Jedno mlado biće, napisa reči koje neće niko da čita jer više niko i nema vremena za decu u državi Srbiji gde su deca jedino ostala kao sredstvo za postizanje nekih, za mene niskih ciljeva. Jedno mlado biće koje je među stotinu drugih imalo malo sreće da nađe kutak u tuđem domu poklanja mi ovu predivnu pesmicu.
Oni me čuvaju
I mene sada sunce greje,
i meni se sada sreća smeje.
Manje me sada boli duša,
sada i mene neko sluša.
Sad neko moju sreću slavi,
problemima se mojim bavi.
Da uspešna budem pomažu mi sada,
oni su svetlost, oni su nada.
Otac mi nije, majka mi niji,
oni su nešto najmilije.
Sa njima živim, s njima se smejem,
u njihovom se domu hranim i grejem.
I kad mi pogled ko sunce sine
to je jer neko o meni brine.
...........................................
Osim reči zahvalnosti nemam komentara.
