Čitam tekst objavljen na adresi
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=09&dd=22&nav_category=12&nav_id=460343
Citiram deo teksta:
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=09&dd=22&nav_category=12&nav_id=460343
Citiram deo teksta:
"Malo građana zna da hraniteljstvo, pored humanitarnog karaktera, može da bude i izvor prihoda za celu porodicu, što je informacija posebno značajna za one koji su ostali bez posla."
Ježim se od pomisli da neuki novinari promovišu hraniteljstvo kao unosan biznis a ne kao socijalnu odgovornost sa pratećom novčanom nadoknadom za pokrivanje troškova. Naknada za rad hranitelja iznosi oko 100 eura. Samo neki od mediokriteta mogu konstantovati da od te sume novca može živeti cela porodica (mislim na potpunu porodicu prosečnu sa četri člana).
Dalje citiram:
"Država nudi dodatna novčana sredstva za hraniteljske porodice koje su spremne da na hraniteljstvo prime decu sa teškoćama u razvoju."
Istina je da hranitelj može primiti iznos za tuđu negu po odluci nadležnofg centra za socijalni rad pod uslovom da dete kroz kategorizaciju rešenjem komisije ostvari pravo na tuđu negu. I to nije ništa novo. Ostalo je sve "skurdi-vardi", u prevodu, kako se ko snađe.
O pravnim okvirima i birokratskom načinu ostvarivanja dečjih prava na zadovoljenju svojih potreba do sada nema pisanih niti izgovorenih reči kroz medije. Verovatno i mnogi hranitelji imaju šta pametno da kažu ali to nikoga iz resora socijalne politike ne interesuje.
Ježim se od pomisli da neuki novinari promovišu hraniteljstvo kao unosan biznis a ne kao socijalnu odgovornost sa pratećom novčanom nadoknadom za pokrivanje troškova. Naknada za rad hranitelja iznosi oko 100 eura. Samo neki od mediokriteta mogu konstantovati da od te sume novca može živeti cela porodica (mislim na potpunu porodicu prosečnu sa četri člana).
Dalje citiram:
"Država nudi dodatna novčana sredstva za hraniteljske porodice koje su spremne da na hraniteljstvo prime decu sa teškoćama u razvoju."
Istina je da hranitelj može primiti iznos za tuđu negu po odluci nadležnofg centra za socijalni rad pod uslovom da dete kroz kategorizaciju rešenjem komisije ostvari pravo na tuđu negu. I to nije ništa novo. Ostalo je sve "skurdi-vardi", u prevodu, kako se ko snađe.
O pravnim okvirima i birokratskom načinu ostvarivanja dečjih prava na zadovoljenju svojih potreba do sada nema pisanih niti izgovorenih reči kroz medije. Verovatno i mnogi hranitelji imaju šta pametno da kažu ali to nikoga iz resora socijalne politike ne interesuje.
Hraniteljska porodica može ostvariti subvenciju na info-stan, subvenciju na utrošenu električnu energiju, besplatne udžbenike za decu koja pohadžaju osnovnu i srednju školu, troškove mature, troškove eskurzija, a u nekim situacijama i novčanu pomoć u vidu jednokratnih novčanih pomoći.
ОдговориИзбришиDakle nije u pitanju samo dodatak za tudju pomoć i negu i naknada za rad hranitelja.
Zahvaljujem na komentaru.
ОдговориИзбришиSa dužnim poštovanjem priznajem da ste u pravu. Shodno Pravilniku o kriterijumima i merilima za utvrđivanje cena usluga u oblasti socijalne zaštite koje finansira republika, za lice koje pruža hraniteljske usluge predviđena je novčana naknada. U poslednjih nekoliko godina visina ove naknade iznosi oko 100 eura na mesečnom nivou za rad sa jednim detetom ista uvećava za polovinu, a za rad sa tri deteta blizu 200 eura. Iz toga sledi da proporcionalnom uplatom za PIO, hraniteljskom licu se priznaje oko 4 meseca penzijskog staža za godišnji rad sa jednim detetom, odnosno godinu dana penzijskog staža za godinu dana rada sa tri deteta. Nejasno definisanje u Pravilniku dovelo je do polemike o eventualno uvećanoj naknadi za rad hraniteljskog lica sa detetom ometenim u razvoju.
Pravilnik precizno definiše novčani iznos naknade za potrebe deteta, na primer: „hranarina“, ekskurzije, letovanja/zimovanja, školska učila i oprema, „džeparac“ i sl.
Pravilnik predviđa i dodatne naknade i benefite na lokalnim nivoima. Osim grada Beograda drugi gradovi i opštine u Srbiji ne predviđaju dodatne naknade ili benefite za podsticaj hraniteljstva u svojim sredinama.
Ja pokušavam otvori suštinu pitanja iz konteksta finansiranja hraniteljstva a to su zapravo nekoliko pitanja: Zašto samo Beograd dodeljuje benefite hraniteljskim porodicama? Zašto se hraniteljskim licima ne vrši transfer naknade za rad preko tekućih računa građana? Zašto ostvarivanje pojedinih prava deteta zavisi od dobre volje birokratskih činovnika? Zašto lokalne vlasti širom Srbije ne planiraju budžetiranje za razvoj i unapređenje uslova za kvalitniji odgoj i vaspitanje dece na porodičnom smeštaju?
Nije sve u onoj staroj poslovici "u se, nada se i poda se" U pitanju je nedovoljna socijalizacija ove kategorije dece što za posledicu ima otežanu integraciju mladih u društvene tokove a sa istovremeno su otvorene mogućnosti za geometrijsku progresiju siromaštva.