Porodica kao osnovna ćelija ljudske zajednice

U našem državnom sistemu, porodica je izgubila osnovni značaj. 90.-tih godina državni terorizmi su poistovećeni sa različito imenovanim sukobima na balkanskim prostorima. Nakon 2000.-te, demokratija je poistovećena sa anarhijom a sve je to imalo za posledicu: desetkovanje i slamanje ekonomski jake porodice sa ciljem lakšeg manipulisanja ukupnim ljudskim resursima. Dve cele generacije su izgubljene u svakom smislu. Jedna generacija umire ostavljajući za sobom "osakaćene" potomake a ova druga nastavlja sa "oskrnavljenim" porodicama. Jedna od posledicatih dešavanja je i uvećan broj dece koja su, iz raznih razloga, izmeštena iz bioloških porodica ili su lišena roditeljskog staranja. Ta deca kao "društveni škart" u velikoj meri opterećuju finansijski ali pre svega i socijalno, svoje okruženje. Iz tog razloga bivaju marginalizovana iz društvenih tokova. Javnost o njima nema prave informacije i često stiče pogrešnu sliku. Jedan broj tih nesrećnih stvorenja biva sмešten u hraniteljske porodice adrugi broj sa težim ili teškim smetnjama u razvoju ostaju po domovima.


Mi koji se bavimo delom dečje populacije udomljenim u okviru naših porodica upućeni smo u tu materiju i uzimamo za slobodu da iznesemo u javnost naša praktična zaznanja o sledećem:

•  Svi programi koje je usvojila Vlada RS (uglavnom posle 2002.ge)na temu društvene brige o deci doneti su deklarativno jer u praksi, lokalne samouprave ne sprovode socijalne programe.
• Hraniteljska udruženja nisu prihvaćena od strane bilo kojih političkostranačkih opcija, koje participiraju ili ne u lokalnim vlastima, u smislu partnerskih rešavanja socijalne dubioze.
• Hraniteljstvo i usvojiteljstvo se još uvek zasniva na dva zakona (Zakon o socijalnoj zaštiti i Porodični zakon) koji, zbog neusaglašenosti sa nastalim uslovima i vremenom, ne "pokrivaju" sva pitanja iz ove oblasti. Podzakonskim aktima iz ove oblasti samo je data mogućnost pojedincima u lokalnim vlastima za zloupotrebe ali ne i obaveza u rešavanju socijalnih pitanja građana. Nema nagoveštaja o donošenju zakona o hraniteljstvu i usvojeništvu što i na dalje produžava birokratku nekulturu u ovoj delikatnoj materiji.
• Privatni sektor nema izgrađen pozitivan stav prema socijalno ugroženoj populaciji a samim tim i istančan ukus za donatorstvom ili sponzorstvom.
• Građanin je samo sićušan činilac civilne grupacije koja još uvek ne nalazi puta za izlazak iz opše letargije.
• Ostaju samo pojedinci koji su uspeli da sačuvaju ljudsko dostojanstvo. To su osobe koje srećem na mnogim forumima. Neke od njih se bave ovim pitanjima informativno a neke i empirijski.

Ne može me niko ubediti da je sve ovo "U najboljem interesu dece"

Hranitelji Srbije osnovali su nacionalnu asocijaciju, Asocijacija hranitelja i usvojitelja Srbije "Porodica plus" sa ciljem da okupe sve hrabre i čestite ljude radi koncentrisanja mudrosti, znanja i iskustva u cilju izgradnje svesti celokupne zajednic o životnoj odgovornosti svakog pojedinca za opstanak najranjivije populacije koja predstavlja značajan deo osnovnog izvora budućih ljudskih resursa.