Prošlo
je više od decenije nakon iskoraka ka zaboravljenim ljudskim vrednostima a
Srbija je još uvek zemlja velikih kontrasta, bez usaglašenih nacionalnih
prioriteta (ako izuzmemo (Kosovo i evropregovore), sa još uvek nedovoljno profilisanom političkom
scenom. Pored socio-ekonomskog raslojavanja u socijalnoj tranziciji, prisutni
su i drugi društveni rascepi, vidljivi u odnosima centar-periferija (Beograd-Srbija)
kao i oni između političkostranačkih i građanskih orijentacija.
Iako
su vidljivi značajni pozitivni pomaci u hraniteljstvu, sukobi različitih stranačkih
interesa konstantno ometaju pojedinačne i kolektivne napore hranitelja kao
građana za ostvarivanjem pozicije aktivnog socijalno-političkog subjekta. Sa
druge strane, usled nedostatka političke kulture, iskustva i znanja, većina hranitelja
ostaje pasivna i aktivira se samo u onoj meri koliko centri za socijalni rad
nalože, često bazirajući svoju odluku na „principu izbora manjeg zla“.
