VIZIJA I NJEN ZNAČAJ

Kada smo bili u pubertetu sanjali smo o ostvarivanju nekih sopstvenih fantazija. Zatim smo ulazili u doba spajanja dva bića suprotnih polova (tada je to bilo normalno). Maštali smo o budućoj porodici i o svemu što ona proizvodi. Jedni su, iz generacije, nosili fakultetske diplome u džepu, drugi su nosili krštenice svojih najmlađih članova porodice, treći su u džepu nosili poluprazne staklenke (popularno nazvane "poloke"). Svako je sebi krojio životni put "kako je znao i umeo". Mnogi od nas "izveli su dsvoju decu na put" a onda su rešili da daju društvenoj zajednici svoj mali doprinos. Danas živimo u vreme "društvene tranzicije" ili (narodski rečeno) tumaramo u pokušaju društvenog preobraženja. Jedni su davno zaboravili dečje snove, pubertetske fantazije, mladalačke mašte. Oni drugi sve su to smućkali i procedili. Na kraju su sve to sveli na kristalizaciju i, dobili su neku viziju svog preostalog putovanja do odredišta bez povratka.

A, šta je to VIZIJA?

Jedna od mnogih definicija ukrako glasi: Vizija treba da bude tako sastavljena da jasno pokazuje kuda imamo nameru da se krećemo. Ona se može iskazati i na sledeći način: Vizija je živa mentalna slika (WordNet). U ovom kontekstu, živa znači grafička i životna. Vizija je često cilj koji osoba želi ostvariti. U sistemskom razmišljanju taj je cilj uglavnom dugoročan, nešto što je “zvijezda vodilja”. Ili, Individualna vizija je nešto što osoba drži istinom. "Vaša vizija će postati jasna samo ako možete zagledati u vlastito srce.... Tko gleda izvan, sanja; tko gleda iznutra, budi se" (Carl Jung, Mindscape, 1995). 

Međutim, kada smo rešili da damo naš doprinos društvenoj zajednici potražili smo istomišljenike jer "jedna lasta ne čini proleće". To znači okupljanje grupe radi zajedničkog delovanja ka ostvarivanju istog/zajedničkog cilja. Pretoostavka je da svaki akter u grupi ima svoju viziju. Da bi grupa imala uspešno delovanje mora postojati takozvana sinhronizacija a to zahteva sledeće: sve individualne vizije moraju se pretočiti u jednu zajedničku viziju. Dakle, zajednička (podeljena) vizija započinje individualnom.

   

Što znači imati zajedničku viziju? 

Zajednička vizija organizacije mora biti izgrađena od individualnih vizija njenih članova. U učećoj organizaciji to znači da organizacijska vizija ne bi smela biti kreirana od lidera, nego bi trebala biti kreirana kroz interakciju s individualcima u organizaciji. Uloga lidera u kreiranju zajedničke vizije je da podeli osobnu viziju s članovima, ne da bi delovao svojom vizijom na ostale nego da podstakne ostale da i oni također podele svoje vizije. Vizija organizacije trebala bi biti zasnovana na tim vizijama. 

Bilo bi naivno očekivati da se organizacija može promeniti preko noći i imati viziju koja komunicira od vrha organizacije gde je vizija nastala do vizija svih ljudi u organizaciji. Organizacija će morati proći kroz velike promene da bi se to dogodilo, a u tome konsultacije mogu odigrati značajnu ulogu. 

Razmišljanja o zajedničkoj viziji vode nas pitanju: mora li svaki individualac u organizaciji deliti viziju organizacije s ostalima? Odgovor je NE, ali oni koji je ne dele mogli bi da ne doprinose organizaciji podjednako (tako puno). Kako neko može početi deliti viziju organizacije s ostalima? Senge (1990.) naglašava da misija ne može biti prodana. Za razvoj zajedničke vizije članovi organizacije moraju sebe uneti u viziju. 

Kada članovi organizacije imaju zajedničku viziju, sila koja pokreće na promenu dolazi iz “kreativne tenzije” (“creative tension”, Senge). Kreativna tenzija je razlika između zajedničke vizije i tekuće realnosti. Sa iskreno predanim članovima kreativna tenzija vodit će organizaciju prema njenim ciljevima. 

Ukratko, razlozi za zajedničku viziju su sledeći:

• Postavljanje izazova/podizanje aspiracija (težnje ka nečemu)
• Kreiranje zajedničkog identiteta
• Kreiranje smjernica (strategija, ciljevi, politika)
• Definisanje organizacijskog fokusa
• Pružanje smisla članovima organizacije
• Ostvarivanje posvećenosti i samodiscipline
• Podsticanje preuzimanja rizika
• Stvaranje kreativne tenzije