Mala škola 04 - Kreativne tehnike za zdravo radno okruženje

Motivišite sebe da bi ste motivisali druge.

Najbolji način da motivišete druge jeste da prvo motivišete sebe . Ne može se očekivati od uposlenih da budu podstaknuti na rad i postizanje velikih rezultata, ukoliko Vi ne verujete u njihovo ostvarenje. Da bi ste preneli viziju zaposlenima, potrebno je da budete sigurni u ono što radite i da verujete da će cilj biti dostignut. Otkrijte prvo Vaše lične „motivacije“, jer ćete lakše moći da uočite ono što motiviše druge (uposlene).

Uskladite ciljeve organizacije sa ciljevima uposlenih.
Rezultati uspeha organizacije zavise direktno od rada i rezultata uposlenih. Veština usklađivanja individualnih ciljeva uposlenih sa ciljevima organizacije u mnogome Vam može pomoći da u organizaciji imate „saveznike“ a ne „neprijatelje“. Ukoliko zaposleni svojim rezultatima ostvare sopstvene ciljeve u okviru organizacije, budite sigurni da će i ciljeviorganizacije biti sigurno realizovani.

Saznajte šta motiviše svakog zaposleno.
Svi imamo svoje potrebe, pa samim tim i sopstvene motivatore koji nas podstiču na ostvarivanje visokih rezultata. Uposleni će različito reagovati na određene načine motivisanja, pa je stoga od izuzetne važnosti uočiti koju tehniku motivisanja zaposleni najbolje prihvataju. Nemojte se truditi da jedan način motivacije primenite na svima, već svakom uposlenom prilagodite određemu motivacionu tehniku.

Motivacija upošljenih je kontinuirani proces.
Uslovi poslovanja se svakodnevno menjaju, a svaka promena u okruženju ima uticaja i na uspešnost rada organizacije i na efikasnost zaposlenih. Kontinuiranom edukacijom, postavljanjem novih izvora i viših ciljeva, pruža Vam se prilika da uposlenima pomognete da svaku promenu u okruženju ili organizaciji dožive kao novu mogućnost, a ne kao pretnju.

Nagradite zaposlene.
Svaki dobro urađen posao je odlična prilika da pohvalite zaposlene i da ih na adekvatan način nagradite. Javna pohvala je ključna akcija na kojoj ne bi trebalo da „štedite“, jer predstavlja najbolji alat za postizanje novih, viših ciljeva.

Fenomen loših međuljudskih odnosa.
Nezadovoljstvo uposlenih najčešće nastupa zbog loših međuljudskih odnosa. Česti kontakti sa kolegama i nadređenima, diskriminacija po raznim osnovama, nerazumevanje , „ogovaranja“, nemogućnost uspostavljanja zdrave komunikacije, predstavlja ju samo neke od izvora stresa i frustruacija, što neminovno dovodi do nezadovoljstva uposlenih.
Da biste to izbegli , potrebno je da pomognete uposlenima da eliminišu prepreke koje ih ometaju da ostvare sebe u poslu koji rade i da vašu organizaciju prepoznaju kao priliku za građenje uspešne karijere.

IZABERITE PRAVU OSOBU ZA VOĐU TIMA
Da li u vašem radnom okruženju postoje osobe koje imaju:
- Viziju i sposobnost da pridobiju druge za sebe
- Inicijativu da sami pokrenu akciju
- Timski duh
- Harizmu
- Kontrolu nad sopstvenim emocijama
- Zdrav kolegijalni odnos
- Motivaciju za rad i sposobnost da motivišu druge
- Sposobnost komunikacije sa saradnicima na svim nivoima
- Sposobnost da definišucilj i jasno izlože svoje ideje
- Autoritet za koji su se izborili radom i rezultatima

AKO POSTOJE , TO SU OSOBE KOJE SU NAJBOLJI KANDIDATI ZA VOĐU TIMA.

...........................................................

INICIJATIVA NA RADNOM MESTU
Uspeh zahteva inicijativu i stalnu akciju koja će u Vama pokrenuti osećaj da možete da postignete više. Ako radite samo ono što se od Vas traži i ispunjavate zadatke koje je neko drugi postavio, nadređeni ili poslodavac (u daljem tekstu: menadžer) u Vama videti će dobrog i poslušnog saradnika, ali postavlja se pitanje da li će ikada imati priliku da u Vama prepozna lidera.
Da bi ste uspeli da se izborite za unapređenje potrebno je da preuzmete inicijativu i uradite više nego što se od Vas očekuje. Šta to znači?
Pokušajte da pronađete svoj potencijal. Uvek postoji prostor da se stvari poboljšaju i da se poveća efikasnost. Nemojte da čekate da Vas neko drugi motiviše na rad.
Upravo je želja da se uradi više, bolje, na drugačiji način i da se stalno eksperimentiše ono što lidera izdvaja iz grupe.
Kreativan pristup poslu ne zači automatsko povlačenje kaznenih konsekvenci u slučaju kreativnih greški. Ali, greške koje se ponavljaju moraju biti ozbiljno sankcionisane. U suštini, svaki neuspeh iz kojeg se nauči nešto novo ima veću vrednost od rutinskog rada, jer proširuje iskustvo i znanje celokupne organizacije.
Možda Vaši napori neće odmah uroditi plodom , ali to ne znači da će Vaša inicijativa ostati nezapažena. Upornost u radu izgrađuje radne navike, a dobre radne navike su od suštinskog značaja za realizaciju ideja.

POSTAVITE CILJEVE ZA RAZVOJ SOPSTVENOG USPEHA
Veoma je čest slučaj da ljudi nemaju jasnu viziju svoje budućnosti. Kada ih pitate: „Gde sebe vide za pet ili deset godina i na koji način planiraju da ostvare svoje ambicije?“, većina njih nema odgovor. Životni put bez konačnog odredišta je put bez cilja. Možete li zamisliti sebe na autobuskoj stanici gde kupujete kartu, u sledećoj situaciji: biletarka Vas pita: „Dokle?“ Avi neznate kamo ste pošli, ne znate gde ste i zašto ste krenuli na put.
Iz tog razloga je bitno da imate jasno definsan cilj i put kojim želite da idete.
Dobro postavljen cilj je onaj koji daje odgovor na pitanje – Šta nameravate da ostvarite, kako i kada ćete to učiniti?
Pitanje „Šta želite da ostvarite?“ Je osnovno u definisanju cilja, jer time određujete šta konkretno nameravate da postignete u svom poslu i u svom životu.
Od Vaših afiniteta i ambicija zavisi da li ćete imati samo jedan ili više ciljeva. Oni koji su skloni postavljanju jednog velikog cilja moraju voditi računa da on bude precizan, merljiv i dostižan. Sa druge strane, oni koji imaju veći broj ciljeva , trebalo bi da naprave listu prioriteta kako bi uspeli da ih sve ostvare i na taj način ispune svoja očekivanja.
Zato je pri definisanju ciljeva izuzetno važno voditi računa i o tome na koji način ćete svoje težnje ostvariti. Sagledajte Vaše sposobnsoti, znanje i mogućnosti i prema tome odredite šta možete ostvariti u datom trenutku, a koji ciljevi moraju sačekati kako biste stekli dodatna znanja i veštine za njihovo uspešno obavljanje.
Pri izboru ciljeva nastojte da oni imaju rok ostavrenja. Mnogima se dešava da svoje snove ne ostvare baš zato što nisu odredili šta konkretno žele da ostvare u skorijoj, a šta u daljoj budućnosti.

Dugoročni ciljevi su oni koje nameravate da ostvarite u periodu od pet do deset godina i predstavljaju konkretnu sliku onoga što želite da postigne u karijeri i profesionalnom životu.
Kratkoročni ciljevi, sa druge strane , su Vaše namere i težnje u svakodnevnom životu i predstavljaju „stepenice“ koje će Vas odvesti do ispunjenja dugoročnih ciljeva.
Nerealno je očekivati da sve možete ostvariti odjednom. Ali zato više manjih koraka donose „male pobede“ koje Vas motivišu da istrajete na putu do krajnjeg cilja.
Dobar cilj je onaj koji daje dugoročnu viziju i kratkoročnu motivaciju.

SEDAM KORAKA ZA USPEŠNO POSTAVLJEJE CILJA
1. Da bi ste ostvarili ono što želite , potrebno je da jasno definišete i zapišete cilj. Trenutak definisanja cilja je zapravo prvi dan u kome inicirate promene i koji predstavlja početak budućnosti kakvu želite da kreirate.
Ne zaboravite da ono što nije zapisano neće biti ni realizovano.
2. Pre nego što započnete realizaciju cilja, izlistajte sve izazove koje možete predvideti, a koji se mogu javiti na putu do cilja. Što više izazova predvidite i mentalno ih savlkadate pre nego što se i dogode, više ćete uspeha imati u savlađivanju konkretnih situacija.
3. Cilj je lakše ostvariti kada imate saradnike i/ili resurse koji Vam mogu pomoći ili od kojih možete naučiti.
4. Kada pred sobom imate cilj, izazove i saradnike , preostalo je samo da kreirate svoj plan akcije sa jasnim koracima do cilja.
5. Kada postavite cilj, potrebno je da definišete vremenski okvir (period) u kome ćete ga realizovati.
6. Prepoznajte koje su vrednosti koje Vam ostvarenje cilja donosi i proživite uspeh pre nego što preuzmete akciju. Pozitivna energija je duh koji pokreće.
7. Akcija (realizacija) je najvažniji segment uspeha. Većina ljudi koja dođe do ove faze, zastane, očekukujući da će se cilj ostvariti sam od sebe.
Vaš cilj računa na Vas i jedino ga Vi možete dostići.

KAKO VODITI RAZGOVOR O POSTIGNUTIM REZULTATIMA
Najvažniji deo procesa ocenjivanja predstavlja upravo razgovor između menadžera i uposlenog čija je osnovna i jedina tema njegov rad, odnosno rezultati koje je postigao. To je ujedno i najosetljiviji deo procesa, naročito ukoliko menadžer tokom razgovora.
Iako se na takvim sastancima iznose činjenice koje se odnose na rad , a ne na ličnost uposlenog, ipak su ovi razgovori veoma lični i mogu u velikoj meri da utiču na motivisanost i samopouzdanje uposlenih. Zbog toga je priprema sastanka , kao i njegovo osmišljeno vođenje od izuzetnone važnosti i predstavlja veliku odgovornost

svakog menadžera.

Priprema sastanka:
Dobra priprema razgovora podrazumeva da menadžer detaljno sagleda postignute rezultate , da ih analizira i uporedi sa onim što je ranije planirano da se ostvari.
Osim toga menadžer treba da predvidi moguće reakcije zaposlenog i da u skladu sa tim isplanira u kom smeru će voditi sastanak. Takođe uposlenom treba da se najavi sastanak na kom će biti reči o rezultatima njegovog rada, jer je nenajavljen sastanak po pravilu stresan i vodi negativnom rezultatu.

Za vreme sastanka:
Da bi sastanak o oceni rada uposlenog bio efikasan, poželjno je da menadžer na samom početku stvori atmosferu koja će biti opuštena, a da razgovor otvori neformalnoim pitanjima koja nisu u tolkoj meri vezana za rad, nakon čega će postepeno prelaziti na konkretnu temu sastanka.
Iako je upoislenom ranije saopšteno koji su standardi za obavljanje posla i šta se od njega očekuje, pre iznošenja ocene rada, poželjno je sve to ponoviti i konstantovati šta je dogovoreno da se unapredi.
Tek nakon toga , menadžer može da iznese uopštenu ocenu rada i da pohvali sve ono što je dobro urađeno, a onda da postepeno izdvoji područja u kojima je zaposleni ostvario rezultate ispod očekivanja i da njima pokloni posebnu pažnju. Pritom, menadžer treba aktivno da uključi zaposlenog u razgovor i da ga ohrabri da iznese svoj stav i mišljenje o postignutim rezultatima.
Ovaj razgovor bi trebao biti konstruktivni dijalog između menadžera i uposlenog, a ne monolog u kome će samo menadžer pričati i iznositi svoje stavove. Razmenom mišljenja menaždžer i zaposleni mogu zajednički doći do rešenja kako da se postignu bolji rezultati u narednom periodu. Krajnji cilj ovog sastanka i jeste pronalaženje načina da se poveća efikasnost i produktivnost u radu na osnovu do sada postignuti rezultata.
Preporučuje se da menadžer završi govor optimistički, pozitivno i sa entuzijazmom, kako bi motivisao uposlenog da pruži svoj maksimum i ispuni očekivanja.

UPORNOST JE NEOPHODNA ZA USPEH
Upornost je osobina koja se najbolje odražava kada imate cilj kome težite i ne odustajete od namere da dođete do tog cilja bez obzira koje se prepreke pred vama pojavljuju. Baš zato što Vas motiviše da stignete do cilja, upornost je veoma važna i poželjna vrlina, ali nažalost nije karakteristika velikog broja ljudi.
Mnogima je lakše da kod prve prepreke odustanu, nego da nastave uporno da se bore za ostvarivanje svojih ciljeva.
Navika odustajanja nakon prvog poraza jedan je od najčešćih uzroka neuspeha.
Danas većinu ljudi karakteriše upravo lako odustajanje i prepuštanje stvarima da se odvijaju same od sebe. Naročito je među mladima prisutan stav da ukoliko iz prvog puta ne uspeju da ostvare svoj cilj, odmah odustanu smatrajući da nisu dorasli izazovu ili da jednostavno ne mogu da ispune očekivanja.
Ne dozvolite sebi da posle nekoliko godina kažete „mogao/la sam,... a nisam uradio/la...“

Svako može da odustane, ali da stigne do cilja može samo onajko je uporan.
Uspeh ne dolazi preko noći i odjednom, niti je posledica slučajnosti ili sreće. Uspeh je reuzulatt samopouzdanja, vere, hrabrosti, upornost, punoprolivenog znoja i teškog rada. Cilj koji ćete ostvariti upornim radom draži je i više se pamti od onog za koji niste morali mnogo da se trudite.
Znajte da će Vam uvek ostati u pamćenju osećaj koji ćete doživeti kada konačno, nakon mnogo upornosti i truda, uspete u nekom teškom zadatku. To su momenti u kojima ćete se osećati kao najsrećnija osoba na svetu, kada će Vam se činiti da Vas niko i ništa više ne može zaustaviti.
Samopouzdanje koje na ovaj način stičete, daće Vam snagu da i u drugim oblastima ostvarite uspeh i budete ponosni na sebe.

„Pobeda pripada samo najupornijima“ Napoleon Bonaparta

Osobe koje su uporne:
- Oslanjaju se isključivo nasvoj rad
- Nikada ne odustaju od započetog posla
- Poznaju sve svoje potencijale i ograničenja
- Imaju razvijene radne navike