Mehanizam za podršku civilnom društvu (Civil Society Facility) 2011-2013

Prikaz projekta za državu: Srbija

1.         Osnovne informacije

1.1 CRIS broj: [ubacuje ELARG D3]

1.2 Naziv: Civil Society Facility (CSF) for Serbia  

1.3 ELARG Statistička šifra: 35 (Civilno/građansko[1] društvo)

1.4 Lokacija: Srbija  

Dogovor o sprovođenju:

1.5 Institucija koja sklapa ugovor: Evropska komisija, Delegacija EU u Republici Srbiji:

1.6 Korisnik: Organizacije civilnog društva u Srbiji

Finansiranje:

1.7 IPA doprinos:                             Ukupno: 4,5 miliona EUR

2012: 2  miliona EUR
2013: 2,5  miliona EUR

1.8 Krajnji rok za sklapanje ugovora:      

30. novembar 2013. za rezervisanje budžetskih sredstava za 2012.
           30. novembar 2014. za rezervisanje budžetskih sredstava za 2013.

1.9 Krajnji rok za izvršenje ugovora:

30. novembar 2015. za budžetska sredstva rezervisana za 2012.
30. novembar 2016. za budžetska sredstva rezervisana za 2013.

1.10 Krajnji rok za povlačenje sredstava (isplatu):

30. novembar 2016. za budžetska sredstva rezervisana za 2012.

30. novembar 2017. za budžetska sredstva rezervisana za 2013.

2.         Opšti cilj i svrha projekta

2.1 Opšti cilj:

Doprinos demokratiji, ljudskim pravima i vladavini prava te podrška procesu EU integracija kroz aktivno učestvovanje civilnog društva u procesima donošenja odluka i politika, na svim nivoima upravljanja.  

2.2 Svrha projekta:

-  Podrška održivom razvoju civilnog društva i partnerstvu s vladom.

- Jačanje aktivnog učešća civilnog društva u EU integracijama Srbije.

2.3 Veza sa Strategijom proširenja i Izveštajem o napredovanju za 2010.   

Strategija proširenja za 2010-2011. daje opšti pregled sledećeg:

„Aktivnosti civilnog društva bitne su za zrelu demokratiju, poštovanje ljudskih prava i vladavinu prava. Te aktivnosti povećavaju političku odgovornost, podstiču i proširuju prostor za razgovor o društvenim izborima i jačaju konsenzus o pluralističkom društvu. Doprinoseći otvorenijoj, participativnijoj i dinamičnijoj demokratiji, civilno društvo koje je agilno i puno života takođe vodi do tolerancije i pomirenja. Uključivanje organizacija civilnog društva u pretpristupni proces doprinosi kvalitetu i podršci javnosti reformama u vezi sa pristupanjem EU.

Kultura prihvatanja i uvažavanja uloge koju igra civilno društvo treba da funkcioniše, da bi omogućila organizacijama civilnog društva da se angažuju u delotvornom dijalogu o politikama. Javne konsultacije o inicijativama u vezi sa politikama i sa nacrtima zakona treba da postanu opšti princip. Pristup civilnog društva podršci Vlade često je ometen odsustvom transparentnosti, kao i kriterijumom dodeljivanja koji nije dovoljno razvijen.

Projekat Civil Society Facility pomaže organizacijama civilnog društva da jačaju svoje kapacitete i profesionalnost, omogućujući im da se angažuju u delotvornom dijalogu s javnim i privatnim akterima i da prate razvoj u oblastima kao što je vladavina prava i poštovanje osnovnih prava. Facility finansira inicijative na lokalnom nivou, regionalno umrežavanje i kratkoročne posete Evropskoj Uniji.

Komisija je pregledala projekat da bi bolje dosegla do organizacija iz lokalnih zajednica, uzimajući u obzir povratnu informaciju dobijenu od organizacija građanskog društva. Komisija će primerenije zadovoljavati potrebe svake zemlje i obezbediće dugoročnije osnovno finansiranje (seed-funding) NVO. Organizacije koje su jače i  afirmisane mogle bi postati mentori i facilitatori manjim organizacijama.“

Izveštaj o napredovanju za 2010. dalje navodi za Srbiju da su „organizacije civilnog društva nastavile da budu aktivne u socijalnom, ekonomskom i političkom životu Srbije i da su i dalje važne za promovisanje demokratskih vrednosti. Međutim, još nije usvojena zakonska regulativa kojom se sprovodi Zakon o građanskim udruženjima, radi sprečavanja mogućih zloupotreba u vezi sa finansiranjem iz državnog budžeta. Branioci ljudskih prava i dalje su predmet uznemiravanja, verbalnih pretnji i fizičkih napada.“       

2.4 Veza sa Dokumentom za višegodišnje indikativno planiranje

U dokumentu za višegodišnje indikativno planiranje (MIPD) za 2011-2013, civilno društvo se pominje kao međusektorska intervencija, deo svih sektora koje podržava IPA. Između ostalog, jedan od postavljenih ciljeva u ovom periodu će biti unapređenje sredine za delovanje civilnog društva, uz delotvorniji dijalog između civilnog društva i Vlade te delotvornije građansko učestvovanje u procesima donošenja politika.   

2.5 Veza sa strategijama države koje se odnose na civilno društvo

Uopšteno govoreći, iako ne postoji sektorska strategija za civilno društvo, brojne nacionalne sektorske startegije, kao što je Strategija za smanjenje siromaštva, Strategija za razvoj stručnog obrazovanja, Nacionalna strategija za zapošljavanje, Nacionalna strategija za mlade itd., priznaju važnost civilnog društva i njegovu aktivnu ulogu u postizanju postavljenih ciljeva. Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u EU, iz decembra 2009, u poglavlju 1.1. Demokratija i vladavina prava, podvlači dalju promociju razvoja OCD. Takođe, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u svojoj preambuli razmatra obavezu da na svaki način doprinese političkoj, ekonomskoj i institucionalnoj stabilizaciji kroz razvoj civilnog društva i demokratizaciju.

Kancelarija za saradnju sa OCD će raditi na razvoju Nacionalne strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj OCD, koja je važna za priznavanje važnosti i potrebe za aktivnim OCD.

3.         Opis projekta

3.1 Istorijat i opravdanost:  

Opredeljenost za delotvorni pluralizam podrazumeva poštovanje ljudskih prava, vladavinu prava i mogućnost političkih promena. Aktivnosti civilnog društva – često definisane kao prvenstveno nedržavne, neposlovne i neprivatne aktivnosti – odražavaju taj pluralizam, podstiču i proširuju prostor za razgovor o društvenim izborima, jačajući na taj način socijalni konsenzus o pluralističkom društvu. Dijalog, kao društveno tkivo, pre svega pojačava poverenje. Njime energično i puno života civilno društvo doprinosi otvorenijem, participativnijem i samim tim dinamičnijem demokratskom društvu. Iz tog razloga Komisija ohrabruje građane da aktivno učestvuju u društvenom i političkom životu. Široko učešće građana u kolektivnim izborima ispunjava ovaj sistem životom na svim nivoima, počevši od postavljanja dnevnog reda preko zakonske regulative do sprovođenja i praćenja (monitoringa), kako na lokalnom, regionalnom, nacionalnom, evropskom nivou, tako i na ostalim nivoima. Zbog toga je ono ključ za ispunjavanje i učvršćivanje političkih kriterijuma iz Kopenhagena, pre i posle pristupanja. Slično tome, dinamično civilno društvo može doprineti da pristupni proces postane više od samo tehničkog procesa koji se odvija između zemlje kandidata i institucija EU. Pokretačka snaga ovog procesa treba da budu građani, što će institucionalne, političke i ekonomske promene, koje su deo pristupanja, učiniti razumljivijim i održivijim.

Organizacije civilnog društva (OCD) su dobro razvijene i igraju važnu ulogu u društvenom, ekonomskom i  političkom životu Srbije. Zakon o udruženjima građana usvojen je 8. jula 2009. godine. On uređuje osnivanje i pravni status udruženja, njihovo finansiranje, kao i druga pitanja od značaja za funkcionisanje udruženja, i po prvi put uređuje položaj i rad stranih udruženja. Zakon traži od svih postojećih udruženja da se registruju u skladu sa novim registracionim zahtevima. Do sada je tu proceduru završilo 11,867[2] udruženja. Vlada je usvojila i Zakon o volonterima i Zakon o zadužbinama i fondacijama.

U Srbiji postoji nekoliko aktivnih mreža.

Federacija nevladinih organizacija Srbije (FENS) osnovana je 2003, u cilju obezbeđivanja bolje razmene informacija, promovisanja vrednosti civilnog društva, uticanja na donosioce odluka i isticanja pitanja od važnosti za sektor civilnog društva. FENS trenutno ima preko 600 organizacija članica, iz više od 120 opština u Srbiji, iz svih oblasti koje pokrivaju delatnosti OCD.

Koaliciju protiv diskriminacije osnovalo je 2005. godine, uz podršku Švedskog helsinškog odbora za ljudska prava, osam organizacija iz različitih oblasti zaštite i promocije ljudskih prava širom Srbije.

Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NCD) stvorena je 2006. godine, okupivši 64 OCD iz 24 opštine u Srbiji. Predstavnik Nacionalne koalicije za decentralizaciju postao je član novoformiranog Nacionalnog saveta za decentralizaciju, koji se sastoji od predstavnika države, članova Narodne skupštine, i nekoliko eksperata, dok OCD predstavlja NCD.

U Srbiji postoje dve ženske mreže, mreža SOS za žene i decu žrtve nasilja te ženska mreža za mir „Žene u crnom“, koja je aktivna od 1998.

Sindikati u Srbiji su prevashodno organizovani preko tri saveza ili sindikalnih centara. To su Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS), Savez granskih sindikata UGS „Nezavisnost“ i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS). Postoji i određeni broj sindikata vezanih za kompanije, koji su uglavnom organizovani u državnim preduzećima, a koji su nezavisni od saveza.

Poslovni sektor u Srbiji je povezan preko niza udruženja na geografskom i profesionalnom nivou. Na lokalnom nivou poslovni subjekti su okupljeni oko Udruženja preduzetnika, Udruženja proizvođača i Udruženja stručnih radnika. Udruženja preduzetnika su značajna ali nedovoljno razvijena.

Udruženja potrošača u Srbiji povezana su preko Nacionalnog udruženja potrošača Srbije, koje je udruženje organizacija potrošača. Osnovalo ga je 11 potrošačkih udruženja 2004. godine i trenutno okuplja 26 udruženja sa lokalnog nivoa.

Mreža za podršku ruralnom razvoju osnovana je 2010, sa ciljem da stvori bolje uslove za život u ruralnim područjima Srbije.

Koalicija za nadzor javnih finansija ustanovljena je 2005, sa ciljem da poboljša transparentnost javnih finansija i da se bori protiv korupcije.

Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) oformljena je na osnivačkoj skupštini održanoj 12. marta 2011. godine. Ova organizacija će služiti kao krovna organizacija omladinskih udruženja.

Mreža za decu je obrazovana 29. oktobra 2010, kad je na Nacionalnoj konferenciji u Sokobanji (u Srbiji) četrdeset tri predstavnika organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom i promovisanjem prava deteta iz cele Srbije usvojilo Platformu mreže organizacija civilnog društva (OCD) za decu u Srbiji.

Praksa umrežavanja i partnerstava OCD u Srbiji suočava se s mnogim poteškoćama, koje delimično potiču iz činjenice da su mreže formirane između organizacija koje su nesrazmerne po veličini i uticaju, a delimično i zbog nedostatka resursa i kapaciteta. Identifikovana je potreba da se koncepti umrežavanja u Srbiji promovišu na fleksibilnijim, modernijim principima.

Vlada je počela da priznaje važnost civilnog društva u procesu evropskih integracija. Bilo je nekoliko dobrih primera različitih oblika konsultacija i saradnje između određenih državnih tela (Narodna skupština, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, Ministarstvo za omladinu u sport, Kancelarija za evropske integracije u Srbiji). Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu predložilo je institucionalizaciju saradnje sa civilnim društvom. Dana 15. aprila 2010. Vlada Republike Srbije usvojila je odluku o formiranju Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom.

Kancelarija zamenika predsednika Vlade, Jedinica za socijalnu inkluziju i smanjenje siromaštva, pokrenula je program pod nazivom Kontakt organizacije civilnog društva (KOCD) za sprovođenje strategije za smanjenje siromaštva, kao sredstvo koje će doprineti razvoju mehanizama komunikacije i saradnje između vladinog i nevladinog sektora, olakšati definisanje preporuka i mišljenja šireg foruma civilnog društva te doprineti učešću OCD u svim povezanim ključnim procesima.

Na lokalnom nivou su i mehanizam za saradnju sa OCD i praksa još uvek veoma slabi. Međutim, u nekim opštinama postoje jedinice ili osobe odgovorne za saradnju sa OCD. Na primer, Opštinski koordinacioni odbor za socijalnu politiku (OKOSP), Savet za pitanja koja se odnose na invalidna lica u gradu Kragujevcu, Omladinski saveti i 114 Omladinskih kancelarija, koje su formirane u opštinama ili regionima u Srbiji, uz podršku Ministarstva za omladinu i sport.

Sektor za EU fondove i razvojnu pomoć, tada deo Ministarstva finansija, započeo je 2009. konsultacije sa civilnim društvom u vezi sa IPA programskim procesom. Prvi koraci načinjeni u ovoj inicijativi doprineli su osmišljavanju programa za IPA grantove civilnom društvu za 2009. i 2010. godinu. Urađena je anketa da bi se identifikovale oblasti koje imaju prioritet u davanju podrške. Na anketu je odgovorilo skoro 70 NVO, opisujući sektore u kojima smatraju da bi OCD mogle igrati važnu ulogu u okviru IPA programiranja i sprovođenja programa. Posle ankete održana je Konferencija civilnog društva, 28. maja 2009, na kojoj je osnovan forum za neposrednu konsultaciju sa civilnim društvom oko IPA programiranja. Na osnovu primarnih elektronskih konsultacija Konferenciji je prisustvovalo skoro 100 OCD, koje su učestvovale i u radnim grupama na kojima je dalje istraživano pitanje prioritetnih oblasti u koje OCD treba da se uključe. Rezultati ankete i Konferencije bili su osnova za osmišljavanje nacionalnog IPA programa za civilno društvo za 2009. i 2010. godinu.

Da bi se ustanovio mehanizam za konsultacije sa organizacijama civilnog društva koji bi omogućio njihovo učestvovanje u programiranju i praćenju (monitoringu) sredstava EU, kao i druge međunarodne pomoći za razvoj, SEIO/DACU je 18. januara 2011. objavila otvoreni poziv pod nazivom Program saradnje sa organizacijama civilnog društva u oblasti planiranja pomoći u razvoju, naročito u planiranju i monitoringu instrumenta pretpristupne pomoći (Program).

Glavni akter predloženog Programa je takozvana Sektorska organizacija civilnog društva (SEKO), koja je konzorcijum OCD od najviše tri partnera, od kojih je jedan jasno naveden u aplikaciji kao vodeći partner. Pored toga, SEKO automatski podrazumeva učestvovanje Stalne konferencije gradova i opština (SKGO).

Svaka SEKO će predstavljati jedan sektor. Definicija sektora saglasna je dokumentu Vlade Srbije „Potrebe Republike Srbije za međunarodnom pomoći u periodu 2011-2013.“, u kome je identifikovano osam sektora u programiranju međunarodne pomoći, kako sledi:

1. Vladavina prava (uključujući pravosuđe i unutrašnje poslove, zaštitu ljudskih i manjinskih prava itd.);
2. Reforma državne administracije (uključujući izgradnju institucija i pravne tekovine (acquis), upravljanje javnim finansijama, decentralizovanje vlasti, statistiku, e-vladu);
3. Civilno društvo, mediji i kulturna prava;
4. Konkurentnost (mala i srednja preduzeća /SME-MSP/, istraživanja i razvoj /R&D/, informacione i komunikacione tehnologije /ICT/, turizam, poslovna infrastruktura, industrija i trgovina);
5. Razvoj ljudskih resursa (zapošljavanje, obrazovanje, socijalna inkluzija i zdravstvo, uključujući omladinu);
6. Poljoprivreda i ruralni razvoj;
7. Transport;
8. Životna sredina i energija (uključujući otpad, otpadne vode, vodosnabdevanje, rudarstvo itd.).  

Kako je definisano u Programu, glavne aktivnosti izabranih SEKO treba da budu okrenute ka razvoju mehanizma komunikacije sa SEIO/DACU, u cilju učestvovanja OCD u procesu programiranja međunarodne pomoći i usklađivanja prioriteta sa onima koje je Vlada odredila.

Predviđeno je da SEKO razvija i koristi različite mehanizme komunikacije koji će okupiti zainteresovane OCD, da bi se zajedno angažovale na pitanjima koja se odnose na planiranje pomoći u razvoju, naročito IPA programiranje i monitoring u određenom sektoru.

Uprkos postignutim uspesima, odnos između Vlade i OCD još uvek je obeležen rascepkanom saradnjom, nedostatkom razumevanja Vlade za civilni sektor, kao i selektivnom pristupu pojedinim OCD. Novoosnovana Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom pruža institucionalni okvir za strukturiranije aranžmane za saradnju. Kancelarija će biti direktno odgovorna predsedniku Vlade i radiće na razvoju Nacionalne strategije za razvoj OCD. Druge nadležnosti Kancelarije su da podstiče dijalog i saradnju između državne uprave i OCD, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou, da učestvuje u razvoju i monitoringu sprovođenja strateških dokumenata, pripremi izveštaja o trošenju sredstava dodeljenih OCD itd.    

Srbija se suočava s brojnim izazovima u vezi sa statusom civilnog društva: od decembra 2010. NVO su izuzete od 2.5% poreza na poklone i donacije, pod uslovom da vrše aktivnosti koje su od javnog interesa. Međutim, NVO se i dalje smatraju preduzećima u svim aspektima svoga rada. Takođe, održivo finansiranje predstavlja veliki izazov za srpske OCD zato što one prvenstveno zavise od podrške međunarodnih donatora, dok finansiranje iz javnih izvora još uvek nije dovoljno transparentno niti su kriterijumi jasno definisani.

Nedavne ankete ukazuju na to da se mišljenje javnosti u vezi sa sektorom civilnog društva generalno poboljšava. Međutim, i dalje postoji veliki broj građana koji nemaju nikakvo znanje niti poverenje u rad sektora civilnog društva.

Iako civilni sektor u Srbiji podržava proces evropskih integracija veoma je važno pokušati da se unaprede znanje i veštine u odnosu na evropske integracije u Srbiji, prvenstveno kroz razmenu znanja, informacija i najboljih praksi sa partnerima iz EU. Ovo je naročito važno na lokalnom nivou, gde je neophodno dalje osposobljavanje kapaciteta, širenje informacija i tehnička pomoć. Postoji potreba da se više radi na tome da šira javnost zna i razume šta su OCD, šta rade i šta su postigle, kao i da se radi na promovisanju filantropije u zemlji. 

3.2 Aktivnosti:

Podrška civilnom društvu u vezi sa gorepomenutim pitanjima obezbediće se korišćenjem jednog ili više metoda sprovođenja, pomenutim u tački 4.1 osnovnog teksta Finansijskog predloga. Tamo je takođe objašnjen redovni mehanizam za selekciju vrste i metoda sprovođenja, kako je detaljnije objašnjeno u tački 3.4 niže.

Već su identifikovane sledeće metode za podršku:

Mera 1: Dalje jačanje kapaciteta OCD za učestvovanje u procesima donošenja odluka, za praćenje i evaluaciju sprovođenja politika, strategija i zakona

Cilj je osposobljavanje kapaciteta organizacija civilnog društva za aktivno učestvovanje u procesima donošenja odluka kroz razvoj profesionalizma u OCD, unapređenje saradnje i koordinacije i za razmenu znanja na nacionalnom i lokalnom nivou. Ova mera će se isto tako usredsrediti na povećanje sposobnosti OCD za javno zastupanje i lobiranje radi stvaranja podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, a posebno radi započinjanja javnog zastupanja u procesu donošenja politika i odluka. Treba da se ustanove redovne godišnje ankete u NVO sektoru u Srbiji radi obezbeđivanja podataka za komparativnu analizu (unutar Srbije i u odnosu na druge zemlje), kao i praćenje napredovanja NVO sektora u Srbiji.

Osim toga, ova aktivnost će podržati razvoj kapaciteta OCD za sprovođenje i praćenje različitih politika i standarda EU u Srbiji. To će se osnažiti putem razmene dobrih praksi i informacija između OCD u pretpristupnim zemljama kao i zemljama članicama EU, i njihovih partnera i mreža organizacija civilnog društva u Srbiji.

Određeni tematski prioriteti ovih Poziva za dostavljanje predloga projekata biće identifikovani kroz proces konsultacija sa organizacijama civilnog društva, u saradnji sa Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom, kao i sa IPA jedinicom za programiranje u Kancelariji za evropske integracije u Srbiji te novoosnovanim SEKO mehanizmom za IPA programiranje.          

Mera 2:Podrška građanskim inicijativama i inicijativama za osposobljavanje kapaciteta u cilju jačanja uloge civilnog društva na lokalnom nivou

U cilju rešavanja pitanja nedostatka kapaciteta na lokalnom nivou, ova aktivnost će podržavati organizacije iz zajednice grantovima za akcije, operativnim grantovima za novoosnovane organizacije, grantovima za obuku radi jačanja određenih kapaciteta u organizaciji, kao i grantovima koji se daju za događanja/manifestacije i komunikacije.

Poziv za dostavljanje predloga projekata biće objavljen da bi podržao dobro uhodanu nacionalnu organizaciju civilnog društva koja će dalje osnaživati razvoj civilnog društva u zemlji, u okviru svoje nadležnosti koja doseže do organizacija u „bazi“.

   

3.3 Očekivani rezultati i merljivi indikatori:

Rezultat 1: OCD koje su aktivno uključene u politike i akcije koje se odnose na razvoj, sprovođenje i praćenje, a koje se zasnivaju na najboljim politikama i praksama EU.

Merljivi indikatori:

• Najmanje 10 odobrenih projekata koji podržavaju aktivno učešće OCD u razvoju, sprovođenju i/ili praćenju javnih politika i standarda EU na nacionalnom i lokalnom nivou;
• Uspostavljen delotvoran dijalog između civilnog društva i Vlade, te delotvornije građansko učešće u procesima politika;  
• Sprovođenje godišnjih anketa u NVO sektoru da bi se pratilo napredovanje NVO sektora u Srbiji.  

Rezultat 2: Osnaženi kapaciteti organizacija na nivou zajednice za javno zastupanje i za aktivno učešće u razvoju zajednice.

Merljivi indikatori:

·         Najmanje 2 dobro uhodane organizacije civilnog društva odabrane da osiguraju osposobljavanje kapaciteta na nivou organizacija iz „baze“ i da podržavaju aktivnosti na lokalnom nivou;

·         Određeni kapaciteti organizacija iz „baze“ osnaženi su za građanske akcije na lokalnom nivou;

·         Povećan je broj organizacija iz „baze“ u ruralnim i nerazvijenim delovima Srbije.   

3.4 Mehanizam odabira:

Obe aktivnosti će biti sprovedene putem Poziva za dostavljanje predloga projekata koji će se organizovati jednom godišnje.

Pored toga, ugovor za sprovođenje programa zaključiće se kao ugovor o uslugama. Odgovornosti partnera će biti sledeće:

·        Da organizuje i objavi Poziv za dostavljanje predloga projekata putem široke informativne kampanje;

·        Da osmisli i objavi grant šemu;

·        Da proceni i odabere predloge projekata, uz tekuću podršku korisnicima grantova i praćenje odobrenih projekata.

3.5 Uslovljenost i redosled obavljanja aktivnosti

Na osnovu ranijih iskustava u programiranju IPA Nacionalnog programa za 2009. i 2010, tematski prioriteti Poziva za dostavljanje predloga projekata odrediće se putem procesa konsultacije s organizacijama civilnog društva na osnovu koordinacionog mehanizma SEKO, i to tokom procesa programiranja sredstava EU za određene sektorske oblasti/teme u vezi sa grant šemom za IPA 2012. Konsultacije sa OCD su već počele a o konkretnim predlozima za oblasti/teme razgovaraće se u septembru 2011.

Građanske inicijative će sprovesti sveobuhvatnu osnovnu anketu u NVO u maju/junu 2011, putem koje će se dobiti podaci o statusu NVO sektora u Srbiji. U anketi će se koristiti podaci iz Agencije za privredne registre Srbije (APRS). Procenjuje se da će u APRS biti registrovano preko 12.000 NVO. Ovi nalazi se mogu koristiti kao početna tačka za sve buduće inicijative za osposobljavanje kapaciteta NVO.     

3.6 Povezane aktivnosti

USAID finansira Inicijativu civilnog društva za javno zastupanje (Civil Society Advocacy Initiative - CSAI). Inicijativu sprovodi Institut za održive zajednice  (Institute for Sustainable Communities - ISC) u saradnji sa lokalnim organizacijama Balkanski fond za lokalne inicijative (Balkan Community Initiatives Fund - BCIF), Građanske inicijative (Civic Initiatives), Evropski centar za neprofitno pravo (European Center for Non-Profit Law - ENCL) i SMART kolektiv.

Svetska banka od 2004. godine ima za Srbiju program malih grantova/finansiranja civilnog društva za srpske OCD. Ovaj program odobrava grantove organizacijama civilnog društva za promovisanje dijaloga i širenje informacija o razvoju.

Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (Regional Environmental Center for Central and Eastern Europe - REC) pokrenuo je okvirni program SECTOR (Podrška organizacijama civilnog društva u Jugoistočnoj Evropi koje se bave životnom sredinom) u saradnji sa Švedskom agencijom za međunarodnu razvojnu  saradnju (Swedish International Development Cooperation Agency - SIDA). Program je započet 2007. godine i još uvek traje.

Bilateralni donatori u Srbiji još uvek su veoma aktivni u svojoj podršci OCD pri promovisanju razvoja demokratije i podržavaju organizacije civilnog društva kroz raznovrsne pojedinačne projekte.   

IPA (Instrument for Pre-Accession Assistance – Instrument za pretpristupnu pomoć)

IPA 2012 (još uvek u procesu programiranja)

Stvaranje podsticajnog okruženja za održivi razvoj civilnog društva i partnerstvo s Vladom

Cilj ove aktivnosti je da podržava rad novoosnovane Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom na poboljšanju pravnog, strateškog, finansijskog i institucionalnog okvira za razvoj civilnog društva u Srbiji. To će doprineti jačanju i institucionalizaciji trajnog dijaloga, partnerstva i saradnje između Vlade i civilnog društva, koji će se zasnivati na transparentnoj i strukturiranoj komunikaciji te redovnoj razmeni iskustava, informacija i mišljenja. Pored toga, to će osnažiti kapacitete javne uprave za stvaranje standarda i procedura za saradnju sa OCD.

Nadalje, to će omogućiti razvoj instrumenata koji će osigurati finansijsku održivost sektora civilnog društva putem transparentne i delotvorne podrške državnog budžeta i efikasnog mehanizma za učestvovanje građana i OCD u procesu pripremanja nacrta zakona i drugih instrumenata javne politike.

Ova komponenta programa sprovodiće se preko ugovora o uslugama.

IPA 2007/2008 Osnaživanje dijaloga civilnog društva Srbija – EU: EU finansira sa 4 miliona EUR

Projekat ima za cilj jačanje kapaciteta OCD i podizanje svesti o ulozi civilnog društva u političkim procesima, da bi se olakšalo umrežavanje i sklapanje partnerstava između OCD i da bi se povećalo znanje o evropskim integracijama, te politikama i institucijama EU.

Prioritet IPA 2007. (1,5 miliona EUR)

Podrška saradnji između profesionalnih organizacija u Srbiji i u EU radi jačanja kontakata i uzajamne razmene između poslovne zajednice, profesionalnih organizacija i socijalnih partnera.

Prioriteti IPA 2008. (2 miliona EUR)

• Poboljšanje kapaciteta organizacija civilnog društva za formulisanje javne politike, analizu politike i javno zastupanje
• Podsticanje novih partnerstava i mreža između organizacija civilnog društva u Srbiji i zemalja članica EU

Grantovi koji se odobravaju u okviru ovih programa iznose između 50.000 EUR i 150.000 EUR, s maksimalnim trajanjem od 12 meseci. U junu 2010. je potpisano 32 ugovora.

IPA 2009 i 2010 – Podrška civilnom društvu (4 miliona EUR)

Projekat će se sprovesti putem Poziva za dostavljanje predloga projekata, koji je objavljen 10. decembra 2010. Za dodelu grantova organizacijama civilnog društva na raspolaganju će biti Fond, a organizacije treba da imaju sledeće prioritete:  

Programski prioriteti

Prema Konkretnom cilju 1:

·         Antidiskriminacija i tolerancija

·         Kulturna raznovrsnost i pluralizam

Prema Konkretnom cilju 2:

• Lokalni socioekonomski razvoj
• Javne politike i standardi EU na lokalnom nivou

Grantovi koji se odobravaju u okviru ovih programa iznose između 50.000 EUR i 150.000 EUR, s maksimalnim trajanjem od 12 meseci.

EIDHR (European Initiative for Democracy and Human Rights - Evropska inicijativa za demokratiju i ljudska prava)

EIDHR 2005/2006 - Poziv za predaju predloga „Negovanje kulture ljudskih prava i unapređenje jednakosti, tolerancije i mira!“. Delegacija je imala na raspolaganju budžet od 1,28 miliona EUR. Potpisani su ugovori za 21 mikro projekat, koji su uspešno realizovani.

EIDHR 2007/2008 – U okviru Poziva EIDHR za predaju predloga za 2007-08 godinu, koji je sproveden preko mehanizma Country-based support scheme - CBSS (Shema podrške u zemlji, raspoloživi budžet je iznosio 1,5 milion EUR. Uspešno su potpisani ugovori za 22 projekta, što je urađeno javno na ceremoniji održanoj 10. decembra 2008, prilikom obeležavanja 60. godišnjice Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Projekti se bave širokom lepezom raznih pitanja koja su bitna za demokratizaciju zemlje, kao što su: obrazovanje o ljudskim pravima, trgovina ljudima, readmisija, tortura, zaštita ljudskih prava, promovisanje ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, verska tolerancija, prava deteta, međuetnička i međukulturna tolerancija itd.

EIDHR 2009 - Poziv za dostavljanje predloga projekata je još jedna prilika od koje su organizacije u Srbiji imale koristi, s povećanim sredstvima koja su iznosila 1,2 miliona EUR. Opšti cilj Poziva je da se pojača uloga civilnog društva u promovisanju ljudskih prava i demokratskih reformi, da se podrži sprečavanje konflikta i konsolidacija političkog učešća i zastupanja. Ugovori za 19 projekata uspešno su potpisani 14. decembra 2009. . Poziv obuhvata mikro projekte (pojedinačni grantovi od 10.000 – 100.000 EUR) i kofinansiranje od 95%, što omogućuje i manjim organizacijama da imaju od toga koristi.

EIDHR 2010 - Poziv za dostavljanje predloga projekata sa istim prioritetima i budžetom objavljen je krajem aprila 2010. Grantovi koji se daju u okviru ovih programa kreću se između 10.000 EUR i 100.000 EUR, s maksimalnim trajanjem od 24 meseca. U decembru 2010. potpisano je 19 ugovora.

Regionalni projekti – Delegacija je ugovorila 3 regionalna projekta koji su namenjeni Srbiji i Bosni i Hercegovini, a čiji je cilj sprečavanje torture ili rehabilitacija. Projektima upravljaju lokalne nevladine organizacije: Međunarodna mreža pomoći i Beogradski centar za ljudska prava.

EIDHR 2011 - Poziv za dostavljanje predloga projekata sa istim prioritetima i budžetom treba da bude objavljen krajem aprila 2011[3].

IPA 2008 Višekorisnički mehanizam za podršku civilnom društvu “Civil Society Facility” (16,5 miliona EUR)

Tehnička pomoć (8 miliona EUR) – Cilj tehničke pomoći (Technical Assistance - TA) je da podrži OCD iz zemalja i sa teritorija zemalja korisnica povećavanjem njihovih kapaciteta, unapređivanjem njihove demokratske uloge i promovisanjem mreža OCD preko regionalnih granica.

Projekat obuhvata sledeće aktivnosti: formiranje službe za pomoć u svakoj od rečenih zemalja, obuka OCD, davanje informacija i organizacija partnerskih događanja, mapiranje i procena pravnog i finansijskog okvira civilnog društva u ovim zemljama, stvaranje OCD web-portala i upravljanje istim, monitoring i vođenje projekata, kao i davanje ad-hoc saveta i preporuka OCD-ima, Vladama i donatorima.

Lokalne savetodavne grupe (Local Advisory Groups - LAGs) oformljene su u okviru TACSO projekta u svim zemljama. LAGs se sastoje od predstavnika Delegacija EU, Vlada, civilnog društva, ostalih donatora itd. Svrha LAGs-a je da razgovara o potrebama, da koordinira intervencijama i da diskutuje o strateškim pitanjima u vezi sa civilnim društvom.

Od 2011. godine TACSO olakšava pristup informacijama koje se odnose na People 2 People programe, vodi transparentne predselektivne procedure i umnožava efekte P2P studijskih putovanja kroz planirane nacionalne aktivnosti nakon završenog projekta.

„People 2 People“ program (2 miliona EUR)

Svrha ovog programa je da podstakne građansko učestvovanje u regionu tako što će pojedincima i OCD-ima ponuditi mogućnost da učestvuju u kratkoročnim posetama institucijama i organizacijama EU, da se upoznaju s nizom ključnih politika EU i njenim zakonodavstvom, čime će stvoriti mogućnost za OCD da međusobno deluju, da se umrežavaju i da znatno utiču na javnu politiku.

Akcije partnerstva (3,8 miliona EUR)

Ove akcije dopunjuju aktivnosti koje su već započete u okviru nacionalnih programa za dijalog sa civilnim društvom, a koje imaju za cilj partnerstvo između jedne ili više lokalnih organizacija i organizacija iz EU. Aktivnosti koje se odvijaju u okviru akcija partnerstva naročito se usredsređuju na sledeće sektorske prioritete:

Forum za životnu sredinu (Ugovor o uslugama, 300.000 miliona EUR)

Cilj je jačanje NVO/EK platforme/sisteme informisanja i diskutovanja.

Životna sredina, energetska efikasnost, zdravlje i zaštita na radu (Grant ugovori: 2,5 miliona EUR)

Cilj je da se razvijaju mreže i partnerstva u regionu i u EU; podsticanje intervencije i transparentnosti u državnoj upravi, kao i negovanje svesti javnosti o dobrim praksama i pravnim merama.

Borba protiv korupcije, organizovanog kriminala i trgovine ljudima (Grant ugovori: 1 milion EUR)

Cilj je da se poveća transparentnost i pristup javnosti samo-informisanju, svest građana i učestvovanje, da se promoviše vladavina prava; kampanja za veću odgovornost organa državne uprave; stvaranje strukture za neprestano praćenje (monitoring) sprovođenja reforme; i razvoj mreža OCD-a.  

IPA 2009 Višekorisnički “Civil Society Facility”: Akcije partnerstva (10 miliona EUR)

Aktivnosti koje treba da budu sprovedene u okviru akcija partnerstva usredsređuju se na sledeće sektorske prioritete:

Sociekonomski partneri (Grant ugovori: 5 miliona EUR)

Cilj je da se razvijaju jaka regionalna partnerstva između OCD koje se bave socioekonomskim pitanjima iz regiona i njihovih partnera iz EU i javnih vlasti, kao i da se unapređuje transparentnost  i odgovornost OCD.

Organizacije manjina i ugroženih grupa (Grant ugovori: 2,5 miliona EUR)

Cilj je da se poboljša saradnja između OCD-a i javnih vlasti s posebnim naglaskom na sprovođenje kompatibilnih mera zbog bolje integracije manjina i ugroženih grupa.

Organizacije kulture (Grant ugovori: 2,5 miliona EUR)

Cilj je da se poboljša pristup javnosti svim vrstama kulture i da se unapredi evropski identitet na osnovu zajedničkih vrednosti.

3.7 Stečeno iskustvo

Primeri dobre prakse pokazuju da civilno društvo može igrati važnu ulogu u procesu kreiranja politika u Srbiji. Razvoj Nacionalne strategije za mlade i razvojni proces Zakona o mladima pripremilo je Ministarstvo za omladinu i sport u partnerstvu sa OCD. Isto tako, nacrt razvojne strategije Ministarstva unutrašnjih poslova zasnivao se na nalazima i mišljenima relevantnih OCD. Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje potpisalo je memorandum o saradnji sa 120 OCD. Na polju prevencije od HIV-a i reproduktivnog zdravlja Ministarstvo zdravlja vrši aktivnosti tesno sarađujući sa OCD. Ministarstvo pravde je uključilo predstavnike OCD u radnu grupu koja je oformljena da napravi nacrt Zakona o finansiranju političkih partija. Ministarstvo za rad i socijalnu politiku se konsultovalo sa znatnim brojem OCD prilikom pripreme nacrta Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju invalidnih lica. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava uključilo je OCD u proces pripreme nacrta privremenog izveštaja o sprovođenju međunarodnih sporazuma u oblasti ljudskih prava i o sprovođenju Strategije za unapređenje Roma.   

Srpsko društvo još uvek treba da izgradi efikasan konsenzus o pristupu EU. S obzirom na nedavni pad podrške građana članstvu Srbije u EU, važno je pokušati da se u Srbiji poboljša znanje o mogućnostima i izazovima budućeg proširenja i da se poveća razumevanje o Evropskoj uniji, uključujući vrednosti na kojima se ona zasniva. Isto tako potrebno je povećati znanje unutar OCD, da bi se bolje razumele politike EU. Za ovaj proces je ključna razmena znanja između EU i srpskog civilnog društva.

Postoji velika potreba da se obezbedi neprekidno osposobljavanje kapaciteta, i u vidu obuke i u vidu direktne mentorske podrške, naročito manjim i ruralnim OCD. U narednom periodu treba osnaživati kapacitete profesionalnih udruženja, sindikata, udruženja kulture i institucija, uzimajući pri tom u obzir rezultate prethodnog Poziva za dostavljanje predloga projekata za Nacionalne IPA programe.

OCD su bile izuzetno zainteresovane za sve vrste napredne obuke za civilno društvo u vezi sa upravljanjem, prikupljanjem sredstava, pisanjem predloga projekata, učestvovanjem građana u procesima donošenja odluka, kao i javnog zastupanja i lobiranja. Kancelarija TACSO sada mesečno prima u proseku 150 različitih zahteva za TA podršku. Potpuni uticaj TACSO obuke, sastanaka na terenu i neposredne TA proceniće se u narednom periodu.

U oblasti stvaranja povoljne sredine za civilno društvo i jačanja njegove demokratske uloge, TACSO je prepoznala da se značajna podrška može pružiti na najefikasniji način ako se nadgrađuju postojeće nacionalne inicijative. 

4.         Budžet

	EU – IPA pomoć 2011-2013			Ukupno kofinansiranje projekta (indikativno)	Ukupno IPA + kofinansiranje
	Izgradnja institucija	Investicija	Ukupno  (IB + INV)
Mera 1	500.000	NA*	NA	NA	500.000
Mera 1	2.000.000	NA	NA	10%	2.200.000
Mera 2	2.000.000	NA	NA	5%	2.100.000
UKUPNO	4.500.000	NA	NA		4.800.000

*NA – not available = nije dostupna informacija

5.         Međusektorska pitanja  

5.1 Jednake mogućnosti

Projekat podstiče dimenziju jednakih mogućnosti u svim aktivnostima koje su obuhvaćene.  

5.2 Životna sredina

Iako nije predviđen nikakav direktan uticaj na zaštitu životne sredine, sprovođenje projekta će podržati osnaživanje organizacija civilnog društva da bi mogle da formulišu akcione planove i da utiču na primenu postojećih i budućih zakona o životnoj sredini, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou.  

5.3 Manjine

Projekat će podržati akcije koje će pomoći u daljem razvoju organizacija civilnog društva koje se bave pitanjima manjina. Projekat treba da se usredsredi na aktivnosti koje se tiču osposobljavanja kapaciteta ovih organizacija na lokalnom nivou. S druge strane, grantovi treba da pomognu da se stekne znanje o kulturama manjina u Srbiji.

---

[1] U tekstu se koristi izraz civilno i/ili građansko društvo, u istom značenju. U originalu: „civil society“

[2] 31st May 2011

[3] Poziv je objavljen u julu 2011. godine