Hraniteljstvo - Kompetencije hranitelja

„Posledice prethodnih iskustava ove dece otežavaju prepoznavanje i adekvatno reagovanje na njihove potrebe, za šta su potrebna specifična znanja i veštine hranitelja. Polazeći od razlika između roditeljstva i hraniteljstva, kao i od većeg broja zadataka koji imaju hranitelji, kroz pripremu i obuku razvija se skup znanja i veštine neophodnih za uspešno obavljanje hraniteljskih zadataka koji se razvrstava u pet kategorija kompetencija hranitelja“.

Sadržaj svih pet hraniteljskih kompetencija sadržan je u edukativnom programu obuke za potencijalne hranitelje, a koji je uređen Pravilnikom nadležnog ministarstva i sprovodi se u centrima za socijalni rad.
Citirani tekstovi preuzeti su iz štampnaog izdanja „Sigurnim korakom do hraniteljstva“ od autorki koje su najkompetentnije za oblast hraniteljstva. To znači da su delovi ovg teksta pod citatom upravo informacije iz prve ruke.

Kompetencija prva „Za sticanje prve kompetencije neophodno je da budući hranitelji usvoje znanje o uslovima koje je potrebno obezbediti za siguran i bezbedan smeštaj deteta u porodici i okolini , o faktorima rizika za zanemarivanje i zlostavljanje deteta u porodici i spoljnoj sredini , fizičkim zdravstvenim i psihološkim znacima zanemarivanja i zlostavljanja, posebno emocionalnog i seksualnog, o adekvatnom postupanju sa decom koja su imala iskustvo zanemarivanja i zlostavljanja i resursima za podršku u prevladavanju posledica ovih iskustava, kao i o načinu postupanja hranitelja ukoliko se zlostavljanje dogodi nakon dolaska deteta u porodicu (Opšti protokol o zlostavljanju i Pravilnik o hraniteljstvu definiše aktivnosti koje hranitelj treba u tom slučaju da preuzme).“ Kompetencija druga „U okviru druge kompetencije hranitelji se osposobljavaju da razumeju razloge zbog kojih deca na hraniteljstvu imaju određene zastoje ili zaostajanja, da razumeju način na koji deca mogu iskazivati svoje potrebe i da razvijaju veštine za celovito zadovoljavanje njihovih potreba. Na razvoj dece u sistemu socijalne zaštite utiče niz nepovoljnih faktora, pa se kao posledica javlja disharmoničan razvoj dece koji se razlikuje od normativnog razvoja, odnosno dete u nekim aspektima razvoja može da funkcioniše na višem ili nižem nivou u odnosu na svoje godine. ... ... Tokom sticanja ove kompetencije obrađuju se sledeće teme: bazične potrebe, njihovo zadovoljavanje i uticaj na ponašanje i samovrednovanje deteta, normativne faze razvoja deteta, faktori iskustva koji dovode do zaostajanja u razvoju, uticaj izdvajanja deteta iz porodice i posledice po njegov razvoj (separacija i gubici), funkcionalni i disfunkcionalni obrasci porodičnog funkcionisanja i njihov uticaj na razvoj deteta, metode porodičnog vaspitanja koje su primerene uzrastu i individualnim karakteristikama deteta, ciljevima vaspitanja i pravima deteta.“ Kompetencija treća „Kada je u pitanju treća kompetencija, važno je napomenuti da dete koje dolazi u hraniteljsku porodicu, kao i svako drugo dete, ima svoju prošlost i identitet. Biološki roditelji deteta, ili makar jedan od njih, braća, sestre i drugi bliži srodnici uglavnom su poznati. Čak i dete koje nikad nije živelo u svojoj porodici zna da ona postoji i da ima svoju ličnu i porodičnu istoriju. Da bi hranitelji ovladali ovom kompetencijom potrebno je da znaju zašto je važno očuvanje ličnog identiteta i životnog kontinuiteta deteta, kakav je značaj podržavanja svih vidova kontakata deteta sa značajnim osobama iz njegove prošlosti, kako se kontakti mogu odraziti na detetova osećanja i ponašanja, kako treba postupati u pripremi deteta za kontakte i kako ga treba podržavati nakon ostvarenog kontakta te na koji način treba da razumeju i prihvataju sve vrste različitosti između sopstvene i detetove porodice.“ Kompetencija četvrta “Što se četvrte kompetencije tiče, potrebno je da hranitelji razumeju da je zajednička karakteristika dece za koju se primenjuje hraniteljstvo das u on apretrpela više separacija (odvajanja) od bliskih osoba, odnosno das u imali ponovljeno iskustvo emocionalnih gubitaka, što otežava njihovo emocionalno vezivanje I uspostavljanje odnosa poverenja sa novim osobama.Hranitelji u okviru ove kompetencije razvijaju sposobnost da prepoznaju I razumeju osećanja deteta I njega ponašanja u kontekstu ranijeg nepovoljnog iskustva. Očekuje se da hranitelji razviju veštinu pružanja podrške detetu u prevladavanju emocionalnih gubitaka I zastoju u emocionalnom razvoju koji su nastali zbog neprevladanih gubitaka. U tom smislu hranitelji moraju imati sposobnost da upravljaju sopstvenim gubicima kako bi bili u stanju da pruže podršku detetu.” Kompetencija peta “U rzvoju pete kompetencije značajno je da hranitelji razumeju da napredovanje deteta na hraniteljstvu nije samo njihova odgovornost. Bez obzira na to što o detetu na hraniteljstvu ne brinu neposredno roditelji i srodnici, oni ostaju značajni učesnici u životu deteta i donošenju plana stalnosti za dete. Takođe, stručnjaci socijalne zaštite dele odgovornost sa hraniteljima, a centar za socijalni rad je često u ulozi zakonskog staratelja deteta. Ove činjenice upućuju na obavezu hranitelja da ostvaruju saradnju sa svim osobama oddgovornim za dete. To zapravo znači da se od hranitelja očekuje da steknu znanja i razviju veštine timskog rada i podeljene odgovornosti za dete na hraniteljstvu. Roditelji deteta, hranitelji i stručnjaci centra za socijalni rad razvijaju partnerski odnos čiji je cilj ostvarivanje najboljeg interesa deteta na hraniteljstvu. U sticanju ove kompetencije obrađuju se sledeće teme: uloge i zadaci različitih učesnika u zaštiti deteta na hraniteljstvu, znanja i veštine potrebne za građenje partnerskog odnosa, prava deteta i posebno prava dece bez roditeljskog staranja, zakonska regulative kojom se uređuje zaštita dece, dužnosti, obaveze, odgovornosti i prava hranitelja, usluge i servisi podrške i veštine za njihovo aktivno korišćenje.”