Hraniteljstvo i starateljstvo

Ovaj tekst je morao biti malo duži obzirom na pitanje koje dovodi hranitelje, bez izuzetka, do velikih nedoumica ali i straha od nepoznatog. Govorimo o starateljstvu u kontekstu zbrinjavanja dece koja su iz bilo kojih razloga lišena roditeljskog staranja. 
Starateljstvo ima ulogu zaštite maloletnog i/ili nesposobnog lica: - Pravne zaštite

- Društvene adaptacije, osposobljavanje za društvenu delatnost, približavanje i uključivanje u društvo
- Obezbeđivanje biološke, fiziološke i zdravstvene zaštite
- Stručne , profesionalne, kulturne
- Ekonomske zaštite
To jednostavno znači da država preuzima zaštitu lica o kojima porodica nije u stanju da se stara. Kada je reč o položaju, karakteru i ulozi starteljstva postoje ipak izvesna razmimoilaženja u pogledu pravne prirode odnosno karaktera starateljstva.
- Prema prvom mišljenju, starteljstvo je porodično-pravna ustanova a starateljsko pravo sastavni deo porodičnog prava . Ovo zato što se putem ove ustanove zamenjuje odnosno nadoknađuje funkcija koju porodica vrši prema maloletnim i drugim licima. Ovo shvatanje teži da starateljsko pravo uklopi u sistem porodičnog prava kao njegov sastavni deo, mada se priznaje i značaj društve zajednice u ovoj oblasti. 

 
- Prema drugom mišljenju, starateljstvo je socijalno-pravna, ili tačnije rečeno, socijalnopolitička ustanova. Kroz ovu ustanovu država ostvaruje svoje ciljeve i zadatke u zbrinjavanju i rešavanju pitanja neobezbeđenih lica kojimaje potrebna pomoć države i društva. Starateljstvo predstavlja samo deo opštih socijalnih mera u ostvarivanju socijalne politike države. Pravna zaštita koja se obezbeđuje starateljstvom predstavlja samo elemenat šire socijalne zaštite koju pruža društvena zajednica nesposobnim i neobezbeđenim licima. 

 
- Prema trećem shvatanju, starateljsko pravo ne ulazi ni u porodično ni u socijalno pravo, već je sastavni deo statusnog prava, to jest prava koje uređuje položaj ličnosti i njegov pravni status. Prema tome starateljstvo bi se trebalo izučavati u sklopu ličnog odnosno statusnog prava zajedno sa pojmom i položajem fizičkog lica, njegovim atributima kao što su pravo na ime, prebivalište, pravna i poslovna sposobnost i drugo.

Sva tri mišljenja ukazuju na činjenicu da je priroda starateljstva složena i da bi njegov karakter i ulogu trebalo detaljno proučiti.

Pogledajmo šta o starateljstvu kaže Porodični zakon Republike Srbije.

Pod starateljstvo se stavljaju dete bez roditeljskog staranja (maloletni štićenik) ili punoletno lice koje je lišeno poslovne sposobnosti (punoletni štićenik), (član 124. Zakona).

Odluku o stavljanju pod starateljstvo donosi organ starteljstva, (član 125. stav 1. Zakona). Ostali stavovi ovog člana definišu sadržaj odluke.

Za staratelja se postavlja lice koje ima lična svojstva i sposobnosti potrebne za obavljanje dužnosti startelja, a pristalo je da bude startelj. (član 125. stav 1. Zakona)

Za staratelja se prvenstveno postavljaju , supružnik, srodnik ili hranitelj štićenika , osim ako interes štićenika ne nalaže drugačije. (član 125. stav 2. Zakona)

Štićenik koji je navršio 10. Godinu života i koji je sposoban z arsuđivanje ima pravo da predloži lice koje će mu biti postavljeno za staratelja. (član 127. Zakona)

Član 128. Zakona definiše ko se ne može postaviti za staratelja

Član 131. Zakona definiše uslove pod kojima organ starateljstva može vršiti neposredno starateljstvo.

Organa starateljstva dužan je da blagovremeno sprovodi postupak razrešenja i postavljenja staratelja. Ako štićenik ima imovinu, popis i procenu vrednosti iste vrši stalna komisija organa starateljstva. (član134. Zakona)

Članovi 135. do člana 140. Zakona definišu dužnosti staratelja. U slučajevima kada organ starateljstva postavi hranitelja za neposrednog štićenika možemo zaključiti shodno Zakonu da se ovi članovi primenjuju za hranitelje kao neposredne staratelje. Ono što hranitelj-startelj treba da zna to su starateljske dužnosti: da se stara da čuvanje, podizanje, vaspitavanje i obrazovanje maloletnog štićenika što pre dovede do njegovog osposobljavanja za samostalan život. Ova definicija (član 136. stav 1. Zakona) poistovećena je sa članom 119. Istog Zakona u kome se kaže: Hranitelj ima pravo i dužnost da čuva, podiže, vaspitava i obrazuje dete. Hranitelj ima dužnost da se posebno stara da se dete osposobi za samostalan život i rad.

SKREĆEMO PAŽNJU NA BITNU RAZLIKU IZMEĐU HRANITELJA I HRANITELJA-STARATELJA.

Hranitelj (bez dodeljenog starateljstva) nema pravo da zastupa štićenika jer mu to Zakon ne dozvoljava. To možemo slobodno i bukvalno tumačiti da hranitelju zakonom nije dozvoljeno ni angažovanje u ostvarivanju dečjih prava. To opet znači da kao hranitelj morate za svaku pozitivnu radnju tražiti saglasnost neposrednog staratelja (u ovom slučaju: voditelja slučaja iz mesno nadležnog centra za socijalni rad). Isto tako zaključujemo da hranitelj niukom slučaju ne sme štićenika odvesti lekaru na redovnu vakcinaciju bez prisustva neposrednog staratelja (voditelja slučaja).

Za hranitelja koji je postavljen i za neposrednog staratelja, prema članu 137. Zakona važi:
1. Staratelj je dužan da zastupa štićenika;
2. Štićenik ima jednaku poslovnu sposobnost kao dete pod roditeljskim staranjem;
3. Staratelj zastupa štićenika jednako kao što roditelj zastupa dete;
4. Staratelj može samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva :
- da odluči o školovanju štićenika
- da odluči o preduzimanju medicinskog zahvata nad štićenikom
- da DA saglasnost za preduzimanje pravnih poslova štićenika starijeg od 14 godina
- da preduzima pravne poslove kojima upravlja i raspolaže prihodom koji je stekao štićenik mlađi od 15 godina

Iz ovog člana, diskutabilan je stav 4. tačka 1.i 2.

Obavezno osnovno obrazovanje je definisano nadležnim zakonom. Za upis u srednje školsko obrazovanje „dete se pita“. Dete je starije od 10 godina i ima prava da u slučaju spora sa hraniteljem oko upisa, obrati se nadležnim institucijama i zatraži novi izbor hranitelja koji 'e udovoljiti najboljem interesu deteta.

Hranitelj-staratelj, prosečno pismen, ne nora biti upućen u medecinsku terminologiju i zato postavlja pitanje: šta se smatra medecinskim zahvatom. Pod tom terminologijom može se svrstati svaka medecinska radnja počev od redovnih (zakonom propisanih) vakcinacija, preko tretmana uperenih protiv bakterioloških infekcija, sve do urgentnih hiruških zahvata.

Još treba pomenuti i Član 141. Zakona koji definiše odgovornost staratelja
1. Staratelj odgovara za štetu koju prouzrokuje štićeniku tokom obavljanja poslova starateljstva, osim ako ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.
2. Krivica staratelja postoji kada je štetu prouzrokovao namerno ili grubom nepažnjom,
3. Za štetu iz stava 1. ovog člana solidarno odgovara i organ starateljstva.

Ovaj zakon ne predviđa odgovornost hranitelja.

Zključujemo da hranitelj ne podleže odgovornosti za eventualnu štetu, svojom krivicom, nanetu štićeniku dok hranitelj-staratelj podleže odgovornosti u smislu staratelja.

Dakle, osnovne razlike između hranitelja i hranitelja-staratelja su:
1. Ne/Zastupanje maloletnog štićenika i
2. Ne/odgovornost za načinjenu štetu maloletnom štićeniku.