Pogledajte novinske članke o hraniteljstvu, nebilo vam teško i dosadno, uostalom i nema ih tako često po dnevnim novinama. Možda dvanaest članaka na godišnjem nivou. Kada se desi neki teži propust nekog radnika negog centra za socijalni rad, neko od novinara nađe za shodno da slučaj iznese u javnost. Obično je razlog za eventualno pisanje teksta o hraniteljstvu neka vrsta promocije. Ili predstavnici državnih institucija nadležni za pitanje hraniteljstva daju statističke izjave o „uspesima“ ili je to neki članak o hraniteljskoj porodici. Istraživačko novinarstvo se ne bavi hraniteljstvom?
Svako dete ima pravo da odrasta u krugu porodice. Neka deca iz raznih razloga, zbog sopstvene dobrobiti bivaju izdvajana iz bioloških porodica. I to je pravda kada država zaštiti dete od svake vrste nasilja. Ali ako država, preko svojih organa, to ne učini na adekvatan način onda ona sigurno vrši proneveru pravde i time omogućuje novo zlo koje će nastaviti da se progresivno širi. Ta nesrećna deca sa dušama ispunjenim ožiljcimi ne vide svetlu budućnost.
Toj deci bez roditeljskog staranja, kao da je major Gavrilović lično, čim se rode održao govor u porodilištu u kome kaže: “ne brinite za živote, vi ih više i nemate, dali ste ih za otadžbinu”. Ne slažem se da deca trebaju svoj život pokloniti otadžbini. Isto se tako ne slažem da deca izuzeta iz bioloških porodica po inerciji ljudskog uma budu određeni kao “društveni škart”. I ta deca kao I sva druga trebaju imati veselo i srećno detinjstvo, a ne da glavna zasluga bude da kažu sebi - e, preživesmo i još jedan dan. Ovo je zemlja smrknutih ljudi, ovde su ljudi neprijatni. Ovde kad se neko smeje i ljubazan je obično je mlađi od 20 godina. A i takvih je sve manje. Ne znam, nekako nikad toliko cinizma nije bilo.
Kada se do zaoštrenosti razvije terminologija koja se koristi u okvirima hraniteljstva, socio-humanitarne vrednosti postaju samo fraze i poželjan refren zbog činjenice da danas nema više mogućnosti za one hranitelje koji raskinu podčinjeni odnos sa državnim institucijama u pokušaju uspostavljanja partnerskog odnosa.
Ja obično kažem da se život čoveka oslanja na filozofiju. Shodno tome citiram ”Kakva se filozofija odabire zavisi od toga kakav je tko čovek, jer filozofski sistem nije mrtav komad pokućstva koji se može odložiti ili prihvatiti kako nam je po volji, nego je produhovljen dušom čovekovom, koji je ima. (Johan Gotlib Fihte).
Svako dete ima pravo da odrasta u krugu porodice. Neka deca iz raznih razloga, zbog sopstvene dobrobiti bivaju izdvajana iz bioloških porodica. I to je pravda kada država zaštiti dete od svake vrste nasilja. Ali ako država, preko svojih organa, to ne učini na adekvatan način onda ona sigurno vrši proneveru pravde i time omogućuje novo zlo koje će nastaviti da se progresivno širi. Ta nesrećna deca sa dušama ispunjenim ožiljcimi ne vide svetlu budućnost.
Toj deci bez roditeljskog staranja, kao da je major Gavrilović lično, čim se rode održao govor u porodilištu u kome kaže: “ne brinite za živote, vi ih više i nemate, dali ste ih za otadžbinu”. Ne slažem se da deca trebaju svoj život pokloniti otadžbini. Isto se tako ne slažem da deca izuzeta iz bioloških porodica po inerciji ljudskog uma budu određeni kao “društveni škart”. I ta deca kao I sva druga trebaju imati veselo i srećno detinjstvo, a ne da glavna zasluga bude da kažu sebi - e, preživesmo i još jedan dan. Ovo je zemlja smrknutih ljudi, ovde su ljudi neprijatni. Ovde kad se neko smeje i ljubazan je obično je mlađi od 20 godina. A i takvih je sve manje. Ne znam, nekako nikad toliko cinizma nije bilo.
Kada se do zaoštrenosti razvije terminologija koja se koristi u okvirima hraniteljstva, socio-humanitarne vrednosti postaju samo fraze i poželjan refren zbog činjenice da danas nema više mogućnosti za one hranitelje koji raskinu podčinjeni odnos sa državnim institucijama u pokušaju uspostavljanja partnerskog odnosa.
Ja obično kažem da se život čoveka oslanja na filozofiju. Shodno tome citiram ”Kakva se filozofija odabire zavisi od toga kakav je tko čovek, jer filozofski sistem nije mrtav komad pokućstva koji se može odložiti ili prihvatiti kako nam je po volji, nego je produhovljen dušom čovekovom, koji je ima. (Johan Gotlib Fihte).
Нема коментара:
Постави коментар
Pišite, komentarišite, predlažite, kritikujte, postanite član ovog foruma.
Vaš mali komentar može biti veliki doprinos uspostavljanju boljitka za veselo detinjstvo svakog deteta.