Rešenje svih dilema koje zaokupljaju hranitelje leži u pokušaju krovne hraniteljske organizacije
da se premosti jaz između univerzalističkih apstrakcija o dečjem razvoju u okvirima alternativnih oblika porodične zajednice i realnosti svakodnevnih iskustava hranitelja u odgajanju i vaspitavanju dece. Kontekstualizacija i konkretizacija ne znači negiranje postojanja univerzalnih principa, niti ublažavanje njihove snage. Samo se želi podsećati da univerzalni principi ne vrede ukoliko ne mogu smisleno da se primene u određenom kontekstu i na određenu situaciju. U tom smislu je važno da se jasno artikuliše veza između teorije i prakse o dečjem razvoju u alternativnom porodičnom okruženju, sa jedne strane, i moralnih i političkih imperativa da se interveniše u zaštiti prava deteta, sa druge strane.
Svakako je važna identifikacija osnovnih karakteristika razvoja koje su zajedničke svoj deci, kao i osnovne bazične fizičke emocionalne i psihološke potrebe dece koje moraju da se zadovolje. Ali podjednako je važno i da se kaže kako način izražavanja i zadovoljavanja ovih potreba zavisi od društvenog, političkog i kulturnog konteksta.
