega, u njegovom loše regulisanom statusu.

Javno zastupanje/zagovaranje

Javno zastupanje je akt ili proces podrške određenoj temi ili rešavanju problema, proces koji uključuje serije političkih akcija (misli se na širi kontekst a ne na uži i banalizovani) koje sprovode organizovani građani kako bi transformisali odnose moći. To podrazumeva javni govor radi privlačenja pažnje zajednice prema važnom pitanju i usmeravanju donosioca odluka prema rešenju ili, ako hoćete, to je rad sa drugim ljudima i organizacijama na promenama.

Nekad i sad

Prelistavajući raznu priručnu literaturu, jedno izdanje iz 2005. skrenulo mi je posebnu pažnju. Moram priznati da mi je dalo uporne tačke za definisanje najbitnijeg programskog delovanja udruženja hraniteljskih porodica „Iskrica“. 

U pometom priručniku  navode se stavovi stručnih timova centara za socijalni rad na temu unapređenja porodičnog smeštaja (hraniteljstva). U tom odeljku navode se problemi  od kojih su najviše istaknuti:

-Problemi osamostaljivanja dece posle završene škole (verovatno se misli na sticanje punoletstva) –  Miloševac, Subotica, Stara Pazova, Zaječar...

-Nedovoljnost sredstava za posebne potrebe deteta  - Stara Pazova

-Nedovoljna afirmacija hraniteljstva –Stara Pazova,
...

Laža i paralaža

U Politici je 04/02/2010 objavljen članak "Usvojitelji traže zdravu decu" u okviru kojeg je izneta tvrdnja: "Није било захтева за усвајање деце са Хаитија". U daljem tekstu stoji:

Život bez principa

Najveći kompliment koji mi je ikad upućen dobio sam kada bi me neko upitao šta ja mislim i pri tom saslušao moj odgovor. Iznenađen sam, i radostan, kada se to desi, pošto se retko ko tako postavi prema meni, a to obično znači i da me dobro poznaje.
Ako čovek svakodnevno šeta po šumi pola dana zato što voli šumu, on je u opasnosti da ga smatraju za dangubu; ali ako provede ceo dan kao špekulant, cene ga kao vrednog i preduzimljivog građanina.
Putevi pomoću kojih možete doći do novca gotovo bez izuzetka vode nadole. Uraditi nešto samo da biste zaradili novac prosto znači da ste istinski besposleni ili u nekom još gorem stanju. Ako radnik ne dobije više od plate koju mu poslodavac daje, on je prevaren, on vara samoga sebe. Ako želite da zaradite novac kao pisac ili predavač, morate biti popularni, što znači da se morate strmoglaviti ka dnu. One usluge za koje društvo najradije plaća najneprijatnije je obaviti. Plaćeni ste da budete nešto manje od čoveka. Ova država obično ni genija ne nagrađuje mnogo bolje. Čak i pesnik ovenčan lovorovim vencem retko se može pohvaliti novcem za autorska prava. On se mora podmititi bačvom vina; a možda se i neki drugi pesnik odvoji od svoje muze da proceni tu istu bačvu. A što se tiče moga posla, moji saradnici (ili bar oni koji bi po funkciji trebali biti) uopšte ne žele onu vrstu rada koji ja obavljam sa najviše zadovoljstva. Oni više vole da ja svoj posao obavljam grubo i ne sasvim dobro. Da, ne dovoljno dobro.

Zakon ili pravda

Priroda nam je dala dar koji obuhvata sve druge darove. To je dar života - fizičkog, intelektualnog i moralnog života. Ali, život se ne može sam održavati. Stvaranjem života čoveku je poverena odgovornost da ga čuva, razvija i usavršava. Da bi to ostvarili, priroda nas je snabdela nizom čudesnih sposobnosti. I smestila nas usred raznovrsnih prirodnih resursa. Delujući našim sposobnostima na te prirodne resurse, pretvaramo ih u proizvode i koristimo. Ovaj proces je neophodan da bi život čoveka tekao svojim određenim tokom.

Zakon i demokratija

Ne bavim se politikom ali se ona (na moju žalost) bavi samnom kao i sa mnogim slobodoumnim građanima. Kako bi privukao pristalice građanske opcije, u smislu zajedničke emancipacije građana ka pozitivnom napretka ljudske zajednice stavljam ovaj post, ali i još nekoliko sledećih, na ovom blogu mada na prvi pogled njima ovde nije mesto. Ali samo na prvi pogled.

Deca sa posebnim potrebama

U medijima se učestalo, koristi izraz “deca sa posebnim potrebama”. U podeli informacija za javnost upotreba ovog izraza, namerno ili slučajno, formira javno mnjenje, vrlo često sa pogrešnom slikom o pravom stanju stvari. Praktično informacija biva transformisana u dezinformaciju. Kome i zašto to treba? Svako ima pravo na svoje mišljenje.

U ime istine želim da javnost upoznam sa pravim značenjem ovog izraza.

Upravljačka matrica NVO

Na ovoj tabeli prikazane su osnovne oblasti u kojima upravljački organi NVOrganizacije treba da spovode upravljačke dužnosti.

Zašto Asocijacija?

Hraniteljska udruženja imaju isti interes: savlađivanje društvenih barijera radi ostvarenja proklamovane misije. 

Okupljeni oko ostvarivanja identičnog cilja odlučuju da koncentrišu svoje ljudske resurse i stupaju u nacionalnu koaliciju pod nazivom Asocijacija hranitelja i usvojitelja Srbije "Porodica plus".

O položaju NVO u Srbiji

Poražavajuće je saznanje da građani ne prepoznaju NVO sektor kao organizaciju građana, kao strukture kojima i sami pripadaju. Nešto više od polovine nezna da li i koje NVO postoje u njihovim neposrednim okruženjima. To se može delimično opravdati opštedruštvenom apatijom u koju su građani utonuli nakon društvenih lomova 90-tih sa tendecijom permanentnog porasta početkom 21. veka.

Međutim, kada su u pitanju lokalne samouprave tu nema nikakvog smisla za razumevanje. Lokalne samouprave se u principu teško odlučuju za podršku NVO. I kada se sredstva ipak neka finansijska sredstva za finansiranje NVO odvoje, često nema procedure za njihovu raspodelu i onda se ona dodeljuju arbitarno. Reč je o odlukama koje se odnose na visinu sredstava,budžetsku liniju koja to predviđa, kriterijume prema kojim se ova sredstva dodeljuju, odnosno proceduru dodele sredstava koja nije transparentna.

Od humanizma do profesionalizma

U javnim nastupima, po nekom nepisanom pravili, uvek mi postavljaju isto pitanje: "Da li je hraniteljstvo humanitarni rad ili se ipak radi o profesionalizmu?" Najveći broj hranitelja će odgovoriti da su ušli u hraniteljstvo iz ljubavi prema deci. Predstavnici institucija nadležnih za hraniteljski/porodični smeštaj tvrde da se hraniteljski rad smatra profesionalnim. Neutralne osobe, neupućene u domen hraniteljstva imaju oprečne odgovore: "iz materijalizma" ili "iz ljubavi" i "iz humanosti". Moj lični odgovor je: "Ljudi to rade zato što misle da znaju to da urade". Smatram da je hraniteljstvo, za sada, ipak jedna vrsta amaterskog rada. Rad sa svojim detetom ne može se šablonski upotrebiti u radu sa tuđim detetom. Svako od nas može, uz malo muke sebi skovati nekakvu tarabu koja će zadovoljiti svoju svrhu ali nekoj drugoj osobi morate napraviti tarabu po nekakvim tehničkim normama pogotovu ako ste, makar i simbolično plaćeni.

OCD i Zakon o socijalnoj zaštiti

Nacrt novog Zakona o socijalnoj zaštiti koji se nalazi na "javnoj raspravi" takođe kao i trenutno važeći nema precizirane formulacije odnosa na relaciji: Centar za socijalni rad - lokalna samouprava - OCD (organizacije civilnog društva). Doduše neke su stvari "nalickane" ali su i dalje ostale šuplje što će se verovatno kasnije zapunjavati prozirnim podzakonskim aktima.

Porodica kao osnovna ćelija ljudske zajednice

U našem državnom sistemu, porodica je izgubila osnovni značaj. 90.-tih godina državni terorizmi su poistovećeni sa različito imenovanim sukobima na balkanskim prostorima. Nakon 2000.-te, demokratija je poistovećena sa anarhijom a sve je to imalo za posledicu: desetkovanje i slamanje ekonomski jake porodice sa ciljem lakšeg manipulisanja ukupnim ljudskim resursima. Dve cele generacije su izgubljene u svakom smislu. Jedna generacija umire ostavljajući za sobom "osakaćene" potomake a ova druga nastavlja sa "oskrnavljenim" porodicama. Jedna od posledicatih dešavanja je i uvećan broj dece koja su, iz raznih razloga, izmeštena iz bioloških porodica ili su lišena roditeljskog staranja. Ta deca kao "društveni škart" u velikoj meri opterećuju finansijski ali pre svega i socijalno, svoje okruženje. Iz tog razloga bivaju marginalizovana iz društvenih tokova. Javnost o njima nema prave informacije i često stiče pogrešnu sliku. Jedan broj tih nesrećnih stvorenja biva sмešten u hraniteljske porodice adrugi broj sa težim ili teškim smetnjama u razvoju ostaju po domovima.

Motivi za bavljenjem hraniteljstvom

MOTIVI ZA BAVLJENJE HRANITELJSTVOM mogu biti;

Altruistički – osećanje ljubavi i naklonost prema deci I osećanje potrebe da se deci pruži ljubav i zaštita.
Fatalistički – predstavlja ideju da samo briga o detetu daje smisao postojanju, na primer “bez dece život nema smisao”.
Narcistički – Uverenje da briga o detetu povećava vrednost nas samih jer tako postajemo značajni i važni.
Instrumentalni – uverenje da će im dete sigurno uzvratiti ljubav i pažnju , na primer: “da imam nekog u starosti kad onemoćam”.

Jedan od razloga može biti i mogućnost za ostvarenjem novčane naknade za svoj rad (kod nas u Srbiji po ugovoru o delu) i određena prava ( ali ne i prava iz radnog odnosa) ili da putem hranitreljstva povećaju socijalni ugled svoje porodice. Većina ovih razloga je slična onim zbog kojih se odlučujemo i za stvaranjem biološke dece.

Motivacija ne počiva samo na jednom razlogu. U praksi ne srećemo “čiste” motive. Najčešće su svi motive manje ili više isprepletani. Za kvalitetno hraniteljstvo treba da su dominantno uključeni altruistički motivi.