- Problemi koje identifikujemo kao najvažnije
- Problemi i smetnje koji otežavaju rad hraniteljskim udruženjima
- Predlog za poboljšanje saradnje sa lokalnom samoupravom i centrom za socijalni rad
- Doprinos implementaciji Strategije za smanjenje siromaštva
PROBLEMI KOJE IDENTIFIKUJEMO KAO NAJVAŽNIJE
Po pravilu siromaštvo povlači za sobom i društvenu isključenost dece sa svim negativnim implikacijama na sve ostale oblasti života deteta. U vezi s tim želimo posebno da ukažemo na društvenu isključenost dece bez roditeljskog staranja (nemogućnost učešća dece u procesima donošenja odluka od značaja za njih i pristupa odgovarajućim edukativnim, zabavnim, kulturnim sadržajima), diskriminaciju i segregaciju. Učinili bi smo veliku nepravdu ako ovom prilikom ne spomenemo izuzetno težak položaj dece i omladine po izlasku iz hraniteljskih domova zbog sticanja punoletstva i gubitka prava na ovaj vid socijalne zaštite. Ove probleme, ocenjujemo kao sistemske i vidimo svoju konstruktivnu ulogu u rešavanju istih.
SMETNJE KOJE OTEŽAVAJU RAD HRANITELJSKIM UDRUŽENJIMA
Ukazujemo na nepovoljno zakonsko okruženje i zakonski okvir koji otežavaju rad hranitelja i njihovih udruženja, rad zasnovan na principima delovanja organizacije civilnog društva. To je prvi veliki problem.
Većina hraniteljskih udruženja deluje u lokalnim sredinama bez podrške lokalnih vlasti za njihove aktivnosti što predtsavlja drugi veliki problem.
Saradnju sa lokalnim samoupravama hraniteljska udruženja kao organizacije civilnog društva (OCD) ocenjuju veoma različito. Iskustva koja ove organizacije imaju sa lokalnim samoupravama kreću se od pozitivnih do veoma negativnih. Udruženja veoma teško uspostavljaju saradnju sa lokalnom samoupravom i ostaju bez njene finansijske podrške. Postoji nepoverenje i nezainteresovanost u odnosu na hraniteljska udruženja koja ulažu napor da uspostave komunikaciju sa lokalnim vlastima, da zastupanjem interesa svojih ciljnih grupa pomognu da hranitelji što više učestvuju u procesu donošenja odluka, planova, programa, strategija i učestvuju u realizaciji istih. Po “difoltu”ovakva situacija se ponavlja i na relaciji udruženja – centri za socijalni rad.
Želimo ukazati na nemogućnost uspostavljanja komunikacije i direktnih sastanaka sa predstavnicima lokalnih vlada, dugo čekanje na odgovore, na podršku koja nije suštinska već samo deklarativna, nedostatak jasne i pravovremene informacije, uniformna pisma i odgovore bez jasne veze sa pitanjem i problemom, glomaznu proceduru za zakazivanje prijema i komplikovanu birokratiju.
Treći veliki problem predstavlja usporeno razvijanje saradnje sa centrima za socijalni rad (u daljem tekst: centar). Postoji nepoverenje i nezainteresovanost u odnosu na hraniteljska udruženja koja ulažu napor da uspostave komunikaciju sa centrima, da zastupanjem interesa svojih ciljnih grupa pomognu da hranitelji što više učestvuju u procesu donošenja odluka, planova, programa, strategija i učestvuju u realizaciji istih. Stiče se utisak da su rukovodeći ljudi centara odustali od odeje nadležnog Ministarstva po kojoj su centri bili zaduženi za edukaciju hraniteljskih klubova i pripreme za njihovo osamostaljivanje kroz formiranje hraniteljskih udruženja sa statusom pravnih lica.
Želimo ukazati na poteškoće oko uspostavljanja zdrave komunikacije, na podršku koja nije suštinska već samo deklarativna, nedostatak jasne informacije, isključivost udruženja u proceduri rešavanja kriznih situacija ali i neprihvatanja mišljenja kao nekompetentna i pozitivne uloge udruženja u konfliktnim situacijama.
Iz praktičnog iskustva, mreža hraniteljskih udruženja ima se utemeljen utisak da su hraniteljske usluge van Beograda u neravnopravnom položaju u odnosu na iste iz glavnog grada, da su predstavnici Vladinih institucija nezainteresovani za hraniteljstvo van Beograda. Udruženja su prepoznala diskriminacioni oblik društvenog odnosa prema deci bez roditeljskog staranja koja su smeštena van Beograda, Ovde govorimo o benefitima koji nisu dostupni deci bez roditeljskog staranja smeštena u porodice van Beograda. Konkretno govorimo o dodatnim novčanim sredstvima na teret lokalnih budžeta za ekskurzije, stipendije, ali i povlastica za komunalne usluge. Nedopustivo je da se dete smešta u hraniteljsku porodicu sa uskraćenim pravom na opremu (jednokratno pravo prilikom smeštaja deteta u hraniteljsku porodicu). Ovo se s pravom stavlja na teret neadekvatne socijalne politike lokalnih samouprava ali je odgovornost podeljena sa nadređenim organima državnih institucija.
PREDLOG ZA POBOLJŠANJE SARADNJE SA LOKALNOM SAMOUPRAVOM I CENTROM ZA SOCIJALNI RAD
Za ostvarivanje partnerske saradnje neophodno je da se obostrano oslobodimo prošlosti. To znači da nam predstoje prvi koraci u otklanjanju nepoverenja i podcenjivanja, koraci u ubrzanoj izgradnji međusobnog partnerstva.
Članice Saveza od samog svog osnivanja iskazuju volju za saradnjom sa centrima i lokalnim samoupravama. Novi Zakon o socijalnoj zaštiti članom 7. predvidviđa mogućnost široke saradnje svih činioca u sferi pružanja socijalnih usluga. Stavljajući akcenat na ovaj član Zakona apelujemo na nadležno ministarstvo da utiče na centre ali i na lokalne samouprave u smislu prihvatanja hraniteljskih udruženja kao partnerske saradnike i otpočnu sa iniciranjem protokola Ili sporazuma o saradnji sa hraniteljskim udruženjima.
Samo tako možemo uspostaviti kanal koji bi omogućio posredno učešće hranitelja u rešavanje ključnih pitanja koja su u vezi sa kvalitetom odgoja dece smeštene u hraniteljskim porodicama. Samo zajedničkim radom u okviru partnerske saradnje možemo postići zajednički cilj, u našem slučaju dobrobit deteta na hraniteljstvu.
DOPRINOS IMPLEMENTACIJI STRATEGIJE ZA SMANJENJE SIROMAŠTVA
Hraniteljska udruženja su zainteresovana za aktivno uključenje u implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva posebno u oblasti socijalne zaštite, zdravstve zaštite i obrazovanja dece bez roditeljskog staranja
U svojim aktivnostima i projektima udruženja vide direktnu povezanost sa Strategijom za smanjenje siromaštva, jer su im ciljne grupe hraniteljska lica a krajnji korisnici deca smeštena na hraniteljstvo ili mogu biti smeštena na hraniteljstvo, dakle grupe kojima je pomoć najpotrebnija. U svojim programima aktivnosti udruženja su usmerena na posrednu i neposrednu podršku deci bez roditeljskog staranja. Dodali bi i angažovanja na zaštiti dece od zlostavljanja, nasilja svakog oblika, na inkluziji dece sa smetnjama u razvoju u sve nivoe društvenog života i zaštiti od stigmatizacije. Udruženja su spremna na aktiviranje konkretnih mera koje doprinose obogaćivanju iskustva dece, poboljšanju njihovog materijalnog stanja, unapređenju njihovog obrazovanja, što sve zajedno doprinosi dečijem pozitivnom razvoju i odrastanju i pomaže da se prekine međugeneracijska transmisija siromaštva.
Po pravilu siromaštvo povlači za sobom i društvenu isključenost dece sa svim negativnim implikacijama na sve ostale oblasti života deteta. U vezi s tim želimo posebno da ukažemo na društvenu isključenost dece bez roditeljskog staranja (nemogućnost učešća dece u procesima donošenja odluka od značaja za njih i pristupa odgovarajućim edukativnim, zabavnim, kulturnim sadržajima), diskriminaciju i segregaciju. Učinili bi smo veliku nepravdu ako ovom prilikom ne spomenemo izuzetno težak položaj dece i omladine po izlasku iz hraniteljskih domova zbog sticanja punoletstva i gubitka prava na ovaj vid socijalne zaštite. Ove probleme, ocenjujemo kao sistemske i vidimo svoju konstruktivnu ulogu u rešavanju istih.
SMETNJE KOJE OTEŽAVAJU RAD HRANITELJSKIM UDRUŽENJIMA
Ukazujemo na nepovoljno zakonsko okruženje i zakonski okvir koji otežavaju rad hranitelja i njihovih udruženja, rad zasnovan na principima delovanja organizacije civilnog društva. To je prvi veliki problem.
Većina hraniteljskih udruženja deluje u lokalnim sredinama bez podrške lokalnih vlasti za njihove aktivnosti što predtsavlja drugi veliki problem.
Saradnju sa lokalnim samoupravama hraniteljska udruženja kao organizacije civilnog društva (OCD) ocenjuju veoma različito. Iskustva koja ove organizacije imaju sa lokalnim samoupravama kreću se od pozitivnih do veoma negativnih. Udruženja veoma teško uspostavljaju saradnju sa lokalnom samoupravom i ostaju bez njene finansijske podrške. Postoji nepoverenje i nezainteresovanost u odnosu na hraniteljska udruženja koja ulažu napor da uspostave komunikaciju sa lokalnim vlastima, da zastupanjem interesa svojih ciljnih grupa pomognu da hranitelji što više učestvuju u procesu donošenja odluka, planova, programa, strategija i učestvuju u realizaciji istih. Po “difoltu”ovakva situacija se ponavlja i na relaciji udruženja – centri za socijalni rad.
Želimo ukazati na nemogućnost uspostavljanja komunikacije i direktnih sastanaka sa predstavnicima lokalnih vlada, dugo čekanje na odgovore, na podršku koja nije suštinska već samo deklarativna, nedostatak jasne i pravovremene informacije, uniformna pisma i odgovore bez jasne veze sa pitanjem i problemom, glomaznu proceduru za zakazivanje prijema i komplikovanu birokratiju.
Treći veliki problem predstavlja usporeno razvijanje saradnje sa centrima za socijalni rad (u daljem tekst: centar). Postoji nepoverenje i nezainteresovanost u odnosu na hraniteljska udruženja koja ulažu napor da uspostave komunikaciju sa centrima, da zastupanjem interesa svojih ciljnih grupa pomognu da hranitelji što više učestvuju u procesu donošenja odluka, planova, programa, strategija i učestvuju u realizaciji istih. Stiče se utisak da su rukovodeći ljudi centara odustali od odeje nadležnog Ministarstva po kojoj su centri bili zaduženi za edukaciju hraniteljskih klubova i pripreme za njihovo osamostaljivanje kroz formiranje hraniteljskih udruženja sa statusom pravnih lica.
Želimo ukazati na poteškoće oko uspostavljanja zdrave komunikacije, na podršku koja nije suštinska već samo deklarativna, nedostatak jasne informacije, isključivost udruženja u proceduri rešavanja kriznih situacija ali i neprihvatanja mišljenja kao nekompetentna i pozitivne uloge udruženja u konfliktnim situacijama.
Iz praktičnog iskustva, mreža hraniteljskih udruženja ima se utemeljen utisak da su hraniteljske usluge van Beograda u neravnopravnom položaju u odnosu na iste iz glavnog grada, da su predstavnici Vladinih institucija nezainteresovani za hraniteljstvo van Beograda. Udruženja su prepoznala diskriminacioni oblik društvenog odnosa prema deci bez roditeljskog staranja koja su smeštena van Beograda, Ovde govorimo o benefitima koji nisu dostupni deci bez roditeljskog staranja smeštena u porodice van Beograda. Konkretno govorimo o dodatnim novčanim sredstvima na teret lokalnih budžeta za ekskurzije, stipendije, ali i povlastica za komunalne usluge. Nedopustivo je da se dete smešta u hraniteljsku porodicu sa uskraćenim pravom na opremu (jednokratno pravo prilikom smeštaja deteta u hraniteljsku porodicu). Ovo se s pravom stavlja na teret neadekvatne socijalne politike lokalnih samouprava ali je odgovornost podeljena sa nadređenim organima državnih institucija.
PREDLOG ZA POBOLJŠANJE SARADNJE SA LOKALNOM SAMOUPRAVOM I CENTROM ZA SOCIJALNI RAD
Za ostvarivanje partnerske saradnje neophodno je da se obostrano oslobodimo prošlosti. To znači da nam predstoje prvi koraci u otklanjanju nepoverenja i podcenjivanja, koraci u ubrzanoj izgradnji međusobnog partnerstva.
Članice Saveza od samog svog osnivanja iskazuju volju za saradnjom sa centrima i lokalnim samoupravama. Novi Zakon o socijalnoj zaštiti članom 7. predvidviđa mogućnost široke saradnje svih činioca u sferi pružanja socijalnih usluga. Stavljajući akcenat na ovaj član Zakona apelujemo na nadležno ministarstvo da utiče na centre ali i na lokalne samouprave u smislu prihvatanja hraniteljskih udruženja kao partnerske saradnike i otpočnu sa iniciranjem protokola Ili sporazuma o saradnji sa hraniteljskim udruženjima.
Samo tako možemo uspostaviti kanal koji bi omogućio posredno učešće hranitelja u rešavanje ključnih pitanja koja su u vezi sa kvalitetom odgoja dece smeštene u hraniteljskim porodicama. Samo zajedničkim radom u okviru partnerske saradnje možemo postići zajednički cilj, u našem slučaju dobrobit deteta na hraniteljstvu.
DOPRINOS IMPLEMENTACIJI STRATEGIJE ZA SMANJENJE SIROMAŠTVA
Hraniteljska udruženja su zainteresovana za aktivno uključenje u implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva posebno u oblasti socijalne zaštite, zdravstve zaštite i obrazovanja dece bez roditeljskog staranja
U svojim aktivnostima i projektima udruženja vide direktnu povezanost sa Strategijom za smanjenje siromaštva, jer su im ciljne grupe hraniteljska lica a krajnji korisnici deca smeštena na hraniteljstvo ili mogu biti smeštena na hraniteljstvo, dakle grupe kojima je pomoć najpotrebnija. U svojim programima aktivnosti udruženja su usmerena na posrednu i neposrednu podršku deci bez roditeljskog staranja. Dodali bi i angažovanja na zaštiti dece od zlostavljanja, nasilja svakog oblika, na inkluziji dece sa smetnjama u razvoju u sve nivoe društvenog života i zaštiti od stigmatizacije. Udruženja su spremna na aktiviranje konkretnih mera koje doprinose obogaćivanju iskustva dece, poboljšanju njihovog materijalnog stanja, unapređenju njihovog obrazovanja, što sve zajedno doprinosi dečijem pozitivnom razvoju i odrastanju i pomaže da se prekine međugeneracijska transmisija siromaštva.
Нема коментара:
Постави коментар
Pišite, komentarišite, predlažite, kritikujte, postanite član ovog foruma.
Vaš mali komentar može biti veliki doprinos uspostavljanju boljitka za veselo detinjstvo svakog deteta.