Latinsko značenje reči peticija je pismena molba, pismena predstavka, molba grupe građana predstavnićkom telu.
Već ovakva definicija pojma peticija, ukazuje da ova reč ima brojna i mnogostruka značenja. S jedne strane, ona se može odrediti kao oblik obraćanja građana kao pojedinca u vidu zahteva ili molbe određenom državnom (javnom) organu. Ona se istovremeno označava kao pismena predstavka, u smislu pritužbe građanina kao pojedinca određenom državom organu. Međutim, reč peticija označava i kolektivno, grupno obraćanje ili zahtev građana određenom organu, pre svega predstavničkom telu u cilju rešavanja određenog pitanja od užeg ili šireg društvenog interesa, odnosno opšteg interesa na nacionalnom ili nižim nivoima vlasti. Pored pomenutih termina, često se upotrebljava reč predlog, koji se, čini sublimira, sve različite oblike pojedinačnog ili grupnog obraćanja građanina određenom državnom organu ili javnom telu bez posebnog određivanja njegove terminološke sadržine. Ustav Srbije iz 2006. godine, u članu 56. utvrđuje kao jedno od zajamčenih ljudskih prava – pravo na peticiju. Čini se da je ovakav ustavni naziv isuviše uzak, što ukazuje i normativna razrada ovog člana, jer se u ovom članu Ustava utvrđuje ne samo pravo na peticiju već i podnošenje drugih predloga. Drugi predlog nije peticija, već drugi oblik pismena, a sam Ustav ne razrađuje dalje niti pojam peticije niti pojam drugih predloga. Kako poseban zakon ne postoji, ostaje nejasno i šta je to peticija, a još više dilema postoji u vezi sa izrazom “drugi predlozi.
U Srbiji nema posebnog zakonskog okvira koji bi na opšti način utvrdio celovit sistem ostvarivanja ovog ljudskog pravaČinjenica da ne postoji jedinstveni pravni režim, u velikoj meri “ometa” ostvarivanje prava na podnošenje peticije i drugih predloga. Izvesna pravila samo su parcijalno utvrđena, kao na primer, Zakonom o lokalnoj samoupravi iz 2007. godine, koji peticijama i drugim predlozima u najširem smislu te reči posvećuje “čak” dva člana. Kada kažemo u “najširem smislu” to znači da pomenuti zakon ne govori direktno o peticijama i predlozima već o oblicima neposrednog učešca građana u formi građanske inicijative.
Poslovnikom Narodne skupštine, utvrđeno je da jedno od stalnih tela jeste i Odbor za predstavke i peticije, koji se i danas relativno retko sastaje. Zakon o Vladi i Poslovnik Vlade Republike Srbije, iako je Vlada jedan od šest najviših državnih organa utvrđenih Ustavom Republike Srbije ne sadrži ni jednu normu koja bi regulisala ostvarivanje prava na predstavke i peticije.
Zakon o državnoj upravi sadrži odredbe o pravu na pritužbu, ali se postavlja sadržinsko pitanje šta je to po svojoj pravnoj formi pritužba građanina. U različitim sudskim postupcima stranke mogu pritužbama da se obrate na primer, predsedniku Suda. U širem smislu, pritužbe takode imaju karakter “drugih predloga”, a šta su to drugi predlozi, uzimajuci u obzir činjenicu da u vezi sa ostvarivanjem ovog prava nema celovitog zakona koji bi definisao pojam peticije, predstavke, pritužbe, predloga i sl. nastaje značajna pravna praznina koja u velikoj meri onemogućava i obesmišljava ovo ljudsko pravo.
Praksa pokazuje da opštinski i gradski propisi ovo pitanje uređuju uglavnom načelno, a da forma peticije, predstavke, pritužbe ili predloga, po pravilu ne određuje, kao ni postupak ni način po kome organ javne vlasti postupa po njhovom prijemu. Zato pravo na predstavke i druge predloge, ni na nivou države kao ni na nivou opštine, gradske opštine ili grada nema u praksi onaj značaj koji mu Ustav daje i koje bi realno trebao da ima a to je da se suštinski omogući građanima da pokrenu delotvorne inicijative i nosiocima vlasti daju konsruktivne i kvalitetne predloge za rešavanje pitanja od neposrednog, zajedničog ili opšteg intresa, što je od bitnog značaja za prevazilaženje formalne i uspostavljanje stvarne demokratije, kao i za izgradnju institucija otvorenog i slobodnog društva.
Građani putem predstavki, peticija, pritužbi i predloga, individualno ili kolektivno, mogli bi da daju neformalne predloge za donošenje ili izmenu opštinskih propisa, podnose molbe i sugerišu rešavanje određenih konkretnih problema na teriritoriji opštine, predlažu način rešavanja nekog pitanja od značaja za građane gradske opštine, grada ili opštine i upućuju kritike i pritužbe na nepravilne i nezakonite postupke organa vlasti prema njima. Stoga je afirmativna akcija koja garantuje jačanje gradanskog aktivizma, u smislu češceg podnošenja predstavki, predloga, peticija i pritužbi od građana od ogromnog značaja za podizanje javne svesti kod građana da građanin u savremenim uslovima nije podanik, vec aktivni učesnik društvenih procesa, naročito na nivou lokalne zajednice.
1. Šta je PETICIJA?
Peticija je pismeno obraćanje kojim grupa građana/ki traži od organa javne vlasti da pokrene postupak ili preduzme meru ili radnju iz svoje nadležnosti.
Šta je pravni osnov peticije?
Ustav Republike Srbije. Pravo na peticiju je Ustavom zajamčeno ljudsko pravo utvrđeno članom 56 Ustava Republike Srbije. “Svako ima pravo da, sam ili zajedno sa drugima, upućuje peticije i druge predloge državnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja, organima autonomne pokrajine i organima jedinica lokalne samouprave i da od njih dobije odgovor kada ga traži.
Da li je peticija oblik kolektivnog obraćanja građana i kojim organima se podnosi?
Peticija jeste kolektivno, grupno obraćanje građana određenom organu, pre svega predstavničkom telu u cilju rešavanja određenog pitanja od užeg ili šireg društvenog interesa, odnosno opšteg interesa na nacionalnom ili nižim nivoima vlasti. Iz Ustava Republike Srbije, međutim, proizilazi da se ona može uputiti ma kom državnom organu, organizaciji kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. U Srbiji znači, peticija ne označava samo mogućnost obraćanja skupštinama kao predstavničkim telima na svim nivoima vlasti, već i drugim pomenutim organima.
Šta bi trebalo da sadrži peticija?
Forma peticije nije određena zakonom. Pošto peticija nije isto što i narodna ili građanska inicijativa, forma peticije ne mora biti tako „stroga“ kao što je to slučaj sa zahtevom za pokretanje zakonodavne inicijative. Zato bi peticija trebalo da sadrži samo nekoliko osnovih elemenata: 1) naziv organa kome se peticija upućuje; 2) ustavni osnov za podnošenje peticije sa zahtevom da se na peticiju odgovori; 3) jasno formulisan zahtev, predlog i sl. podnosilaca; 4) objašnjenje zahteva predloga i sl. podnosilaca predstavke, ako je to potrebno; 5) ime i prezime potpisnika, njihov potpis i adresu stanovanja (svaki drugi podatak s obzirom na formu peticije ne bi bio neophodan); 6) ako se od organa javne vlasti traži da odgovori na peticiju, jasno naznačenje ovog zahteva; 7) ime i prezime, potpis, adresu i jedinstveni matični broj lica koje je pokrenulo peticiju – zastupnika drugih potpisnika povodom konkretnog zahteva.
Šta bi peticija mogla još da sadrži?
U eri informacionih tehnologija, kada se od organa traži odgovor, zastupnik potpisnika peticije mogao bi da u peticiji navede i druge podatke, kao na primer broj fiksnog i mobilnog telefona ili i-mejl adresu.
2. Šta je PREDLOG?
Predlog je pismeno obraćanje kojim građanin/ka traži od organa javne vlasti da pokrene postupak ili preduzme meru ili radnju iz svoje nadležnosti.
Šta je pravni osnov predloga?
Ustav Republike Srbije. Pravo na podnošenje predloga proizilazi iz Ustava Republike Srbije. Ustavom je pravo na peticiju zajamčeno kao osnovno ljudsko pravo u članu 56. Ustava Republike Srbije i ustavnom formulacijom su obuhvaćeni i drugi predlozi, pod kojim se podrazumevaju i predlozi i kakve druge forme kao na primer, predstavke ili pritužbe. Član 56 Ustava glasi: “Svako ima pravo da, sam ili zajedno sa drugima, upućuje peticije i druge predloge državnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja, organima autonomne pokrajine i organima jedinica lokalne samouprave i da od njih dobije odgovor kada ga traži.
Da li je predlog oblik kolektivnog obraćanja građana i kojim organima se podnosi?
Predlog jeste oblik individualnog obraćanja građana (pravnih lica). Ipak, kada se predlogom zahteva da se pokrene postupak koji se odnosi na svega nekoliko lica, a ne na pitanja od šireg društvenog interesa, čini se da bi predlog mogli da podnesu i nekoliko građana/ki. Iz Ustava Republike Srbije proizilazi da se predlog može uputiti ma kom državnom organu, organizaciji kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, organima autonomne pokrajine i jedinicama lokalne samouprave.
Šta bi treba da sadrži predlog?
Forma predloga u kontekstu u kojem ga spominjemo, nije određena zakonom. Ona je oblik „neformalnog“ obraćanja organima pa ni način obraćanja ne mora biti tako „strog“. Predlog bi trebao da sadrži samo nekoliko osnovnih elemenata:
naziv organa kome se predlog upućuje;
ustavni osnov za podnošenje predloga sa zahtevom da se na predlog odgovori;
jasnu formulaciju šta se predlogom zahteva;
objašnjenje zahteva predloga i sl. ako je to potrebno;
ime i prezime podnosioca, njegov/njen potpis i adresa stanovanja.
Šta bi predlog mogao još da sadrži?
U eri informacionih tehnologija, kada se od organa traži odgovor, podnosilac predloga mogao bi da u predlogu navede i druge podatke, kao na primer broj fiksnog i mobilnog telefona ili i-mejl adresu, ili na primer da mu se odgovor dostavi mejlom.
Već ovakva definicija pojma peticija, ukazuje da ova reč ima brojna i mnogostruka značenja. S jedne strane, ona se može odrediti kao oblik obraćanja građana kao pojedinca u vidu zahteva ili molbe određenom državnom (javnom) organu. Ona se istovremeno označava kao pismena predstavka, u smislu pritužbe građanina kao pojedinca određenom državom organu. Međutim, reč peticija označava i kolektivno, grupno obraćanje ili zahtev građana određenom organu, pre svega predstavničkom telu u cilju rešavanja određenog pitanja od užeg ili šireg društvenog interesa, odnosno opšteg interesa na nacionalnom ili nižim nivoima vlasti. Pored pomenutih termina, često se upotrebljava reč predlog, koji se, čini sublimira, sve različite oblike pojedinačnog ili grupnog obraćanja građanina određenom državnom organu ili javnom telu bez posebnog određivanja njegove terminološke sadržine. Ustav Srbije iz 2006. godine, u članu 56. utvrđuje kao jedno od zajamčenih ljudskih prava – pravo na peticiju. Čini se da je ovakav ustavni naziv isuviše uzak, što ukazuje i normativna razrada ovog člana, jer se u ovom članu Ustava utvrđuje ne samo pravo na peticiju već i podnošenje drugih predloga. Drugi predlog nije peticija, već drugi oblik pismena, a sam Ustav ne razrađuje dalje niti pojam peticije niti pojam drugih predloga. Kako poseban zakon ne postoji, ostaje nejasno i šta je to peticija, a još više dilema postoji u vezi sa izrazom “drugi predlozi.
U Srbiji nema posebnog zakonskog okvira koji bi na opšti način utvrdio celovit sistem ostvarivanja ovog ljudskog pravaČinjenica da ne postoji jedinstveni pravni režim, u velikoj meri “ometa” ostvarivanje prava na podnošenje peticije i drugih predloga. Izvesna pravila samo su parcijalno utvrđena, kao na primer, Zakonom o lokalnoj samoupravi iz 2007. godine, koji peticijama i drugim predlozima u najširem smislu te reči posvećuje “čak” dva člana. Kada kažemo u “najširem smislu” to znači da pomenuti zakon ne govori direktno o peticijama i predlozima već o oblicima neposrednog učešca građana u formi građanske inicijative.
Poslovnikom Narodne skupštine, utvrđeno je da jedno od stalnih tela jeste i Odbor za predstavke i peticije, koji se i danas relativno retko sastaje. Zakon o Vladi i Poslovnik Vlade Republike Srbije, iako je Vlada jedan od šest najviših državnih organa utvrđenih Ustavom Republike Srbije ne sadrži ni jednu normu koja bi regulisala ostvarivanje prava na predstavke i peticije.
Zakon o državnoj upravi sadrži odredbe o pravu na pritužbu, ali se postavlja sadržinsko pitanje šta je to po svojoj pravnoj formi pritužba građanina. U različitim sudskim postupcima stranke mogu pritužbama da se obrate na primer, predsedniku Suda. U širem smislu, pritužbe takode imaju karakter “drugih predloga”, a šta su to drugi predlozi, uzimajuci u obzir činjenicu da u vezi sa ostvarivanjem ovog prava nema celovitog zakona koji bi definisao pojam peticije, predstavke, pritužbe, predloga i sl. nastaje značajna pravna praznina koja u velikoj meri onemogućava i obesmišljava ovo ljudsko pravo.
Praksa pokazuje da opštinski i gradski propisi ovo pitanje uređuju uglavnom načelno, a da forma peticije, predstavke, pritužbe ili predloga, po pravilu ne određuje, kao ni postupak ni način po kome organ javne vlasti postupa po njhovom prijemu. Zato pravo na predstavke i druge predloge, ni na nivou države kao ni na nivou opštine, gradske opštine ili grada nema u praksi onaj značaj koji mu Ustav daje i koje bi realno trebao da ima a to je da se suštinski omogući građanima da pokrenu delotvorne inicijative i nosiocima vlasti daju konsruktivne i kvalitetne predloge za rešavanje pitanja od neposrednog, zajedničog ili opšteg intresa, što je od bitnog značaja za prevazilaženje formalne i uspostavljanje stvarne demokratije, kao i za izgradnju institucija otvorenog i slobodnog društva.
Građani putem predstavki, peticija, pritužbi i predloga, individualno ili kolektivno, mogli bi da daju neformalne predloge za donošenje ili izmenu opštinskih propisa, podnose molbe i sugerišu rešavanje određenih konkretnih problema na teriritoriji opštine, predlažu način rešavanja nekog pitanja od značaja za građane gradske opštine, grada ili opštine i upućuju kritike i pritužbe na nepravilne i nezakonite postupke organa vlasti prema njima. Stoga je afirmativna akcija koja garantuje jačanje gradanskog aktivizma, u smislu češceg podnošenja predstavki, predloga, peticija i pritužbi od građana od ogromnog značaja za podizanje javne svesti kod građana da građanin u savremenim uslovima nije podanik, vec aktivni učesnik društvenih procesa, naročito na nivou lokalne zajednice.
1. Šta je PETICIJA?
Peticija je pismeno obraćanje kojim grupa građana/ki traži od organa javne vlasti da pokrene postupak ili preduzme meru ili radnju iz svoje nadležnosti.
Šta je pravni osnov peticije?
Ustav Republike Srbije. Pravo na peticiju je Ustavom zajamčeno ljudsko pravo utvrđeno članom 56 Ustava Republike Srbije. “Svako ima pravo da, sam ili zajedno sa drugima, upućuje peticije i druge predloge državnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja, organima autonomne pokrajine i organima jedinica lokalne samouprave i da od njih dobije odgovor kada ga traži.
Da li je peticija oblik kolektivnog obraćanja građana i kojim organima se podnosi?
Peticija jeste kolektivno, grupno obraćanje građana određenom organu, pre svega predstavničkom telu u cilju rešavanja određenog pitanja od užeg ili šireg društvenog interesa, odnosno opšteg interesa na nacionalnom ili nižim nivoima vlasti. Iz Ustava Republike Srbije, međutim, proizilazi da se ona može uputiti ma kom državnom organu, organizaciji kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. U Srbiji znači, peticija ne označava samo mogućnost obraćanja skupštinama kao predstavničkim telima na svim nivoima vlasti, već i drugim pomenutim organima.
Šta bi trebalo da sadrži peticija?
Forma peticije nije određena zakonom. Pošto peticija nije isto što i narodna ili građanska inicijativa, forma peticije ne mora biti tako „stroga“ kao što je to slučaj sa zahtevom za pokretanje zakonodavne inicijative. Zato bi peticija trebalo da sadrži samo nekoliko osnovih elemenata: 1) naziv organa kome se peticija upućuje; 2) ustavni osnov za podnošenje peticije sa zahtevom da se na peticiju odgovori; 3) jasno formulisan zahtev, predlog i sl. podnosilaca; 4) objašnjenje zahteva predloga i sl. podnosilaca predstavke, ako je to potrebno; 5) ime i prezime potpisnika, njihov potpis i adresu stanovanja (svaki drugi podatak s obzirom na formu peticije ne bi bio neophodan); 6) ako se od organa javne vlasti traži da odgovori na peticiju, jasno naznačenje ovog zahteva; 7) ime i prezime, potpis, adresu i jedinstveni matični broj lica koje je pokrenulo peticiju – zastupnika drugih potpisnika povodom konkretnog zahteva.
Šta bi peticija mogla još da sadrži?
U eri informacionih tehnologija, kada se od organa traži odgovor, zastupnik potpisnika peticije mogao bi da u peticiji navede i druge podatke, kao na primer broj fiksnog i mobilnog telefona ili i-mejl adresu.
2. Šta je PREDLOG?
Predlog je pismeno obraćanje kojim građanin/ka traži od organa javne vlasti da pokrene postupak ili preduzme meru ili radnju iz svoje nadležnosti.
Šta je pravni osnov predloga?
Ustav Republike Srbije. Pravo na podnošenje predloga proizilazi iz Ustava Republike Srbije. Ustavom je pravo na peticiju zajamčeno kao osnovno ljudsko pravo u članu 56. Ustava Republike Srbije i ustavnom formulacijom su obuhvaćeni i drugi predlozi, pod kojim se podrazumevaju i predlozi i kakve druge forme kao na primer, predstavke ili pritužbe. Član 56 Ustava glasi: “Svako ima pravo da, sam ili zajedno sa drugima, upućuje peticije i druge predloge državnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja, organima autonomne pokrajine i organima jedinica lokalne samouprave i da od njih dobije odgovor kada ga traži.
Da li je predlog oblik kolektivnog obraćanja građana i kojim organima se podnosi?
Predlog jeste oblik individualnog obraćanja građana (pravnih lica). Ipak, kada se predlogom zahteva da se pokrene postupak koji se odnosi na svega nekoliko lica, a ne na pitanja od šireg društvenog interesa, čini se da bi predlog mogli da podnesu i nekoliko građana/ki. Iz Ustava Republike Srbije proizilazi da se predlog može uputiti ma kom državnom organu, organizaciji kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, organima autonomne pokrajine i jedinicama lokalne samouprave.
Šta bi treba da sadrži predlog?
Forma predloga u kontekstu u kojem ga spominjemo, nije određena zakonom. Ona je oblik „neformalnog“ obraćanja organima pa ni način obraćanja ne mora biti tako „strog“. Predlog bi trebao da sadrži samo nekoliko osnovnih elemenata:
naziv organa kome se predlog upućuje;
ustavni osnov za podnošenje predloga sa zahtevom da se na predlog odgovori;
jasnu formulaciju šta se predlogom zahteva;
objašnjenje zahteva predloga i sl. ako je to potrebno;
ime i prezime podnosioca, njegov/njen potpis i adresa stanovanja.
Šta bi predlog mogao još da sadrži?
U eri informacionih tehnologija, kada se od organa traži odgovor, podnosilac predloga mogao bi da u predlogu navede i druge podatke, kao na primer broj fiksnog i mobilnog telefona ili i-mejl adresu, ili na primer da mu se odgovor dostavi mejlom.
3. Šta je PREDSTAVKA?
Predstavka je pismeno obraćanje koje građanin/ka ili više lica upućuje organu javne vlasti, a u kojoj izražava neslaganje u pogledu načina rada i postupanja određenog organa ili se njihov način rada i postupanja kritikuju od strane građana/ki (može se zvati i primedba).
Šta je pravni osnov predstavke?
Ustav Republike Srbije. Pravo na podnošenje predstavke proizilazi iz Ustava Republike Srbije. Ustavom je pravo na peticiju zajamčeno kao osnovno ljudsko pravo u članu 56. Ustava Republike Srbije i ustavnom formulacijom su obuhvaćeni i drugi predlozi, pod kojim se podrazumeva i predstavka. Član 56. Ustava glasi: “Svako ima pravo da, sam ili zajedno sa drugima, upućuje peticije i druge predloge državnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja, organima autonomne pokrajine i organima jedinica lokalne samouprave i da od njih dobije odgovor kada ga traži. To mogu biti i pojedini zakoni, ali se onda ona odnosi samo na konkretne subjekte, kao što je to predviđeno Zakonom o radiodifuziji. Pored izraza predstavka u zakonima u Srbiji se pominju i drugi izrazi, kao na primer primedba ili prigovor.
Da li je predstavka oblik kolektivnog obraćanja građana i kojim organima se podnosi?
Predstavka jeste oblik individualnog ili kolektivnog obraćanja građana (pravnih lica). Ono u čemu se ovo pismeno obraćanje razlikuje od drugih kao oblik ostvarivanja participativne demokratije, jeste što se njime izražava neslaganje ili se kritikuje način rada ili postupanje određenog organa javne vlasti od strane građana i građanki/pravnih lica. Iz Ustava Republike Srbije, proizilazi da se predstavka može uputiti ma kom državnom organu, organizaciji kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, organima autonomne pokrajine i jedinicama lokalne samouprave. Predstavka bi trebalo da bude podneta neposredno organu čiji se rad kritikuje, odnosno sa čijim radom se podnosilac predstavke ne slaže.
Šta bi trebalo da sadrži predstavka?
Forma predstavke u kontekstu u kojem je spominjemo nije određena zakonom. Ona je oblik „neformalnog“ obraćanja organima pa ni način obraćanja ne mora biti tako „strog“. Predstavka bi trebalo da sadrži samo nekoliko osnovnih elemenata: 1) naziv organa kome se predstavka upućuje; 2) ustavni osnov za podnošenje predstavke sa zahtevom da se na predstavku odgovori osim ako je predstavka anonimna; 3) jasnu formulaciju kritike ili neslaganja koja ne sme biti upućena u formi pretnje ili vulgarnog izražavanja; 4) objašnjenje neslaganja, odnosno kritike, ako je to potrebno; 5) ime i prezime podnosioca, njegov/njen potpis i adresu stanovanja (predstavka može biti i anonimna ali se u tom slučaju od organa kome je upućena ne može tražiti odgovor). Predstavku može da podnese i više lica. Kada je podnosi više lica, predstavka treba da sadrži elemente koje sadrži i peticija.
Šta bi predstavka mogla još da sadrži?
U eri informacionih tehnologija, kada se od organa traži odgovor, to mogu biti i broj fiksnog i mobilnog telefona ili i-mejl adresa podnosioca, ili na primer da mu se odgovor dostavi mejlom.
4. Šta je PRITUŽBA?
Pritužba je pismeno obraćanje koje građanin/ka upućuje organu javne vlasti, a u kome iznosi da mu je aktom ili radnjom tih organa povređeno neko pravo ili pravni interes.
Šta je pravni osnov pritužbe?
Ustav Republike Srbije. Pravo na podnošenje pritužbe proizilazi iz Ustava Republike Srbije. Ustavom je pravo na peticiju zajamčeno kao osnovno ljudsko pravo u članu 56. Ustava Republike Srbije i ustavnom formulacijom su obuhvaćeni i drugi predlozi, pod kojim se podrazumevaju i pritužbe i kakve druge forme kao na primer, predstavke ili pritužbe. Član 56 Ustava glasi: “Svako ima pravo da, sam ili zajedno sa drugima, upućuje peticije i druge predloge državnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja, organima autonomne pokrajine i organima jedinica lokalne samouprave i da od njih dobije odgovor kada ga traži. Međutim, pravni osnov pritužbe proizilazi i iz Zakona o državnoj upravi, Zakona o Zaštitniku građana i drugih zakona.
Da li je pritužba oblik individualnog obraćanja građana i kojim organima se podnosi?
Pritužba jeste oblik individualnog obraćanja građana (pravnih lica). Pritužba po svojoj formi se odnosi na konkretno kršenje određenog prava i pravnog interesa aktom ili radnjom organa. Pritužba se pre svega odnosi na organe uprave na svim nivoima vlasti i organizacije kojima je povereno vršenje upravnih javnih ovlašćenja. Međutim, u nekim zakonima pritužba ima značenje konkretnog pisma kojim se pokreće određeni konkretan postupak (kao na primer postupak pred Zaštitnikom građana), ili pritužbe na rad organa državne uprave utvrđen Zakonom o državnoj upravi.
Šta bi trebalo da sadrži pritužba?
Forma pritužbe može da bude određena posebnim zakonima (npr. pritužba Zaštitniku građana). Ali ne postoji jedinstvena forma pritužbe koja bi obuhvatala sve organe kao što to proizilazi iz Ustava. Pritužba bi trebalo da sadrži:
naziv organa kome se pritužba upućuje;
postupak ili radnja organa koja je bila ustavni osnov za podnošenje pritužbe;
detaljan opis situacije kojom je radom ili postupanjem organa došlo do povrede prava ili pravnih interesa građana/ke;
ime i prezime podnosioca, njegov/njen potpis i adresa stanovanja.
Šta bi pritužba mogla još da sadrži?
U eri informacionih tehnologija, kada se od organa traži odgovor, podnosilac pritužbe mogao bi da u pritužbi navede i druge podatke, kao na primer broj fiksnog i mobilnog telefona ili i-mejl adresu, ili na primer da mu se odgovor dostavi mejlom.
Нема коментара:
Постави коментар
Pišite, komentarišite, predlažite, kritikujte, postanite član ovog foruma.
Vaš mali komentar može biti veliki doprinos uspostavljanju boljitka za veselo detinjstvo svakog deteta.