Pravilnik o hraniteljstvu

Osobe koje razmišljaju da se bave hraniteljstvom pre donošenja konačne odluke trebale bi da se detaljnije upoznaju sa zakonskim i podzakonskim aktima koji na bilo koji način regulišu obaveze i prava hraniteljskih lica.
Pravilnik o hraniteljstvu propisuje veliki deo predmetne materije. Ovde se navode samo oni segmenti pravilnika koji koji mogu biti od bitnog uticaja kod potencijalnih hranitelja za donošenje konačne odluke.

Izvod iz Pravilnika

"
Сврха хранитељства

Члан 2.  

Хранитељство је мера заштите детета без родитељског старања, односно детета под родитељским старањем које има сметње у психофизичком развоју или поремећај понашања, а које привремено не може да живи са својим родитељима.
Детету на хранитељству, обезбеђује се, у складу са законом, адекватан облик хранитељства и хранитељска породица у складу са његовим специфичним потребама и остваривањем његовог најбољег интереса.
Заснивањем хранитељства успоставља се однос између детета и хранитеља који одговара односу дете – родитељ. Хранитељи преузимају непосредну бригу о детету и имају дужност да се старају о његовом здрављу, развоју, васпитању и образовању, а у циљу његовог оспособљавања за самосталан живот и рад.

Облици хранитељства

Члан 3.
. Полазећи од специфичних потреба детета без родитељског старања и услова потребних за њихово задовољавање, примењују се следећи облици хранитељства:

1) стандардно хранитељство – задовољава потребe детета уредног психофизичког развоја за које је процењено да је примена хранитељства у његовом најбољем интересу и које се у хранитељску породицу смешта на краћи или дужи временски период;

2) специјализовано хранитељство – задовољава потребе детета са сметњама у психофизичком развоју, израженим здравственим тешкоћама или поремећајем понашања, за које је процењено да је примена хранитељства у његовом најбољем интересу и које се у хранитељску породицу смешта на краћи или дужи временски период;

3) ургентно хранитељство – примењује се у хитним ситуацијама када је дошло до напуштања детета од стране родитеља, грубог занемаривања или злостављања детета или када су родитељи спречени да брину о детету због тешке болести или смрти. Траје до разрешења кризне ситуације у породици или до примене одговарајуће мере заштите у складу са најбољим интересима детета;

4) повремено хранитељство – примењује се за дете са развојним или здравственим тешкоћама, које живи у биолошкој или хранитељској породици и које се смешта у другу хранитељску породицу на краћи период у циљу предаха и очувања капацитета хранитељске, односно биолошке породице за даљу бригу о детету и превенирања кризних ситуација које могу да угрозе функционалност породице;

Повремено хранитељство примењује се и за дете узраста изнад 10 година које је на дужем смештају у установи за децу без родитељског старања, у циљу стицања искуства породичног модела живота и припреме за самосталан живот.

Хранитељи, по правилу, непосредно брину о детету, у свом стамбеном простору, а изузетно, када је то у најбољем интересу детета, у стамбеном простору детета.

Када хранитељи непосредно брину о детету у стамбеном простору који припада детету, уговором о хранитељству утврђују се и посебни услови који се односе на трошкове коришћења и одржавања стана.

Стандарди услуга

Члан 5.

Центар за социјални рад примењује хранитељство као меру заштите за дете када је то у његовом најбољем интересу.

Хранитељство је у најбољем интересу детета уколико:

1) представља одговор на потребе детета за безбедношћу, физичким, здравственим, емоционалним и социјалним развојем, васпитањем и образовањем;

2) обезбеђује трајност односа и веза са породицом порекла и другим особама важним за дете;

3) у највећој могућој мери обезбеђује услове за превладавање застоја у развоју и оптималан развој детета.

Члан 6.

За остваривање најбољег интереса детета на хранитељству примењују се следећи стандарди:

1) избор хранитељске породице врши се из круга сродничких, односно других хранитељских породица које имају општу подобност за хранитељство и које испуњавају услове за бављење хранитељством у складу са овим правилником;

2) избор хранитељске породице врши се примарно у средини порекла детета кад је то у његовом најбољем интересу;

3) браћа и сестре се, по правилу, смештају у исту хранитељску породицу;

4) у хранитељску породицу се смешта највише троје деце, односно, двоје ако су деца са посебним потребама, осим када су у питању браћа и сестре;

5) дете за које се примењује хранитељство припрема се за смештај у хранитељску породицу, повратак у биолошку породицу, промену облика заштите и осамостаљивање;

6) развој и напредовање детета на хранитељству прати се континуирано и врши се увид у остваривање сврхе хранитељства, посетама хранитељској породици, интензивније у периоду прилагођавања, а током одвијања хранитељства најмање једном месечно;

7) за дете на хранитељству надлежни центар за социјални рад, у сарадњи са центром за породични смештај, доноси план услуга, који укључује и план подршке детету и хранитељској породици чија се реализација проверава два пута годишње;

8) детету и хранитељској породици обезбеђују се различити видови подршке у складу са потребама детета и хранитељске породице;

9) за обављање хранитељске улоге врши се процена опште подобности хранитеља која се преиспитује након две године, а у кризним ситуацијама одмах након наступања промене која је изазвала кризу;

10) хранитељи се за бављење хранитељством припремају по Програму припреме за хранитељство, у складу са овим правилником;

11) за хранитеље се, током одвијања хранитељства, најмање једном годишње у трајању од 10 сати рада, организују програми едукације у циљу јачања хранитељских компетенција;

12) за стручне раднике који обављају послове хранитељства, најмање једном годишње у трајању од 10 сати рада, организују се програми едукације у циљу јачања професионалних компетенција;13) хранитељи и стручни радници центра за социјални рад остварују сараднички однос у циљу остваривања сврхе хранитељства и подељене одговорности за дете.

Утврђиванје опште подобности хранитеља

Члан 22.

Процена опште подобности будућих хранитеља врши се:

1) анализом исправа будућих хранитеља који се прибављају и подносе центру за социјални рад, уз захтев за заснивање хранитељства;

2) интервјуом са будућим хранитељима у установи;

3) интервјуом са члановима породице будућих хранитеља у кућној посети;

4) проценом током реализације Програма припреме за хранитељство.

Члан 23.

За будуће хранитеље прибављају се следеће исправе:

1) копија личне карте;

2) извод из матичне књиге рођених;

3) извод из матичне књиге венчаних;

4) уверење о држављанству,

5) лекарско уверење;

6) потврда о запослењу и месечним приходима;

7) потврда о имовини;

8) уверење да није осуђиван;

9) уверење да се против хранитеља не води истрага, односно да није подигнута оптужница;

10) уверење да није лишен родитељског права;

11) уверење да није лишен пословне способности;

12) потврду да није на евиденцији лица против којих је одређена мера заштите од насиља у породици.

Члан 24.

На основу интервјуа у установи врши се процена:

1) почетних знања о хранитељству и очекивањима хранитеља;

2) мотивације за хранитељство;

3) препознавања и задовољавања потреба детета: узрасне и индивидуалне разлике;

4) разумевања специфичних потреба деце без родитељског старања;

5) личне историје хранитеља;

6) породичних односа у хранитељској породици: структура породице, развој и испуњавање задатака породице, модел породичног живота, обрасци функционисања породице, снаге породице за превладавања кризних ситуација;

7) брака и квалитета партнерске релације будућих хранитеља;

8) родитељства: трансгенерацијски модел, разумевање родитељске улоге и задатака, успешност и задовољство сопственим родитељством;

9) да ли је неко од чланова породице имао искуства и последице злостављања и асоцијално понашање;

10) да ли неко од чланова породица болује од болести зависности, заразне и хроничне болести која може штетно деловати на дете на хранитељству.
"