Homoseksualna zajednica i dečja prava

Moj glas nije uperen protiv čoveka – heteroseksualnog bića – koji ima organsku predispoziciju za homoseksualnost. Moj glas je uperen protiv homoseksiualne zajednice kao jednog od oblika ultrakapitalističke društvenosti.

Nemam moralno pravo da podržim homoseksualne zajednice

jer homoseksualne zajednice dobijaju legitimnost „društvenosti“ ne u odnosu prema porodici kao oplemenjenoj prirodnoj zajednici , već u odnosu prema usamljeničkom beznađu koje stvara ultrakapitalizam. Istovremeno, uništavajući čoveka kao prirodno i ljudsko biće, ultrakapitalizam uništava autentičnu društvenost čime steriliše eros i na taj način uništava mogućnost biološke reprodukcije društva. Nemamo moralno pravo da prihvatimo veštačku oplodnju, prodaju semenog materijala, iznajmljivanje materice i prodaju dece kao „reprodukciju društva“ kao legalne i legitimne oblike ultrakapitalističke reprodukcije, zasnovane na principu „Pare ne smrde“.

Suština bračne zajednice je opstanak čovečanstva kao humanizovane prirodne zajednice. Ona je institucionalizovana zajednica žene i muškarca koja pruža mogućnost za stabilnu biološku reprodukciju društva i odgajanja dece. Kada je brak lišen rodne dimenzije on gubi osnovni razlog postojanja. Bez ove dimenzije brak postaje ljuštura u koji je moguće ubaciti najrazličitije sadržaje.

Usvajanje dece ali i porodični smeštaj dece nije samo jedan od načina „rešavanja problema „ dece bez roditeljskog staranja, već je postao princip na kome se zasniva homoseksualni brak. On se zasniva na lišavanju dece mogućnosti da zadovolje svoje osnovne ljudske potrebe. Deca imaju pravo na funkcionalno porodično okruženje.

Nemam moralno pravo da podržim homoseksualne zajednice

jer su „prava homoseksualaca“ neposredno uperena protiv potreba dece i dečjih prava. Zajednica dece sa jednopolnim „roditeljima“ postaju uzor za „porodicu budućnosti“.

Dete ima pravo na oba roditelja (otac i mati, a ne roditelj 1 i roditelj 2) i njihovu ljubav i brigu.

Nemam moralno pravo da podržim homoseksualne zajednice

jer deca su najslabiji i najugroženiji deo ljudske populacije. Pedofilija je dobila rezmere epidemije.

Nemam moralno pravo da podržim homoseksualne zajednice

jer osnovno pravo dece je pravo na budućnost, a to znači pravo na humani svet i na zdravu životnu sredinu. Realizovanje potreba dece kao ljudskih i prirodnih bića postalo je pitanje našeg opstanka.

Nemam moralno pravo da podržim homoseksualne zajednice

jer se temeljnim principima homoseksualne zajednice ukida istorijska dimenzija čoveka i u tom kontekstu humanistička i egzistencijalna vizija naše društvene zajednice. Homoseksualna zajednica proizvodi sterilno društvo lišeno čoveka kao prirodno, društveno i kulturno biće.

Nemam moralno pravo da podržim homoseksualne zajednice

jer izopštavanjem prava dece, odbacuje se humanistička pedagogija. To znači da se odbacuje pedagoški sistem koji se zasniva na nastojanju da se oplemeni prirodno biće čoveka putem porodice kao oplemenjene prirodne zajednice. Lišavanje dece porodične ljubavi i poštovanja uzrok je najtežih mentalnih bolesti i najgorih oblika društvene patologije. Uništavajući decu ultraliberalni kapitalizam uništava životnu snagu društvene zajednice i pretvara je u telesno i mentalno degenerisanog metuzalema.

P.S.

Na pitanje: „Ne samo kako će izgledati društvo, već i kako će biti moguć opstanak ljudskog roda ukoliko on bude pretvoren  u homoseksualnog muškarca i homoseksualnu ženu(?)“ Na to pitanje ultrakapitalizam odgovora: „tehničkom proizvodnjom dece.“

Samo je pitanje dana kada će se legalizovati farma za proizvodnju i odgoj dece.