ĆASKANJE NA TIMOČKOM KEJU

Nekada fatalna lepotica, ruralnog porekla, Darić Nada, već šest godina pažljivo je posvećena novoj i glavnoj ulozi svog života – postala je hraniteljica. Čvrsta i visprena kao u vremenu kada je pre trideset godina zakoračila u bračne vode, mamila je divljenje prolaznika koji su konstantovali kako izgleda predivno uprkost tome što je svoju biološku decu podizala u vremenu kada su je društvena zbivanja s kraja prošloga veka ozbiljno ranjavala u svakom pogledu. Nakon nedavnog povratka sa konferencije “Mreža za decu” gde je boravila sa svojim sardničkim timom, sveža i sa “napunjenim baterijama”, nakon što je udobno smestila malog Srečka u invalidska kolica, razdragano je ćaskala na Timočkom keju o svojim planovima za lepšu budućnost Srećka – mališana bez roditeljskog staranja smeštenog u njenom domu na hraniteljstvo. A mali Srećko, privlačan, crnpurast i sladak, podseća na negro-bombonu.
Nada je našoj novinarki najavila svoju borbu u ime malenog Srećka i sve dece bez roditeljskog staranja: 

- Posle šest godina hraniteljskog rada upoznala sam nove životne vrednosti. Upoznala sam dečji vapaj za dodatnim potrebama. Suočena sam sa sopstvenom odgovbornošću. Naša deca su samo deca kao i sva druga deca. Veliki broj dece bez roditeljskog staranja je u stanju dodatnih potreba. Krajnje je vreme da državne institucije daju odgovor. Deca nisu u obavezi da razumeju tranziciju, deinstitucijalizaciju, decentralizaciju, depolitizaciju… Država im mora omogućiti uslove za ravnopravni položaj u društvenom okruženju. – kaže Nada.
- Voljena sam i to je osnovni izvor energije koja mi je potrebna. Moje mišljenje o hraniteljstvu formirano je godinama. Imam materijalne dokaze da “naša deca” ne moraju biti “društveni škart” ili “kolateralna šteta društvene tranzicije”. – otkriva nam Nada izvor potrebne energije za sledeći projekat.
- Opet kažem, voljena sam. Zato sam srećna i trudim se da se u potpunosti posvetim mom dečaku. Mojim primerom ohrabriću stotine drugih hranitelja da svoje dužnosti I obaveze realizuju u celosti. Najbolji interesi dece bez roditeljskog staranja nemogu ostati samo puki izgovor,oni moraju postati osnovni cilj našeg društva.

Ovu priču ne možete naći u dnevnoj štampi ili u nekom revijalnom izdanju. Zašto? Jednostavno zato što u njoj nema verbalnog nasilja, vulgarnosti ili ponižavanja ljudsog bića. Ovakve priče ne donose profit. Ako je u našem društvu sve postavljeno po osnovu komercijalne vrednosti, a jeste, onda me ne čudi što se socijalna odgovornost našla na dnu lestvice društvenih vrednosti.

Ova priča je izmišljena ali je identična sa desetak istinitih priča koje iz nekih razloga ostaju samo kao večite tajne nošene u srcima nekih novih ljudskih bića.