Jedno ozbiljnije istraživanje na ovu temu sigurno bi dalo precizne podatke koji bi poslužili kao baza za razvoj hraniteljskih kompetencija ali i precizne odgovore na hraniteljske potrebe za društvenom podrškom na ovu temu. Tako nam ostaje da se za sada „oslanjamo“ na nezvanična istraživanja pojedinih hraniteljskih udruženja. Koliko su nadležni faktori za zaštitu deteta, hranitelji (i oni potencijalni) spremni na suočavanje sa činjenicama o realnom stanju deteta bez roditeljskog staranja uzimajući u obzir njegove razvojne smetnje kao i njegovo stanje za dodatnom podrškom? I koliko realno stanje dece iz ove grupacije u kontinuiranoj brizi o njima predstavljaju snažan izvor hraniteljskog stresa? Nema ozbiljnijeg istraživanja posvećenog ovom „fenomenu“.
Stresovi imaju izvor u karakteristikama deteta, karakteristikama hranitelja kao i spoljnim životnim događajima, ali ne deluju kao nezavisni izvori, već se međusobno pojačavaju i umnožavaju. Stresovi su multidimenzionalne prirode, od objektivnih, spoljnih okolnosti i smetnji deteta, do subjektivne procene detetovih teškoća od strane hranitelja i osećanja „uhvaćenosti u zamku“, kontinuiranih obaveza i odgovornosti prema detetu. U tom smislu, same karakteristike deteta - objektivna procena temperamenta ili smetnji u razvoju i funkcionisanju su manje značajne za procenu kvaliteta života porodice.
Efekti hraniteljskog stresa mogu da se odraze na kvalitet hraniteljstva i odnos sa detetom, što dodatno otežava hraniteljsko funkcionisanje i razvoj deteta. Zbog toga je izuzetno važno preduzeti aktivnosti za prepoznavanje, prevenciju i blagovremene intervencije u cilju redukcije stresa kod hranitelja kako bi se unapredili njihovi kapaciteti za brigu o detetu.
Na osnovu dosadašnjeg hraniteljskog iskustva (od 2004. do danas) možemo izdvojiti sledeće relevantne aspekte izvora stresa:
- karakteristike deteta (hiperaktivnost, raspoloženje, zahtevnost i prihvaćenost),
- karakteristike hranitelja (kompetentnost, socijalna isključenost, emocionalna privrženost,
- spoljni životni događaji.
Dosadašnjim nezvaničnim monitoringom praktičnohg hraniteljstva primetno su uvećani stresovi kod hranitelja ako je prisutna hiperaktivnost deteta, što dalje rezultira povišenim stresom na gotovo svim aspektima. S druge strane, veoma niski stepen stresa može ukazivati i na zanemarivanje deteta ili odbrambeno ponašanje hranitelja na pragu sloma sistema sa kojim nisu u stanju da se suoče.
Socijalnim uključivanjem hranitelja kroz neposredno i dvosmerno informisanje, uključivanjem hranitelja u sistem podrške u zajednici (umrežavanje) i unapređenjem hraniteljskih kompetencija pokrenuo bi se proces „izlaženja iz senki“. Takav proces bi omogućio:
- informisanje o pravima i uslugama koje su dostupne hraniteljskoj porodici i detetu,
- razmenu iskustva sa drugima koji imaju dete a koje pripada nekoj od ranjivih grupa.
- preciznije dvosmerno informisanje o razvojnim potrebama deteta i načinima za podsticanje razvoja,
- mogućnosti za savetovanje sa stručnjacima u vezi sa hraniteljskim izazovima, učešće u prilagođavanju usluga za potrebe deteta.
- unapređenje hraniteljskih kompetencija što u velikoj meri umanjuje stresove u hraniteljskom radu
Očekivanja
Hranitelji generalno očekuju da će zajednica konačno prepozna i bolje razumeti izazove sa kojima se suočavaju i hranitelji i deca. Kao rezultat toga prepoznavanja možemo očekivati sledeće:
- Dete će kvalitetnije da provodi slobodno vreme i steći nova znanja i veštine
- Dete će biti zadovoljnije svojim životom
- Dete će imati više samopouzdanja
- Dete će postati odgovornije prema sebi
- Hranitelji će lakše da realizuju hraniteljske usluge
- Hraniteljska porodica će uspešnije funkcionisati
- Hraniteljska porodica će u celini biti srećnija i zadovoljnija svojim životom
Нема коментара:
Постави коментар
Pišite, komentarišite, predlažite, kritikujte, postanite član ovog foruma.
Vaš mali komentar može biti veliki doprinos uspostavljanju boljitka za veselo detinjstvo svakog deteta.