Poslednjih meseci, mada vrlo stidljivo ali ipak dopire do javnosti vest da su pri centrima za socijalni rad, završene prve obuke hranitelja za specijalizovano hraniteljstvo. Ne mogu da se otmem utisku da nam se opet po ko zna koji put „prodaje rog za sveću“. Pisani i elektronski mediji objavili su šture informacije u kojima zadužene osobe za obuku hranitelja proizvoljno upotrebljavaju termin „deca sa posebnim potrebam“ i poistovećuju ga sa terminom „deca sa smetnjama u razvoju“ a što je najgrđe, sve to zajedno često zamenjuju terminom „deca sa hendikepom“ .
Materijal za ovaj blog nije nastao preko noći. Nevolja nemuštog dečaka dodeljenog nam na hraniteljstvo dovela nas je do spoznaje o jednom, do tada nepoznatog segmenta društvene zajednice. Prve godine hraniteljskog rada činili smo greške. Tokom daljeg rada shvatili smo da se uspeh u hraniteljstvu, kao i u bilo kom drugom poslu, ne dešava slučajno. „Moć pozitivne misli“ i „Uspeh pomoću pozitivnog mentalnog stava“ uvrstili smo među osnovne principe koji dovode do uspeha.
Zahvaljujem se kolegijalnoj podršci mojih saradnika (Martin Sladok, Čigoja Jasmina i Milankov Stevan) koji su mi pomogli da premostim kritične momente kada sam nailazio na potpuno nerazumevanje naše sredine.
Zahvaljujem se i bližim saradnicima koji su čvrsto podržali osnivanje UHP „ISKRICA“ kao i osnivanje Asocijacije hranitelja i usvojitelja „Porodica plus“.
Zahvaljujem se svima koji su pomogli osnivanje Saveza hranitelja Srbije "Više od porodice".
Molim Božji blagoslov za sve dobre ljude koji su deo sebe podarili mladom ljudskom biću.
