Hraniteljstvo - "laici" i profesionalci

Hraniteljstvo je posao - pružanje usluga socijalne zaštite. Taj posao je specifičan i veoma delikatan. Što pre to shvatimo tim pre ćemo uspeti da napravimo jednakost između prava i obaveza koje ova vrsta posla zahteva.

  

Analiza zakonskih okvira  

Porodični smeštaj je jedan od oblika zaštite dece bez roditeljskog staranja, koji se primenjuje onda kada je smeštaj u drugu porodicu najpovoljnije rešenje za dete. Porodični smeštaj deteta u drugu porodicu vrši se TERETNIM UGOVOROM porodično pravnog karaktera - dakle uz NADOKNADU. U stvari porodični smeštaj se sastoji od 5 pravnih odnosa:

1) pravnog odnosa između organa starateljstva i deteta, 

2) pravnog odnosa između organa starateljstva i porodice u koju je dete smešteno, 

3) pravnog odnos između organa starateljstva i roditelja deteta, 

4) pravnog odnosa između porodice u kojoj je dete smešteno i roditelja deteta, 

5) te pravnog odnosa između porodice u kojoj je dete smešteno i samog deteta. 

Hraniteljstvo je kod nas regulisano u dva sistemska zakona 

- Porodični zakon - definiše postupke zasnivanja, opštu podobnost hranitelja kao i samo zasnivanje hraniteljstva. 

- Zakon o socijalnoj zaštiti - reguliše grupe korisnika socijalne zaštite i pružaoce usluga socijalne zaštite. Pri tom ovaj zakon je predvideo još jednu (novu) instituciju socijalne zaštite – Centar za porodični smeštaj i usvajanje a koji dostavlja izveštaj centru za socijalni rad o radu i funkcionisanju hraniteljske porodice. 

kao i dva oblika organizacione jedinice u kojima se porodični smeštaj (hraniteljstvo) organizuje u skladu sa zakonom 

- Centar za socijalni rad 

- Centar za porodični smeštaj i usvojenje 

Hraniteljstvo se zasniva odlukom organa starateljstva (čl. 110 Porodičnog zakona) a Ministar nadležan za porodičnu zaštitu propisuje bliže uslove za zasnivanje hraniteljstva. 

Porodičnim zakonom (čl. 12) definisan je Centar za socijalni rad kao organ starateljstva. 

Ono što nas hranitelje interesuje (ili bi bar trebalo) obrađeno je u Porodičnom zakonu – odeljak VII – hraniteljstvo. 

Hraniteljstvo prema Porodičnom zakonu može da zasnuje jedino organ starateljstva. U čl. 110 st. 3 uvodi se Ministar zadužen za porodičnu zaštiti koji određuje bliže uslove za zasnivanje hraniteljstva. Ministar određuje uslove za zasnivanje hraniteljstva a zakon propisuje lična svojstva koja hranitelj mora da poseduje da bi u opšte mogao da stekne uslov da se hraniteljstvom bavi. 

Postupak za zasnivanje hraniteljstva pokreće organ starateljstva odnosno (prema Zakonu) - centar za socijalni rad. U postupku zasnivanja hraniteljstva (čl. 328 st. 1 porodičnog zakona) shodno se primenjuju odredbe čl. 322-315, čl. 320 i 321 i čl. 323 i 324 ovog zakona o postupku zasnivanja usvojenja. Dalje, članovima 311-315 zakona definišu se pokretanje postupka za zasnivanje usvojenja (hraniteljstva) i podnošenje zahteva za usvojenje (hraniteljstvo). Čl. 314 Zakona određuje opštu podobnost usvojitelja (hranitelja), ko određuje opštu podobnost usvojitelja (hranitelja), i mogućnost organa starateljstva da u pojedinim slučajevima zatraži mišljenje i nalaz drugih stručnjaka i drugih ustanova. Porodičnim zakonom je u čl. 320 definisano da organ starateljstva donosi pismeno rešenje u koliko su ispunjeni svi uslovi o zasnivanju hraniteljstva. 

Zakon o socijalnoj zaštiti u čl. 40 definiše koje su grupe korisnika usluga socijalne zaštite. Za nas hranitelje od izuzetne važnosti je takođe i čl. 41 ovog Zakona koji jasno definiše ko su neposredni korisnici socijalnih usluga, takođe i čl. 47 koji definiše usluge smeštaja korisnika usluga socijalne zaštite. Sve ovo je povezano sa članom 48, 49, 50 i tu se govori o porodičnom smeštaju, vršenju porodičnog smeštaja i o pružaocima usluga porodičnog smeštaja. Zašto je to od izuzetne važnosti za nas. 

Čl. 50 Zakona o socijalnoj zaštiti kaže: Usluge porodičnog smeštaja prvenstveno pružaju srodnici kada je to u najboljem interesu korisnika. 

Uslugu porodičnog smeštaja može pružiti i drugo lice koje je procenjeno kao podobno, koje je uspešno završilo obuku i steklo LICENCU za pružanje te usluge. 

Lice iz stava 1 i 2 ovog člana koje pruža uslugu porodičnog smeštaja deci i mladima ima položaj HRANITELJA u smislu zakona kojim se uređuju porodični odnosi. 

Lice iz stava 1 i 2 ovog člana dobija odgovarajuću obuku a tokom pružanja usluge podršku, u skladu za zakonom i drugim propisima. 

Licu iz stava 1 i 2 ovog člana Centar za porodični smeštaj i usvajanje izdaje licencu sa rokom važenja od dve godine, u skladu sa Zakonom. 

Bliže uslove za procenu podobnosti lica za pružanje usluge porodičnog smeštaja, program i način sprovođenja obuke, standarde za pružanje podrške i sadržinu i izgled licence propisuje ministar nadležan za socijalnu zaštitu. 

E sada, bliže uslove, program obuke, standarde i izgled licence (hraniteljske) ministar nije propisao podzakonskim aktom ili ako jeste onda isti nije transparentan u obliku koji je prepoznatljiv za hranitelje. Da ne bude zabune, pomenućemo Pravilnik o hraniteljstvu iz 2008. ali, isti je u skladu sa nevažećim Zakonom o socijalnoj zaštiti koji je stavljen van snage danom stupanja novog (važećeg) Zakona iz aprila 2011. 

Čl. 131 st. 3 kaže da centar za porodični smeštaj i usvajanje izveštava Centar za socijalni rad o radu hranitelja i funkcionisanju porodica koje pružaju usluge porodičnog smeštaja i predlaže mere za otklanjanje eventualnih nepravilnosti.  

Licenciranje i licenca

U čl. 176. Zakona o socijalnoj zaštiti se kaže: Licenciranje je postupak u kome se ispituje da li ustanova socijalne zaštite, odnosno pružalac usluga socijalne zaštite (u daljem tekstu: organizacija socijalne zaštite) ispunjava kriterijume i standarde za pružanje usluga u oblasti socijalne zaštite. 

Licenciranje je i postupak u kome se ispituje da li stručni radnik ispunjava kriterijume i standarde za pružanje usluga u oblasti socijalne zaštite 

Licenca je javna isprava kojom se potvrđuje da organizacija socijalne zaštite, odnosno stručni radnik ispunjava utvrđene uslove i standarde za pružanje određenih usluga u oblasti socijalne zaštite 

Licenciranju podležu organizacije socijalne zaštite koje pružaju dnevne usluge u zajednici, usluge porodičnog smeštaja i usluge domskog smeštaja 

Dalje, u čl. 179 se kaže da pravo na licencu za pružanje usluga iz socijalne zaštite ima organizacija socijalne zaštite. 

U čl. 185 stoji da se licenca izdaje stručnom radniku za obavljanje stručnih poslova u socijalnoj zaštiti utvrđenih aktom ministra za socijalnu zaštitu iz čl. 137 st. 2 ovog Zakona. Licenca iz ovog Zakona izdaje Komora, na 6 godina. 

Da se ponovo vratimo na čl. 50 ovog Zakona. U stavu 2. ovog člana stoji da uslugu porodičnog smeštaja može pružiti i drugo lice koje je procenjeno kao podobno, koje je uspešno završilo obuku i steklo licencu za pružanje ovih usluga. Ovde se licenca izdaje na 2 godine. 

Tumačenje, forma i suština zakona 

Svakako da se zakon tumači prema slovu kako je napisan ali je takođe i tačno da se tumačenje zakona vrši i prema onome sta se tim zakonom želi postići. Svaki zakon treba imati i svoju sustinu i ideju vodilju. 

Ako je Zakonom o socijalnoj zaštiti definisano da su hranitelji pružaoci usluga u porodičnom smeštaju (porodičnom okruženju) kao obliku socijalne zaštite, sa licencom u trajanju od dve godine, a tim zakonom definisano da se licenca izdaje stručnom radniku (u trajanju od šest godina) znači li onda to da su hranitelji nestručni u obavljanju posla pružanja usluga iz domena porodičnog smeštaja?  

Prepoznavanje nejasnoća 

Da bi se zaokružio postupak statusa hranitelja potrebno je da osim postupka zasnivanja i opšte podobnosti hranitelja, prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, hranitelj dobije i licencu za pružanje usluga. Nju izdaje Centar za porodični smeštaj i usvajanje. Ova institucija se dalje organizuje na regionalnim principima. Trenutno ih ima pet (od planiranih 15) a nema ni jedan na teritoriji pokrajine Vojvodine. Centri za socijalni rad su mesno organizovani i hranitelji u mestu boravka imaju i mesno nadležne centre za socijalni rad. 

Otvorena pitanja 

Sta će biti sa hraniteljima koji žive na teritoriji pokrajine Vojvodine? Na koji način će tim hraniteljima biti omogućeno da dobiju licencu? 

Da li je hranitelj ima status humanitarnog radnika ili pružaoca usluga socijalne zaštite? 

Ako je hranitelj pružaoc usluga socijalne zaštite nije „stručni“ radnik da li je on samo priučeni radnik sa licencom u trajanju od dve godine. 

Znači li to da će uži članovi hraniteljske porodice i dalje svake dve godine dokazivati da nisu krimogeni građani, da su zdravstveno „normalni“ i za to, putem raznih taksi dopunjavati lokalne i državni budžet? 

Kada će biti donet podzakonski akt Pravilnik o hraniteljstvu i zašto nema neposrednih predstavnika hranitelja u timu za izradu istog ako Ministarstvo za rad i socijalnu politiku ima informacije o postojanju Saveza hranitelja Srbije? 

Mnogo nedoumica za jedan ozbiljan posao. Puno posla za otklanjanje tih nedoumica. 

Koliko ima hranitelja koji nisu spremni da se zauzmu za sebe i dete koje im je dato na poverenje ja ne znam. Ali znam koliko ima onih koji su za ovaj posao spremni – jedva da ih ima 6 %. 

P.S.
„Tuđa ruka svrab ne češe.“