Инклузивно образовање - Интерресорна комисија

Које су компетенције интерресорне комисије?

Која је улога педагошког асистента?

Која је процедура за ангажовање педагошког асистента? Ко га финансира и како?
Који надлежни орган је дужан да обезбеди педагошког асистента за рад са ученицима, јер педагошки асистент је додатна подршка за школу, а персонални асистент пружа подршку појединачно, једном ученику?

Шта ради педагошки асистент када је у учионици заједно са учитељем?

1. Да ли образовно-васпитна установа тражи мишљење интерресорне комисије (у даљем тексту: ИРК) само када приступа изради индивидуалног образовног плана (у даљем тексту: ИОП) по измењеном програму, или и када додатна подршка захтева додатна финансијска средства (ИОП по прилагођеном програму)?

Образовно-васпитна установа предлаже процену од стране интерресорне комисије када год постоји потреба за додатном подршком која захтева финансијска средства која школа или породица не могу да обезбеде, а услов су за остајање и напредовање ученика у образовном систему. Када школа сматра да је ученику потребан ИОП са измењеним стандардима, тражи се мишљење интерресорне комисије без обзира да ли су за реализацију овог индивидуалног образовног плана потребна или не додатна финансијска средства.

2. Ко израђује индивидуални образовни план (ИОП) са измењеним програмом: школски тим за инклузивно образовање или интерресорна комисија?

Индивидуални образовни план са измењеним програмом, увек ради тим за пружање додатне подршке детету и ученику у вртићу/школи (установи), уз претходну сагласност родитеља (члан 8. став 3. и 4. Правилника о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање). Интерресорна комисија даје само мишљење да је за неког ученика, као додатна подршка, потребан ИОП са измењеним програмом и прилагођеним исходима и посебним стандардима (члан 7. тачка 2. истог Правилника) и образлаже своје мишљење.

3. Да ли је у надлежности интерресорне комисије процена додатне образовне, здравствене, социјалне подршке за ученика са изузетним способностима, а који припада друштвено осетљивој групи (Ромима)?

Када су у питању ученици са изузетним способностима, интерресорна комисија не разматра потребу за додатном подршком. Уколико су, због припадности некој од осетљивих група (са сметњама у развоју и инвалидитетом, живота у социјално нестимулативној средини и друго), препреке за њихово школовање и напредовање такве да се не могу отклонити без додатне подршке, онда се и надарен ученик може упутити на ИРК.

4. Да ли је за остваривање права на дечији додатак довољно заједничко мишљење интерресорне комисије о степену ометености детета (на обрасцу бр. 3. Правилника), односно да ли се поступак процена потреба за пружањем додатне подршке детету и ученику завршава доношењем поменутог заједничког мишљења ИРК, пошто се у Правилнику не помиње доношење решења, као што се раније доносило решење о разврставању?
Поступак процене потребе за додатном подршком завршава се давањем мишљења интерресорне комисије. Остваривање права на дечји додатак није додатна подршка, већ једна од редовних подршки у систему социјалне заштите. Мишљење интерресорне комисије да је детету потребан дечји додатак, један је од доказа који родитељ прикупља да би обезбедио дечји додатак.

5. Да ли дете може бити уписано у 1. разред специјалне школе, без претходног уписа у редовну школу, а по жељи родитеља?

Може. Дете може одмах бити уписано у специјалну школу, без претходног уписа у редовну школу. За упис у специјалну школу потребна је сагласност родитеља и мишљење интерресорне комисије.

6. Да ли, ако родитељ жели да премести дете из специјалне школе у редовну, мора да се обрати Интерресорној комисији?

Не мора.

7. Да ли треба преко мишљења комисије да се препоручују уџбеници на Брајевом писму?
Да (члан 4. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику).

8. На обуци за рад интерресорне комисије више пута је наглашено да психолози који су чланови ИРК не би требало да врше тестирања, а ако то и раде због допуне података које већ имају, не наводе резултате у виду категорије или IQ-а. Уколико је комисији потребан податак о ометености детета, користе се налази лекара специјалисте код којег се дете лечи или код кога га комисија упућује. Шта радити уколико постоји нпр. лака ментална заосталост у развоју или неке емоционалне сметње за које постоји претпоставка, а нису дијагностиковане?

Рад и процена сваког члана комисије, као и психолога, треба да буде базирана, пре свега, на посматрању детета у његовој вршњачкој групи, у различитим ситуацијама, при решавању различитих задатака и на основу тога да се препоручи врста потребне додатне подршке. Тестирање може да буде помоћна техника, уколико може да допринесе бољој процени потреба за додатном подршком, мада је најчешће довољан увид на основу посматрања детета. Наиме, коефицијент интелигенције не мора бити добар извор података за доношење одлуке о врсти додатне подршке. Много је комплетнија слика која се добија о детету у непосредним животним ситуацијама.

9. Ако код детета постоји претпоставка о ометености у области интелектуалног развоја, ко утврђује да ли иста постоји и ког је степена? Да ли то значи да је довољно мишљење било ког психолога из здравствене установе?

За коначно мишљење интерресорне комисије неопходна је процена детета/ученика од стране психолога/члана ИРК и других сталних и повремених чланова. Ако постоје и друга мишљења или налази, они су извор података и део целокупне документације.

10. На који начин се финансирају одобрене додатне подршке за децу/ученике које пропише интерресорна комисија, ако се већина услуга подршке планира из буџета локалне самоуправе?

Интерресорна комисија процењује потребу детета и ученика за додатном образовном, здравствeном и социјалном подршком на основу Правилника („Службени гласник РС”, број 72/09) који садржи листу непосредне и посредне додатне подршке. ИРК може да препоручи и подршку која није наведена у члану 4. Правилника. Идентификоване потребе за додатном подршком, које су, установљене на основу процене ИРК, а за које локална самоуправа није предвидела средства, могу се финансирати од стране локалне самоуправе прерасподелом постојећих средстава у оквиру постојећег буџета, изналажењем различитих решења у сарадњи са локалним партнерима (донаторима, привредницима, организацијама цивилног друштва, удружењима, волонтерима), као и са родитељима и образовном установом. На основу процена потреба за додатном подршком, локална самоуправа може да планира буџет за наредну годину. И раније је постојало финансирање додатне подршке деци са сметњама у развоју из буџета локалних самоуправа кроз обезбеђивање бесплатног превоза до специјалне образовне установе, бесплатне исхране у специјалној школи за кориснике МОП-а (материјално обезбеђење породице), као и бесплатног похађања развојних група у вртићу (члан 157. Закона о основама система образовања и васпитања, и члан 50. Закона о предшколским образовању),док су се бесплатни уџбеници финансирали из буџета Министарства просвете и науке.

11. Од ког узраста деце се врши сагледавање потреба детета и могућности да се у породици, у редовном систему образовања, у посебној предшколској групи или школи, у установи социјалне или здравствене заштите, у складу са законом и другим прописима обезбеде мере подршке? Да ли интерресорна комисија решава и захтев за пружањем подршке за дете млађе од 5 година?

Додатна подршка развоју детета може да се процењује и пружа од првог дана рођења детета. Према томе, интерресорна комисија треба да решава захтев за дете млађе од 5 године.

12. Које су ингеренције интерресорне комисије по питању продужене неге детета? Питање продужене неге детета није у надлежности интерресорне комисије. Право на продужену негу детета је регулисно Законом о раду и Законом о финансијској подршци породици са децом и Правилником о условима, поступку и начину остваривања права на одсуство због неге детета. Да би мајка добила право на продужену негу детета потребно јој је решење/мишљење комисије која се наменски за ове потребе формира и плаћа од стране локалне самоуправе.

13. С обзиром да постоји одређени број деце старије од узраста законом дефинисаног за полазак у школу (тзв. прерасла деца), да ли се она упућују на интерресорну комисију ради укључивања у образовни систем? Некада су то нпр. деца старија од10 година, која бораве у развојним групама или су у породицама.

По члану 98. Закона о основама система образовања и васпитања, ако дете старије од седам и по година због болести или других разлога није уписано у први разред, може да се упише у први или одговарајући разред на основу претходне провере знања.
Уколико родитељ, установа или било ко од представника из ресора који је у контакту са дететом сматра да је детету потребна додатна подршка, упућује се захтев интерресорној комисији ради процене потребе за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком.

14. Како ће представник образовања у комисији одлучивати која деца са сметњама у развоју треба да буду укључена у редовну групу вртића, а која у развојну, и које дете треба да се укључи у специјално одељење при основној школи, а које у редовно? Мишљење комисије се доноси заједно, тимски. Ниједан члан комисије не доноси самостално ни једну одлуку. Мишљење о предности издвајања деце у посебне групе или одељења мора да буде додатно образложено. Према Закону о основама система образовања и васпитања, не отварају се више специјална одељења при основној школи.

15. Да ли се за ученика који ради по индивидуалном образовном плану пише посебна припрема, или се у оквиру постојеће припреме само наводе активности за ово дете? У оквиру постојеће припреме наставник планира прилагођавања за одређеног ученика, било простора, учила, материјала, метода или садржаја, а у складу са индивидуалним образовним планом.

16. За децу код које постоје тешкоће у изговарању једног или два слова, да ли комисија треба да да мишљење и за наведене говорне тешкоће, а посебно у погледу финансирања услуга логопедског третмана.

Дете које не изговара један или више гласова, не треба да буде упућено на преглед интерресорној комисији. Логопедска услуга је вид редовне подршке деци којој је то потребно (на пример при дому здравља).

17. Дете које је слепо од рођења, а иначе похађа вртић у редовној васпитној групи,у септембру је кренуло у редовну основну школу. Да ли интересорна комисија препоручује израду индивидуалног образовног плана за све предмете или не? Процену да ли детету треба индивидуални образовни план (ИОП) или не, могуће је направити тек пошто дете одређени период већ похађа школу. Стручни тим за инклузивно образовање, наставник детета и родитељ, односно старатељ заједнички долазе до мишљења да ли је детету потребан индивидуални образовни план и из којих предмета и области.

18. Да ли индивидуални образовни план (ИОП) улази у годишњи план рада школе?

У годишњем плану рада школе треба планирати ангажовање стручног тима за инклузивно образовање, имена чланова, план састанака и тема. Током школске године, тимови за додатну подршку израђују индивидуалне образовне планове и сваки ИОП представља саставни део педагошке документације.

19. Како убедити родитеља да буде члан инклузивног тима кад родитељ то не прихвата?
Индивидуални образовни план не може да се израђује без сагласности родитеља/ старатеља пошто је реч о званичном писаном документу установе по коме се образује ученик. Уколико родитељ/старатељ не да сагласност, школа наставља да пружа подршку ученику кроз прилагођавања која не захтевају формални званични документ, то јест кроз индивидуализацију приступа. У том случају, родитељ, односно старатељ детета/ученика треба да буде обавештен о индивидуализацији приступа детету како би боље сагледао његову образовну ситуацију и како би знао на који начин може да му пружи подршку. Установа треба да тежи да родитеља/старатеља ученика којем је потребна додатна образовна подршка укључи од самог почетка и да са њим гради сарадњу како би се и са његове стране детету пружила усаглашена и адекватна подршка.

20. Како учитељ може изводити наставу по инклузивним принципима у комбинацији од 4 разреда?

Комбинована и неподељена одељења су по својој природи инклузивна. Наиме, планирање и организација наставе у овим разредима и одељењима је већ диференцирана. Поред тога у овим одељењима постоји могућност да се вршњаци међусобно подржавају, да старији помажу млађима и да наставник издвоји време за подршку појединцима.

21. Да ли је пожељно или је обавезујуће да у састав Савета родитеља уђе и представник родитеља деце са сметњама у развоју и инвалидитетом када образовна установа има дете са сметњама у развоју?

Јесте, на основу Закона о основама система образовања и васпитања (члан 58. став 4), неопходно је да члан Савета родитеља буде и представник родитеља деце са сметњама у развоју и инвалидитетом када образовна установа имадете са сметњама у развоју.

22. Која је улога педагошког асистента?

Педагошки асистент пружа помоћ и додатну подршку деци и ученицима, у складу са њиховим потребама, али и помоћ наставницима, васпитачима и стручним сарадницима у циљу унапређивања њиховог рада са децом и ученицима којима је потребна додатна образовна подршка. У свом раду остварује сарадњу са родитељима/старатељима, а заједно са директором сарађује и са надлежним установама, организацијама, удружењима и локалном самоуправом.

23. Која је процедура за ангажовање педагошког асистента? Ко га финансира и како?
За расписивање конкурса за пријем педагошких асистената потребна је сагласност Министарства, тј. надлежене школске управе. Предшколска установа или основна школа прима у радни однос на одређено време по расписаном конкурсу лице ради обављања послова педагошког асистента, а у поступку његовог избора прибавља се мишљење надлежног органа јединице локалне самоуправе. За обављање послова педагошког асистента установа са лицем закључује уговор о раду на 12 месеци за сваку школску годину. Финансирање педагошких асистената је у надлежности Министарства просвете и науке и њихове плате се финансирају са републичког буџета.

24. Који надлежни орган је дужан да обезбеди педагошког асистента за рад са ученицима, јер педагошки асистент је додатна подршка за школу, а персонални асистент пружа подршку појединачно, једном ученику?

Педагошки асистент као додатна подршка, се упућује у установе у којима се, на основу упитника, индетификује потреба за додатном подршком (број деце из остељивих друштвених група, маргинализоване групе, деца се тешкоћама у развоју, учењу, понашању, степен сиромаштва...). У мају 2010. године, Министарство просвете и науке је упутило позив установама у 52 најсиромашније општине у Србији. Примљено је 179 педагошких асистената који раде у 49 предшколских устнова и 130 основних школа. Сваки следећи конкурс за пријем педагошких асистената треба да распишу установе уз сагласност надлежне школске управе. Након додељивања педагошког асистента, директор установе врши даљу орагнизацију рада и одлучује о томе у којим одељењима/групама ће педагошки асистент обављати активности.

25. Ко може да добије обуку за педагошког асистента?

Чланом 121. став 11. Закона уређено је да министар прописује ближе услове у погледу степена и врсте образовања педагошког асистента, као и програм обуке за педагошког асистента. Степен и врста стручне спреме и норма часова за рад педагошког асистента биће прописана у оквиру уредбе којом се уређује степен и врста стручне спреме наставника, васпитача и стручних сарадника. Правилником о програму обуке за педагошког асистента, који је ступио на снагу 14. децембра 2010. године превиђено је да кандидати за обуку имају средњу стручну спрему, мишљење локалне заједнице и да знају ромски језик уколико раде са децом ромске националне мањине.

26. Када се очекује проширење листа за педагошке асистенте?

За сада се не може тачно прецизирати када ће се проширити листа педагошких асистената. Министарство просвете и науке ће у буџету за следећу годину планирати средства за педагошке асистенте, али коначну одлуку о томе да ли ће средства бити одобрена доноси Министарство финансија.

27. Да ли је за педагошког асистента потребна посебна стручна спрема?

У „Службеном гласнику РС“ број 11/2010. године објављен је Правилник о програму обуке за педагошког асистента, који је ступио на снагу 14. децембра 2010. године којим се прописује да је услов за почетак рада педагошких асистента завршена уводна обука. У току рада педагошки асистенти су дужни да заврше још 10 модула (36 кредита) обуке који организује високошколска установа у оквиру акредитованог програма.

28. Шта ради педагошки асистент када је у учионици заједно са учитељем? Педагошки асистент помаже наставнику у организацији и реализацији наставног и ваннаставног процеса. Он обавља своје активности, са групом деце или једним дететом, искључиво по налогу наставника, стручног сарадника или директора установе у складу са утврђеним планом рада. У учионици и ван ње, он помаже да се ефиксније спроведе процес учења.

Извор:http://www.mpn.gov.rs/sajt/page.php?page=237