Волео бих да могу ово обраћање почети са „Поштовани очеви“.
Видео сам дубоку патњу и разарање које недостатак очинства уноси у дечје животе.
Домови су пуни младих који су лакомислено живели, након што су били напуштени од својих очева, повређени од човека који би требао да има навише љубави за њих.
Велики број младих сада следи исти образац неодговорности, наслеђен од својих очева. Њиховим мајкама никад није било намењено да саме сносе терет родитељства.
Деци је очајнички потребан отац. Око ове чињенице нема компромисног погађања.
Дужност оца је да храбро иступи и уради све што је неопходно да буде укључен у живот своје деце. Његова је обавеза да живи кроз њихове животе и буде визуелни приказ породичних вредности. Дужност оца је да воли своју децу и тежи да освоји њихова срца. Он би требао да их штити и васпитава у духу породичних вредности, да их учи духовном узвишењу. Отац треба да буде модел људског достојанства вредног поштовања.
Многи мушкарци, читајући овај текст, смејаће ми се. Али, ја им поручујем, ви сте као отац одговорни пред својом децом.
Једни мушкарци ће се сложити самном али немају одлучност да се покрену, да оживе своју очинску улогу. Уместо тога они ће да живе за себе. И проћердаће прилику да оставе породично наслеђе својој унучади.
Постоје и други мушкарци који, без обзира на грешке из прошлости, без обзира на оно што њихови очеви нису учинили за њих, даће снагу нашим умовима и остатку наших дана да волимо децу са свим оним што јесмо и да учимо децу да поступају исто, и кад год је то могуће, да волимо и помажемо ону децу која немају очеве у својим животима а којима је очајнички потребна помоћ и орјентација.
Позивам сваког мушкарца, чије срце је спремно и храбро да нам се придружи у овој одлуци.
У мом дому одлука је већ одавно донешена. Ви не морате да питате, ко предводи моју породицу. Не морате да питате ко учи маленог дечака породичним вредностима. Ко је прихватио одговорност издржавања и заштите моје породице? Ја. Ко ће да раскине ланац деструктивних образаца у мом породичном наслеђу? Ја. Прихватио сам ову одговорност и то је моја привилигеја коју сам пригрлио.
Прозивам и ону трећу групу мушкараца. Дакле, где сте храбри мушкарци, ви који сејете и за собом остављате децу на туђу милост и немилост? Позивам вас да поклоните један сат у новогодишњој ноћи свом заборављеном детету и на тренутак се подсетите да сте отац свом детету.
Децембар,2012. Зајечар
Потписник текста:
Изгубљен у преврнутим вредностима
Нема коментара:
Постави коментар
Pišite, komentarišite, predlažite, kritikujte, postanite član ovog foruma.
Vaš mali komentar može biti veliki doprinos uspostavljanju boljitka za veselo detinjstvo svakog deteta.