Inkluzija kao potreba ili obaveza

Poslednjih nekoliko dana elektronskom poštom kruži cirkularno pismo kojim Koalicija za monitoring prava deteta u Srbiji pokreće akciju „Svi uključeni“.
Mi koji smo iz nekih razloga „u šemi“ sa aktuelnom inkluzijom, sa srdačnim osmehom, trebamo iskazati veliku zahvalnost tamo nekim resornim ministrima, podministrima, sekretarima i pomoćnicima kao i „našim“ delegatima u skupštini jer su nas podsetili na dečja prava proklamovana još u vremenu kada smo i mi bili deca. Termin inkluzija prevedan na stari dobar srpski rečnik ima značenje uključenosti.

U kontekstu inkluzivnog obrazovanja, mi koji smo „u šemi“ inkluziju (preciznije je reći, program inkluzivnog obrazovanja) posmatramo na jedan način koji smo učili od seminarskih trenera, a to je : SWOT analiza. I to je ono po čemu se razlikujemo od drugih iz branše NVO (pecaroški, šakovski i rukometni savzi, političko stranačke i vereske organizacije i dr.).

Snaga: stečeno znanje i veštine onih civilnih organizacija čije su aktivnosti usmerene ka najboljim interesima deteta.
Slabost: nizak prag socijane odgovornosti društvene zajednice
Mogućnost: razni vidovi podrške od nadležnog ministarstva i drugih institucija, kroz budžet i međunarodne donacije,
Pretnja: nedoslednost političko stranačkih struktura u realizaciji nacionalnih programima za decu.

Inkluzivno obrazovanje u Republici Srbiji još uvek je u svojoj početnoj fazi. Uključivanje sve dece u obrazovni proces sigurno se može ubrzati i poboljšati ako se ispune sledeći uslovi:

• Postavljena kristalno jasna pravna regulativa
• Slomljen otpor društva prema procesu inkluzije
• Obezbeđena eksterna profesionalna podrška neposrednom okruženju deteta (prosvetnom radniku i roditelju/staratelju)
• Obezbeđena tehnička sredstava, asistivna tehnologija, didaktički materijali, literature i informacija za decu kojoj je potrebna posebna podrška u nastavi, kao i uklanjanje fizičkih barijera.
• Postojanje “političke volje” odnosno postojanje volje svih političkostranačkih orjentacija za sopstvenu participaciju (učešće) u ostvarivanju prava deteta na obrazovanje

U suprotnom, sve o čemu pričamo već punih dve godine pretvoriće se u klasičnu srpsku demagogiju, uostalom kao i mnogi strateški dokumenti, pod raznim izgovorima kao što su razne SEK-e, prazni budžeti, "nedostak političke volje", "proces koji traje", "korak po korak". Za razliku od Slovenije, u Srbiji je duboko urušen javni sektor. Sada smo u vremenu kada velika odgovornost leži na organizacijama civilnog društva koje, svojim intenzivnim razvojem trebaju za sobom da podignu urušen javni sektor. Ako u tome ne bude uspeha, u skorije vreme „uvozićemo“ decu sa drugih prostora.